Piše: Asistent
Većina fakulteta nije tačno definisala za šta školuje kadrove, ne organizuje studentima ozbiljnu praksu i predavanja se odvijaju u velikim grupama.
Ovo su, po mišljenju Srbijanke Turajlić, profesorke Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnje pomoćnice ministra prosvjete, najveći problemi visokog obrazovanja u Srbiji.
Osnovni problem je to što naši fakulteti nisu definisali koje kadrove žele da školuju, odnosno kakvo će znanje steći osoba koja završi određeni fakultet.
"Mislim da se na većini fakulteta školuju istraživači i naučnici, a njihov udeo na tržištu rada je manji od pet odsto. Moramo da počnemo da se bavimo školovanjem i usmeravanjem onih 95 odsto. Ako je ambicija zemlje da školuje kadrove za istraživače i naučnike koji će praviti karijere u vodećim svetskim ustanovama, onda mi imamo dobar sistem. Međutim, ako je ambicija da školuju ljude koji će razvijati našu privredu i učiniti da ona bude konkurentna sa svetom, onda se plašim da naš sistem nije tome podređen", navodi profesorka Turajlić, a prenosi Blic.
Tako je u Srbiji, a kakvo je stanje kod nas u Crnoj Gori. Ja se bojim da je isto, a vi?
Gospodine Asistent,
zar je trebalo da Vam profesor Srbijanka Turajlic objasni kakvo je stanje u Srbiji, pa da se Vi tek onda “bojite da je isto stanje i kod nas u Crnoj Gori”? Kakav ste Vi assistent kad nemate i ne iznosite svoj stav po pitanju koje ste pokrenuli? I zasto je za Crnu Goru uvijek paradigma Srbija? Zar nije bilo ljepse da ste rekli kako to rade Cesi ili Poljaci ili Svajcarci ili Norvezani, ili Korejanci ili Australijanci, pa da se onda uporedjujemo i vidimo dje smo i sto ni valja cinit, kako mi to mozemo cinit, i kad mi to mozemo ucinit? Molio bih da kazete Vase misljenje ovom auditorijumu o tome “kako skolovati ljude koji ce razvijati nasu privredu i uciniti da ona bude konkuretna u svetu”?
Ja znam jednog asistenta, ali pravog asistenta sa FPN u Podgorici koji je pokusao nemoguce, i nije se zamarao pisanjima iz Blica.
Odlucio je da primijeni pozitivnu praksu iz inostranstva, sa vodecih svjetskih univerziteta dje je on zavrsio postdiplomske i doktorske studije. Nametnuo je studentima dinamiku rada koja je ukljucivala aktivnu nastavu i svakodnevan rad. Pokusao je odstraniti kampanjaski pristup studiranju, tako sto je trazio sedmicne seminarske radove sa prakticnim osvrtom na datu temu.
I kako se sve to zavrsilo?!
Studenti su digli malu revoluciju jer po prvi put nijesu mogli da prepisuju, morali su redovno da uce, da budu svakodnevno na nastavi, da pisu koristeci jasnu medodologiju koja onemogucava sitno-politicko petparacko pisanje (koje su naucili iz danasnjih medija). Jednom rijecju da primijene nauku u PRAKSI!
E to se nije svidjelo studentima… oni su dobili na kraju… asistent sad obucava studente na jednom od tri najveca univerziteta svijeta.
Ko je na dobitku?! Lijeni studenti, pobogu!
Kaze ” INIZINJER”- da se uporedimo sa Norvezanima i dr. pa da vidimo “s ta ni valja cinit” ! A cega je on “inzinjer”. Avetne lingvistike izgleda . I junacke odbrane neovisne , da mu Srbija ne bude paradigma .
A paradigma je zapravo on – ovog nistavila u koje MNE srlja . Dobro – euro nistavila .
