Пише: Јован Ераковић из Бањана

Чистоћа и чистота

И осредњи основац разликује чистоћу и чистоту. Ако зна основац, не зна извјештач који више пута помену “тјелесну и духовну чистоту”.

Коме је битна чистоћа – тај се редовно пере, а за дивно биће – каже се да има чистоту душе. Зато би правилно било рећи: тјелесна чистоћа и диховна чистота.

Ако је чистоћа пола здравља, чистота је још веће добро.

Роба

Ако се имовина дијели на робу и новац, робу не би требало изговарати у множини. Економисти се не осврћу на то, него, умјесто: роба, скоро по правилу, говоре: робе.

Ваљало би чути и шта о томе мисле лингвисти. Они истанчаног слуха говоре да роба припада градивним именицама које немају множину.

Цијена

На питање: колико нешто кошта, или колика је цијена нечега? – добија се исти одговор. Шта, онда, значи цијена коштања? Економисти кажу да је то производна цијена.

Зашто би се говорило цијена коштања, што звучи плеонастично, умјесто јасне изјаве: производна цијена?

Хапшење

Полиција овако обавијести јавност:

“Ухапшена лица која важе за безбједносно интересантна лица под дјејством алкохола.”

Реченица у којој не фали нејасноћа. Зашто би се помињала лица, и то два пута, више него остали дјелови тијела? Пошто је ријеч о младим људима, могло се рећи да су  младићи. Јесу ли они безбједносно интересантни само под дјејством алкохола, како се каза овом реченицом, или увијек? Да нијесу, можда, били под дјејством алкохола они који су их хапсили? Зашто се, умјесто: “Под дјејством алкохола” – не би могло рећи да су били пијани? Сва ова мука могла се избјећи да су рекли овако:

Безбједносно интересантни младићи били су пијани кад су ухапшени.

Од малих  ногу

Толико се често помиње фраза “од малих ногу” да постаје  досадна. По чему се више помињу ноге него остали дјелови тијела? Можда би се умањила досада ако би се понекад рекло и: од малих нога. Није потребно ни једно ни друго кад се може рећи кратко и јасно: од дјетињства.

А шта тек рећи за плеоназам: “Дјеца од малих ногу?” Зар постоје дјеца великих ногу?