Posetioci se dive plafonu Sikstinske kapele u Vatikanu već više od pet stotina godina. Ona privlači milione turista godišnje i zauzima posebno mesto u hišćanstvu.

Pored toga što služi kao privatna kapela pape, to je i mesto gde se održava papska enklava, u slučaju da papa premine i da se ukaže potreba za izborom novog.

Mikelanđelo Buonaroti je imao 33 godine kada je započeo ovaj projekat. Bilo je to 1508. godine.

Nije bilo lako. Slikao je uglavnom stojeći, a ne na leđima kako se pričalo. Izvijanje vrata tokom dugih sati izazivalo mu je strašne glavobolje i grčeve u mišićima. Buđ ga je naterala da odbaci prvi nacrt. Ostrugao je ceo plafon i počeo ispočetka, piše ThinkBig. Veliki majstor je čak morao da napravi sistem skela i platformi kako bi mogao da završi posao.

Mikelanđelo je već bio poznati vajar, čiji su dela isklesana u mermeru, David i Pijeta, izazvala talase oduševljenja širom Evrope. Ta slava mu je i donela narudžbinu pape Julija Drugog da oslika Siksinsku kapelu.

Kako je sebe video kao vajara i nije ozbiljno shvatao slikarstvo, smatrao je da je ponuda zavera koju su napravili njegovi rivali, uključujući i Rafaela.

Iako je bio bez početnog plana o tome kako da rasporedi detalje, širina i zamršeni detalji konačnog dela, nisu zbog toga ništa manje spektakularni.

Pozadina u obliku mozga

Na površini od 1.100 m², kompozicija uključuje devet scena iz Starog zaveta i više od 300 realističnih figura, a njihovi prikazi i prirodna anatomija inspirisali su generacije umetnika i naučnika.

Panel „Stvaranje Adama”, gde se Božji i Adamovi prsti skoro dodiruju, jedno je od najprepoznatljivijih i najreprodukovanijih umetničkih dela u ljudskoj istoriji.

Iako je to bilo doba renesanse, crkva je bila izuzetno stroga, a sukob sa vlastima pokazao se opasnim po život i slobodu.

Zato je fascinantno i pomisliti da se jedan od najvećih umetnika u istoriji drznuo da sakrije tajne slike u svom najpoznatijem delu. Zvuči kao nešto iz romana Dena Brauna.

Godine 1990, lekar Frenk Lin Mešberger otkrio je mozak skriven u Božjoj figuri, gde se prepliću odore anđela koji ga okružuju. Veruje se da to označava Božje zaveštanje inteligencije čovečanstvu.

Za oblak iza Boga se, takođe, kaže da je u obliku mozga. To nije ni približno sve. Jedno od anđeoskih stopala ima dva rascepa poput konjskog.

Dr Mešberger, međutim, veruje da ako bolje pogledate, videćete dva režnja hipofize.

Godine 2000, specijalista za bubrege pronašao je bubreg sakriven u drugom panelu. To ima smisla, jer je umetnik patio od kamena u bubregu.

Studija iz 2010. godine otkrila je još jedan mozak sakriven u panelu „Odvajanje svetlosti od tame”. Nalazi se ispod Božje podignute brade, unutar njegovog vrata.

Moždano stablo, delovi temporalnog režnja mozga, produžena moždina i druge strukture – jasno su vidljive.

„Ovaj deo tela je zapravo gladak, zbog čega bi štrčao?”, pitali su se mnogi.

Studija koju su sproveli medicinski ilustrator Ijan Suk i neurohirurg dr Rafael Tamargo, objavljena je u časopisu „Neurohirurgija”. Upotreba svetlosti i Božje kratko ošišane brade – koja se obično prikazuje kao duga i raspuštena – dodala je težinu argumentu, iako neki naučnici ostaju sumnjičavi. Dlake u njegovoj bradi se čak uvijaju nagore otkrivajući sliku ispod.

Čudo od deteta, Mikelanđelo je, počev od tinejdžerskih godina, bio je poznat po tome što je secirao i proučavao leševe na crkvenom groblju, zbog čega su njegove skulpture bile i toliko realistične. Činjenica da je savladao ljudsku anatomiju čini da se neravnina Božjeg vrata ističe.

„To je neobičan pogled na moždano stablo, odozdo nagore. Većina ljudi ga ne bi prepoznala osim ako nisu detaljno proučavali neuroanatomiju”, rekao je Suk.

Na istom panelu, Bog je u crvenoj haljini. Optički živci su prikazani u uvojcima njegove haljine, oko struka, na isti način kao što se nalazi na Da Vinčijevoj ilustraciji iz 1487. godine.

Dva muškarca su bili savremenici i pratili su jedan drugog.

Ako se pažljivo pogleda, primetiće se i struktura na Božjim grudima. Još jedan neprirodan rol tkanine je figura ljudske kičmene moždine, prema rečima Suka i Tamarga, obojice sa Džons Hopkins univerziteta.

„Izgleda da je centralni nervni sistem možda bio previše dobar motiv da bi se koristio samo jednom”, rekao je Tamargo.

Ženska anatomija

Brazilska studija iz 2016. godine, objavljena u časopisu „Clinical Anatomy“, otkrila je da je umetnik, pored unutrašnjih organa, možda u delo uneo i ženske anatomske strukture. Lobanja ovna koja veoma liči na matericu pojavljuje se osam puta kroz kompoziciju na plafonu.

Žene su prikazane kao snažne kako bi projektovale žensku snagu. Pa ipak, istoričari umetnosti tvrde da je razlog taj što je on proučavao samo muške leševe.

Tvrde, takođe, da osam trouglova u delu, svi okrenuti nadole, simbolizuju žensku anatomiju i na taj način aludiraju na „svetu ženstvenost”. Ovo je bio motiv koji je bio veoma cenjen u grčko-rimskoj umetnosti, ali je pretio crkvi kojom su dominirali muškarci.

Žene, takođe, izlaze u prvi plan u određenim scenama, što se tumači kao način odavanja počasti ženama.

Da li je upotreba skrivenih simbola, kojim je umetnik pokazivao inat crkvi, bila omaž nauci – veličanje ljudskog uma, priznanje božanske ženstvenosti ili nuđenje nekog drugog kriptičnog značenja? Tumačenja će se širiti godinama koje dolaze, zaključuje ThinkBig.(Izvor:Politika magazin)