Smatram da je nepotrebno da paradigma za “dobar” skolski sistem bude Srbija, jer je skolski sistem Crne Gore preslikani srpski skolski sistem. A preslikan je jer je Crna Gora bila dvije decenije pod direktnom Srpskom okupacijom, zatim opet decenijama pod kamufliranom okupacijom i kao kruna, od 1990, deceniju i po, ponovo pod direktnim udarom totalnog unistenja Crne Gore od strane srpskih nacionalista. Podrazumijeva se i unistenje njenog obrazovnogi sistema naravno. Inzinjer u pitanju je odlican student jednog od tehnickih fakulteta Beogradskog univerziteta i za razliku od profesora Srbijanke Turaljic smatra da “da se dobri kadrovi za razvoj privrede” pripremaju i u sadasnjem obrazovnom sistemu Srbije. Uz izvjesne korekcije u pristupu nastavi visokog obrazovanja to moze da funkcionise. Uostalom to se vidi po snaznim , privatnim industrijskom i usluznom sektoru privrede Srbije, koji na zalost ne dolazi do stvarnog izrazaja zbog korupcionaskog politickog sistema Srbije, koji je takodje preslikan u Crnoj Gori. Da obrazovni sistem u Srbiji nije apsolutno los vidi se i po kadrovima iz istog sistema, koji rade naprimjer u SAD. Oni tamo jesu i naucnici, ali u “primenjenoj” nauci i daju snazan doprinos prakticnom razvoju privrede SAD, kao sto je naprimjer “primjena nano tehnologije u industriji” itd. Isti tip ustrojstva nastave ne daje dobre rezultate u privredi Crne Gore zbog slabog kvaliteta nastavnog osoblja i korumpiranosti univerzitetskog obrazovanja, kao posledice opste korupcije svih drustvenih segmenata ove napacene drzave. Ipak, najvazniji razlog nije sadrzan samo u prijethodnom. U Crnoj Gori su kadrovi, drustvenih i tehnickih struka, znanje steceno na univerzitetu, angazujuci se politicki, koristili ne za razvoj privrede nego za njeno unistenje, pa slijedece generacije moraju pocinjati od nicega u njenom pokretanju.
Iskustva iz NORVESKOG sistema obrazovanja i njegove implentacije u privredi, ili naprimjer Njemacke, Cehoslovacke su interesantna. To su drzave sa jakim privredama, sto znaci da su uskladili sisteme obrazovanja i privredjivanja. Vise dobrog iskustva drugih, vise znanja da se otklone sopstvene greske. Inace, Srbiju svim srcem ne volim. To je moje pravo, demokratsko, zar ne?
Svi cemo u MENADZERE jer samo menadzment drzavu spasava…
jorgensen je potpuno “popizdeo”. za sta se to desilo?
@inzinjer
U Srbiji ne valja, kaze profersorka Turajlic, a ja mislim da je kod nas isto, ali to je moja impresionisticka procjena, jer ja sam samo nesto upuceniji gradjanin. Asistent mi je nick name, jer time zelim da pokazem da asistiram/pomazem otvaranju dijaloga o jednoj vaznoj temi.
Potpuno je svejedno dotice li se kreator teme sistema u Srbiji ili negdje drugdje?
Visoko obrazovanje CG je u ritama naznaka i rijetkih talenata, a svi zajedno su u poplavi polu-prosjecnosti bolonjskih prepisivaca. Kamo srece da je Resavksa skola. Bar bismo imali dobru kaligrafiju. Ovako, omasovilo se i kuso i repato, pa je corba ni za istrazivanje ni za menadzment.
Apsolutno nije potpuno svejedno. Ako cemo da sedimo i da kukamo, ako hocemo da uzivamo rugajuci se sami sebi, onda je “nick-name” ” Zivko Nikolic je vjecan” donekle u pravu. Ako se trazi bolje rjesenje onda je bitno da se vidi kako to ide kod onih koji imaju dobra rjesenja za ono sto profesor Srbijanka Turajlic postavlja kao problem. isti “nick-name” pomenuo je nekoliko pojmova koji ukazuju na problem: “polu-prosjecnost bolonjskih prepisivaca”, “omasovilo se kuso i repato” i tako nesto.
Bolonjska deklaracija u obrazovanju podrazumijeva upravo ono sto profesor Srbijanka Turajlic smatra da treba rijesiti u Srbiji: specijalizacija u toku skolovanja. Kod nas je od strane profesora na univerzitetu bolonjska deklaracija docekana na noz. Svi je moraju primjenjivati, a mrze je i nastoje da je degradiraju losim organizacijom nastave, ocajnom organizacijom ispita i velikim snizavanjem kriterijumima za polaganje.
Sto se tice masovnosti produkcije nepotrebnog i nesposobnog kadra, ona ne lezi u obrazovnom sistemu, nego u politickom sistemu. To se najbolje vidi kroz masovno osnivanje privatnih fakulteta, dje svakako predjnaci crnogorskii brend profesor doktor Veselin Vukotic sa svojim i premijera Djukanovica UDG. Politicki sistem kroji i potrebu za kadrom, pa otuda poplava onih koji ne trebaju i ne znaju: pravo, turisticki menadzeri, likovno, dramsko, metalurgija itd.
