Пише: Јован Ераковић из Бањана

Почетак зиме

Самозвани паметари често се понашају као да не признају давно утврђене датуме годишњих доба. То раде и оваквим изјавама, почетком јануара:

“Снијег је стигао, па зима може да почне.”

Није снијег путник да би стигао, него падавина. Зима не почиње у јануару, него послије двадесетог децембра.

Било би пријатније за слух кад би рекли да је снијег пао, па могу да почну зимски спортови, или нешто друго што је у вези са овом појавом.

Пјесма

Дошло вријеме да се и пјесма, некадашња изузетно омиљена именица, све више избјегава. Умјесто ње, говори се интерпретација, или нумера.

Интерпретација, у латинском, је : тумачење, објашњавање, излагање, представљање, приказивање, превођење дјела страних писаца. Нумера, у латинском numerus, је број.

Каквог смисла има трпати оволико ријечи кад се може, кратко и јасно, рећи пјесма?

Ни пјевачи не пролазе боље, него им се говори да су интерпретатори. Је ли потребно говорити интерпретатор народних, или других пјесама, кад се може, кратко и јасно, рећи: пјевач?

Гумено цријево

Шездесетих година прошлог вијека многи родитељи и учитељи су учили дјецу да се унутрашње цријево зове шлауф, а не шлаух. Прошло је много времена до појаве германиста који су то објаснили овако:

Шлаух, у њемачком језику Schlauch, је гумено цријево, гумени дио точка или фудбалске лопте.

Толико је накарадног учења да је шлауф, имјесто шлаух, зрно соли у сињем мору.

Измућено и измучено

Наш земљак који живи у западној држави, писао родитељима да је тамо, гдје он живи, све измућено.

“Нијесам те разумио, сине,” одговорио је отац. “Ако си мислио на мућење, написао си као што бисмо забиљежили ми овамо. Уколико си мислио на мучење, одрекао си се онога што си овамо учио. Зато запамти: измућено је настало од глагола мутити, а измучено од инфинитива мучити. Живи с ким желиш, ради како те запада, али не заборављај језик завичаја.”

Учење

И данас се похвали неко ко је, како му говоре, школовао се кроз рад. Шта то значи школовање кроз рад? Да није, можда, похваљени човјек ходао кроз простор на којем је радио, па тако ширио знање, или је наставио школовање послије запошљавања?

Ако је ово друго, човјек се школовао уз рад, а не кроз рад.