Piše: Nevena Anđelić

Na sastancima svetskih lidera koji pokušavaju da reše aktuelne probleme, često se mogu čuti govori koji ostaju upamćeni za sva vremena, rečenice koje postaju obeležje nekog vremena ili zaštitni znak nekog državnog vođe. Tokom šezdeset godina, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bilo je strasnih, provokativnih i vrlo neobičnih, nezaboravnih izjava, od kojih se narednih deset izdvajaju kao najupečatljivije.

Indijski diplomata Menon govorio skoro do smrti
1957. godina

Citat: "Savet bezbednosti smatra ovo sporom. To nije borba za teritoriju. Postoji samo jedan problem pred vama…taj problem je problem agresije".

Izaslanik Indije u Ujedinjenim nacijama Krišna Menon je u toku rasprave o Kašmiru govorio ukupno više od osam sati, čime je postigao rekord najdužeg govora u istoriji Saveta bazbednosti UN. Menon je bio toliko iscrpljen da je u jednom trenutku kolabirao, nakon čega je morao da bude hospitalizovan. On se, međutim, kasnije vratio i još sat vremena držao govor, dok mu je doktor sve vreme kontrolisao krvni pritisak.

Kastrov govor najduži u Generalnoj skupštini UN
1960. godina

Citat: "Da Kenedi nije milioner, neobrazovan i neznalica, onda bi očito razumeo da se ne možeš buniti protiv seljaka".

Govor predsednika Kube Fidela Kastra od četiri i po sata ne može se meriti sa nastupom Menona, ali je to bio najduži govor ikada održan pred Generalnom skupštinom UN. Njegova prva poseta SAD 1959. godine imala je više prijateljsku notu, ali se naredne godine približio Sovjetima, a svoj govor iskoristio za žestoke napade na američki imperijalizam. On je, takođe, ovom prilikom vređao tadašnje američke predsedničke kandidate Džona F. Kenedija i Ričarda Niksona. Još jedan bizaran potez kubanskog predsednika obeležio je zasedanje skupštine UN te godine. On je, naime, u svojoj hotelskoj sobi držao žive kokoške.

Hruščov udario cipelom o sto
1960. godina

Citat: "Gospodine predsedniče, smirite tu marionetu američkog imperijalizma".

Trenutak kada je premijer Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov uputio ovaj epitet "marionete i ulizice američkog imperijalizma" delegatu Filipina ostao je jedan od najupečatljivijih momenata iz perioda Hladnog rata. Pokušavajući da ućutka filipinskog predstavnika Lorenca Sumulonga, koji je osuđivao sovjetski imerijalizam, izgovorio je ovu rečenicu, a zatim izuo jednu cipelu i počeo njome da udara po govornici. Ovaj gest postao je klasičan primer pregrejane retorike, iako možda ne bi trebalo da bude toliko iznenađujući, s obzirom da je delo čoveka koji je i autor fraze "sahranićemo te". Kada je ovo rekao, Hruščov je govorio o kapitalizmu, ali je ova izjava shvatana na različite načine.

Lodž pronašao "bubu"
1960. godina

Citat: "Danas ovde imam konkretan primer sovjetske špijunaže, tako da možete i sami da se uverite".

Čuven je pokušaj Kolina Pauela kada je u svojim nastojanjima da pridobije podršku Saveta bezbednosti za vojnu akciju u Iraku upotrebio bočicu "antraksa", ali neki drugi "rekviziti" imali su još bolji efekat. Tokom debate o obaranju američkog špijunskog aviona U-2 iznad teritorije Sovjetskog Saveza, američki ambasador Henri Kejbot Lodž odlučio je da, umesto da brani svoju državu, pređe u napad. Lodž je izvadio drveni pečat koji je Društvo sovjetsko-američkog prijateljstva poklonilo američkoj ambasadi u Moskvi, a zatim pincetom počeo da iz kljuna orla na pečatu vadi mali mikrofon. Sovjetska rezolucija o zabrani američkih špijunskih letova je time pobeđena.

Pripreme Arafata za bitku
1974. godina

Citat: "Stari svetski poredak se ruši pred našim očima, kako imperijalizam, kolonijalizam, neokolonijalizam i rasizam, čija je glavna forma cionizam, neizbežno nestaju".

Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat bio je pozvan da se obrati Generalnoj skupštini po prvi put, na zahtev nesvrstanog pokreta, koalicije zemalja u razvoju koje su se suprostavljale Izraelu. Arafat je izašao pred govornicu i napao cionizam, tvrdeći da je "cionizam jednak rasizmu". Godinu dana kasnije, skupština UN usvojila je rezoluciju u kojoj se kaže da je "cionizam forma rasizma i rasne diskriminacije". Od tada su odnosi Izraela i UN bili, u najmanju ruku, zategnuti.

Ortega upozorio Regana
1987. godina

Citat: "Pre nego što se konsulutjete sa usijanim glavama koje će predstaviti razne vojne opcije, kao što je vojna invazija, setite se, predsedniče Regan, da Rambo postoji samo u filmovima".

Predsednik Nikaragve Danijel Ortega je svoj govor pred UN iskoristio za napad na politiku koju SAD sprovodi u Centralnoj Americi. Ortega je optužio SAD da finansiraju "kontraše", pobunjeničke grupe u Nikaragvi, kao i da pružaju podršku diktaturi porodice Somoza, za koju Ortega kaže da je "isisala svu krv narodu Nikaragve". Zbog njegovog govora delegacija SAD napustila je sednicu. "Narod Nikaragve možda mora da sedi i da ga sluša, ali ja ne moram", rekao je američki ambasador Vernon Volters.

Čaves nanjušio grešnika
2006. godina

Citat: "Đavo je došao ovde juče, i još uvek miriše na sumpor".

Predsednik Venecuele Ugo Čaves uvek je voleo pažnju koju je mogao da dobije na sednicama Generalne skupštine UN, a taj trenutak je na najupečatljiviji način iskoristio pre tri godine, kada je predsednika SAD Džordža Buša uporedio sa satanom. Iste godine Čaves je predstavio knjigu amedičkog profesora Noama Čomskog "Hegemonija ili opstanak", nakon čega je redovno počeo da koristi svoje govore da promoviše knjige istaknutih levičarskih autora. U svom govoru ove godine Čaves se osvrnuo na svoju čuvenu izjavu o predsedniku Bušu, dodajući da "više ne miriše na sumpor" sada kada je Barak Obama predsednik.

Bašir poriče genocid
2006. godina

Citat: "Slika koju volonterske organizacije pokušavaju da stvore u cilju dobijanja više podrške i pomoći, dovela je do negativnog ishoda".

Predsednik Sudana Omar al Bašir je na skupštinskom zasedanju tvrdio da je krvoproliće u Darfuru, koje je američki predsednik Džordž Buš nazvao "genocidom", u stvari plan koji su smislile zapadne humanitarne organizacije kako bi obezbedile finansijsku pomoć. Bašir je, takođe, okrivio izraelske i cionističke organizacije za širenje laži u cilju slabljenja sudanske vlade. Isto je tvrdio i predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad.

Mržnja Ahmadinedžada prema cionistima
2008. godina

Citat: "Dostojanstvo, integritet i prava američkog i evropskog naroda postali su predmet igre malog broja ljudi zvanih cionisti. Iako oni predstavljaju manjinu, oni dominiraju značajnim delom finansijskih i monetarnih centara, kao i centrima političkog odlučivanja u nekim evropskim zemljama i SAD, prikriveno, kroz obmanu i na kompleksan način".

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad redovno je koristio sednice skupštine UN za napade na zapadne sile, posebno na svog glavnog neprijatelja Izrael. U govoru prošle godine on je optužio cioniste za niz zločina, između ostalog i za uzrokovanje rata u Južnoj Osetiji. Iranski predsednik poznat je i po korišćenju verske retorike i šiitskih verskih učenja u svojim govorima.

Šta to radi Gadafi?
2009. godina

Citat: "To ne treba da se zove savet bezbednosti, nego bi ga trebalo nazvati savetom terora".

Nakon 40 godina na vlasti, predsednik Libije Moamer Gadafi je na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN prvi put govorio pred ovom organizacijom. U stominutnom govoru Gadafi je nabrojao nepravde i teorije zavere tokom prethodnih pola veka, optužio SAD za izazivanje svinjskog gripa i doveo u pitanje njihov zvanični izveštaj o ubistvu Kenedija. Svoj bes uglavnom je usmerio na Savet bezbednosti UN, povezujući ga sa Al Kaidom. Dodatan šou Gadafi je priredio pokušajima da podigne šator na nekoliko lokacija u Njujorku, pre nego što bi se konačno smestio u dvorištu Donalda Trampa.

Borba