Naučnici su prije oko deset godina identifikovali malu grupu ljudi koji ne osjećaju nikakvo uživanje dok slušaju muziku, iako im je sluh normalan i doživljavaju zadovoljstvo u drugim aktivnostima. Ovaj fenomen poznat je kao specifična muzička anhedonija.

Do nje dolazi kada moždani regioni odgovorni za sluh ne uspijevaju da pravilno komuniciraju sa oblastima koje generišu osećaj nagrade. U studiji objavljenoj u žurnalu Trends in Cognitive Sciences istraživači koji su prvi opisali ovo stanje objašnjavaju kako ono funkcioniše u mozgu i zašto bi moglo ponuditi širi uvid u to kako ljudi doživljavaju zadovoljstvo i sreću, piše Science Daily, prenosi Sputnjik.

“Sličan mehanizam mogao bi biti u osnovi individualnih razlika u odgovorima na druge stimulišuće nagrade. Istraživanje ovih kola moglo bi utrijeti put novim istraživanjima o individualnim razlikama i poremećajima povezanim s nagradom, kao što su anhedonija, zavisnost ili poremećaji u ishrani”, rekao je autor Đozep Marko-Pajares, neuronaučnik sa Univerziteta u Barseloni.

Istraživači još uvijek ne znaju tačno zašto neki ljudi razvijaju muzičku anhedoniju, ali čini se da doprinose i genetska struktura i životna iskustva. Nedavna studija koja je uključivala blizance otkrila je da genetika može biti odgovorna za do 54 odsto razlika u tome koliko ljudi uživaju u muzici.

Čak i među ljudima koji nemaju ovo stanje, osetljivost na nagrade uveliko varira. Uprkos tome, većina istraživanja o sistemu nagrađivanja u mozgu tretirala je zadovoljstvo kao nešto što je ili prisutno ili odsutno, a ne kao nešto što postoji na spektru. Sve više dokaza sugeriše da je ova pretpostavka netačna.

“Predlažemo da bi korišćenje naše metodologije za proučavanje drugih vrsta nagrada moglo dovesti do otkrića drugih specifičnih anhedonija. Moguće je, na primjer, da ljudi sa specifičnom anhedonijom na hranu imaju određeni deficit u povezanosti između regiona mozga uključenih u obradu hrane i kola nagrađivanja”, rekao je Marko-Pajares.

Tim sada sarađuje s genetičarima kako bi precizno odredili gene koji mogu doprinijeti muzičkoj anhedoniji. Takođe planiraju da istraže da li stanje ostaje stabilno tokom vremena ili se može mijenjati tokom života osobe – kao i da li se muzička anhedonija ili slična stanja na kraju mogu preokrenuti.