Piše: Branko Nadin

Možda u Evropu nećemo ući zbog kanalizacije.

Ne zbog poglavlja, ne zbog reformi, nego zbog govana. Sasvim doslovno.

Otvorili smo poglavlja, zatvaramo ih polako, pišemo strategije i akcione planove, a na kraju će se po Evropi pričati kako se mala Crna Gora, sa 650.000 stanovnika, udavila u sopstvenim fekalijama. Civilizacijski minimum, kažu – mi ga, izgleda, shvatamo kao ideološko pitanje.

Kolektor koji bi poslužio svrsi odjednom je postao problem. Ne tehnički, nego mentalni. Poželjan bi bio da se zove drugačije, da ide na drugo mjesto, da služi nekoj drugoj namjeni, ili – najbolje – da ga nema. Jer kod nas problemi ne nestaju rješenjem, nego odlaganjem.

A da postoji kolektor za izgovorenu riječ, tu bismo tek bili u ozbiljnom deficitu. Trebao bi biti većih gabarita od države same, a ni tada ne bi mogao pročistiti sav verbalni otpad: laži, prijetnje, psovke, zaklinjanja, patriotizam po potrebi i moral po potrebi. Taj bi kolektor bio najskuplja investicija – i potpuno beskoristan.

Zato je možda pametnije ostaviti stvari kakve jesu. Ne dirati prirodni tok. Ribama bar ne fali hrane, ribe su site, dobro podgojene, navikle na naš standard. Ekosistem se prilagodio – jedino se mi pravimo da hoćemo Evropu.

Uostalom, i bez Evrope smo do sad živjeli.

A s govnima – očigledno znamo.