Masovnost nepotrebnih ili neupotrebljivih diplomaca omogucila je i potreba da se univerzitetskim profesorima povecaju plate do nivoa koji bi zadovoljavao njihove licne apetite, a da pritom ne ispunjavaju ni minimalne zahtjeve savjesnog rada. Tako je naprimer osnovana Visoka racunarska skola (sad je to i fakultet) pri Elektrotehnickom fakultetu za masovnu liferaciju strucnjaka, koji placaju svoje skolovanje i tako popunjavaju profesorski budzet, na ustrb kvaliteta znanja. Pokazalo se da su ti strucnjaci potpuno neupotrebljivi, i da pravo znanje pokusavaju steci tek posto ih neko primi na posa. Informaticke strucnjake liferuje i Ekonomski fakultet u klasi profesora Vujice Lazovica. Oni steknu onoliko znanja o primjeni informatike u praksi, koje svako dijete nauci usput samostalno radeci doma. I te se studije placaju naravno i papreno. Ekonomski fakultet inace je poznat po masovnoj produkciji neupotrebljivih kadrova, sa samostalnim finansiranjem (pronalazak profesora Veselina Vukotica i Vujice Lazovica).
U Crnoj Gori uskoro svi skolovani ce biti doktori i magistri nauka, jer se trgovcima u skolstvu pokazalo da su magistriranje i doktoriranje vrlo unosan, i jedino preostali, mamac za placeno studiranje kao sjajan izvor crpljenja para iz finansijski iscrpljenog stanovnistva. Znanje magistara i doktora onih koji su vec postali magistri i doktori bilo koje struke, a tek onih koji ce postati, nije za upotrebu ” ni za sta”. Svi ostali koji su zavrsili ili ce zavrsiti skole u crnogorskom obrazovanju mogu se slobodno svrstati u nepismene. Eto nove podjele kojoj su zdusno projektovali i vlast i opozicija. Autori su zagovornik mikrodrzave profesor doktor Veselin Vukotic vlasnik i osnivac UDG univerziteta, kojeg su on i Milo Djukanovic osnovali po ideji i primjeru svog omiljenog uzora,prebogatog, nepismenog srpskog bizmismena Bogoljuba Karica. Autoru su nesebicno pomagali svi cuveni profesori doktori crnogorskih univerziteta: Stankovic, Pejanovic-Djurisic, Vujica Lazovic i ostali. Ove iz politike nema potrebe pominjati, jer se dobro poznaju po svestranom, primitivnom unazadjivanju Crne Gore u poslednje dvije decenije.
Sasvim je normalno da se lopovluk od strane nesposobnih i pokvarenih politicara, medju kojima je mnostvo kvazi profesora doktora, prenosi na skolstvo, a univerzitet je vrlo pogodno tlo. U drustvu formalno pismenih, fakticki neobrazovanih gradjana, a takvo je crnogorsko, nije tesko skovati oblike nepostenja i njihove implementacije. Politicari su se svim svojim bogatim repertoarom nestucnosti i nesposobnosti trudili da stvore takvo drustvo i uspjeli su. Sve je ostalo lako i bice lako. Ucesnici crnogorske politicke scene po sofisticiranom gadluku prevazisli su svoje ucitelje iz drzave naseg severnog suseda. Cak su poceli da ga izvoze u drzavu naseg nesrecnog severo-zapadnog suseda, u kojem je djace sa podgorickih ulica postalo prebogato u najnesrecnijim danima te drzave, a sada se kandiduje za mocnog politicara, da bi bogacenje na nesreci nastavio. Filip, Milo, Ranko i njihovi strucnjaci za ta pitanja vec mu izvoze znanje i kapital. Samo je pitanje: dje je tu kraj i ima li ga uopste?
Marko Miljanov Popovic je naucio citati i pisati u pedesetoj godini, zivota,pa je onda napisao “Primjre cojstva i junastva”. Znanje se ne dobija samo ucenjem u skole ili na fakultete gospodo.
INZINJER BRAVO, TI SI NAJBOLJI PRIMER DA SKOLSTVO NE VALJA,ZABORAVIH,BIO SI POD SRPSKOM OKUPACIJOM.MUCI JADO MOLIM TE
Posto svaki grad u Crnoj Gori ima bar po jedan fakultet postacemo najskolovanija nacija na svijetu *Lako se magistrira i doktorira pa ce visokoskolci raditi po trafikama magistri po supermarketima a doktori vjerovatno kao salterski sluzbenici* U pamet se Crnogorci*Skolujmo kadrove prema potrebama a ne da bi povecali broj intelektualaca koji ce camiti po biroima*Ima kuca sa po pet fakultet a izdrzava ih otac penzioner koji je na izdisaju*