Reagovanje povodom odbijanja građana Žabljaka da predaju bar jedan jedini projekat u trećoj, četvrtoj i petoj fazi implementacije USAID-ove podrške ekonomskom razvoju

Piše: Darko Stijepović

Ni jedan građanin Žabljaka, niti jedna organizacija ili grupa građana iz Žabljaka, u trećem, četvrtom i petom investicionom ciklusu podrške USAID-a nijesu podnijeli bilo kakav projekat za podršku ekonomskom razvoju. To je finansijska podrška za ekonomski razvoj koju u ime Vlade USA, preko USAID-a, implementira organizacija CHF.

Dobro ste pročitali: Nijedan stanovnik Žabljaka nije ponudio nijedan projekat za podršku ekonomskom razvoju, koju daje USAID preko implementirajuće organizacije CHF, u toku avgusta, septembra, oktobra i novembra 2005 godine! Novac se nudio kao poklon ekonomskom razvoju zajednice Žabljak.! Potpuno besplatna pomoć! Poklon! Niko iz Žabljaka nije htio pomoć ekonomskom razvoju mjesta!

Zašto ni jedan jedini građanin Žabljaka nije predao niti jedan jedini projekat u III, IV i V fazi CHF-ove akcije pomoći razvoju Žabljaka? Zašto to nije uradila niti jedna organizacija, udruženje ili grupa građana?

Postavljamo i još jedno zanimljivo pitanje: Zašto niko od građana Žabljaka nije došao ni na treći sastanak o finansiranju većih infrastrukturnih projekata koji je ispred USAID-a organizovao CHF u svečanoj sali Skupštine opštine Žabljak? Vrijednost ponuđene pomoći je bila do 50.000 eura. Treba napomenuti da su sastanku prethodle sedmodnevne najave sastanka u svim najvećim dnevnim listovima kao i na radiju i televiziji. U tim najavama je navedeno i da će sastanku prisustvovati i gradonačelnik Žabljaka.

Raspitivanje kog građana u dane prije sastanaka, pokazalo je da građani ili ne znaju za sastanak ili ako znaju nemaju namjeru doći na njega jer ga smatraju gubljenjem vremena. Odnosno, da ne žele da budu mašina za aplauze ili kulisa nečemu na šta ne mogu uticati i ne smatraju to značajnim.

Da li postoji veći poraz, veći fijasko, za neku aktivnost nego kad nema niti jednog jedinog građanina, niti jedne jedina organizacije ili grupe građana koja smatra tu aktivnost vrijednim jednog minuta svog vremena? Da li je moguće da građani i organizacije Žabljaka smatraju potpuno irelevantnim, nebitnim i bezvrijednim, ponude USAID-a da se preko organizacije CHF finansira neki dio komunalne infrastrukture grada? Ovim totalnim ignorisanjem CHF-a i njihovog novca prelazimo u oblast teatra apsurda. Nesumnjivo je apsurd kada siromašna zajednica odbija potrebnu pomoć onih koji žele da pomognu. Ne liči li CHF rad u jednom dijelu na Joneskove drame apsurda. CHF telali i talambasi kroz medije kako postiže grdne uspjehe protiv sila tame (siromaštvo, glad, nerazvijenost, prašina, tajnost rada, korupcija, netransparentnost, monopoli itd). Lako je telaliti kroz medije kada imate novca za prospu, kada novinari prenesu sve što telali CHF-a progovore a istovremeno te iste novine odbijaju da prenesu i jednu jedinu kritičnu rečenicu koja baca bar malo svjetlosti na vojevanje krstaša protiv sila mraka.

Dakle, šta je razlog CHF-ovog potpunog debakla kod građana Žabljaka? Razlog je samo jedan jedini. To je netransparentnost rada koja prelazi u tajne, klandestine radnje. To je totalno nekvalitetno informisanje građana o projektima pomoći i onemogućavanje javnosti da prisustvuje CHF sastancima sa njihovim lokalnim partnerima koji daju mišljenje o projektima. Zašto bi to bilo tajno sastajanje bez prisustva javnosti? Mnogo ljudi je bilo zainteresovano da nešto pita prije ili poslije sastanka, da ne bi ometali CHF-ovce u radu sa njihovim lokalnim povjerenicima. Ne vidimo zašto su ti ljudi odbijani da prisustvuju sastancima i zašto im se ne posveti pažnja, njima i njihovim idejama. Pa, baš obrnuto je normalno, civilizovano ponašanje. Sasvim je jasno da kada ljudi vide da se ne najavljuju sastanci, da se praktično tajno sastaje, obavještavajući se međusobno telefonom, da se onemogućuje pristup informacijama, i kada se nema vremena za ideje građana, da će se posumnjati u dobronamjernost i da će ljudi odskočiti od učešća u »razvoju zajednice kroz demokratsko djelovanje«. Zaludna je ta priča »da to finansira američki narod«. Ovakvim radom USAID i CHF su zabili loptu u mrežu upravo »američkog naroda«.

CHF ne objavljuje javno na gradskim oglasnim tablama status projekata: koji su projekti predati, koji su projekti odobreni, koji su projekti završeni, koliko su pojedini projekti koštali i ko su predlagači projekata. Tako se ljudi informišu i motivišu i tako se uspostavlja demokratska kontrola javnosti rada CHF odbora i rada implementatora USAID-ove pomoći tj CHF-a. To se zove transparentnost. A to što CHF radi je birokratski, netransparentan, klanedestin, tajan rad. Može CHF imati najbolje namjere ali bez potpune otvorenosti prema građanima i javnosti rezultati će biti trivijalni kao što su recimo fušerisanje radova na školi, nužnici i svlačionice u dolini Jezerske rijeke, pocrnjeli, prljavi bager sa svom polomljenom svjetlosnom signalizacijom koji se parkira na umašćenim gradskim trotoarima, Tako je i sa »divljom«, nezakonitom izgradnjom veterinarske stanice u centru grada. Da su radili transparentno i javno ne bi bilo ni primjedbi a na sastancima bi CHF imao punu salu SO Žabljak.

CHF-ovci su tokom jeseni bili skoro svaki dan u Žabljaku, sudeći po vozilu sa naljepnicom CHF-a na vratima. Ne znamo šta su radili predstavnici CHF-a, skoro svaki dan u Žabljaku, u avgustu, septembru, oktobru i novembru, ako u tom periodu nije predat od strane građana i organizacija Žabljaka ni jedan jedini projekat za finansiranje projekata iz okvira pomoći USAID-a. Da su išli od vrata do vrata ta četiri mjeseca pa bi se našao neko ko ima neku ideju i kome je potrebna podrška.

Priča CHF-a da Pošta Crne Gore nije distribuirala njihove brošure po Žabljaku nije ni za malu đecu. Ako nije Pošta distribuirala njihove brošure onda postoji odgovornost za neizvršen posao. Ako putem pošte nijesu uspjeli da distribuiraju brošure mogli su to na drugi odgovarajući način.

Ovakvo ponasanje, ovakva priča, je sprdanje, to je sprdanje sa ljudima i sprdanje sa projektom pomoći USAID-a, pomoći »američkog naroda« i Vlade USA.

S poštovanjem

Darko Stijepović
Centar za razvoj Durmitora