Cerebrospinalna tečnost (CSF) u kojoj se kupa naš mozak, pumpa se prije nego što napusti mozak i pređe u mrežu tankih cijevi zvanih limfni sudovi. Studije na miševima pokazale su da ova tečnost ispira otpadne produkte koje stvaraju moždane ćelije, uključujući beta-amiloid, protein povezan sa stanjima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, piše newscientist.com.

Ovo je podstaklo naučnike da se zapitaju da li bi poboljšanje protoka CSF-a moglo unaprediti zdravlje mozga. Međutim, limfni sudovi koji odvode CSF ranije su identifikovani samo duboko u vratu, što ih čini teškim za manipulaciju, kaže Gou Young Koh sa Korejskog naprednog instituta za nauku i tehnologiju u Južnoj Koreji.

Sada su Koh i njegove kolege otkrili mrežu limfnih sudova oko 5 milimetara ispod kože na licu i vratu miševa i majmuna. Otkriće su napravili ubrizgavanjem fluorescentne boje koja obiljležava CSF u životinje i snimanjem pod anestezijom. „Koristili smo drugačiju vrstu anestezije nego u prethodnim studijama – anestezija korišćena u drugim studijama sprečavala je detekciju sudova bliže koži“, kaže Koh.

Da bi provjerili da li masaža ovih sudova može poboljšati protok CSF-a, istraživači su konstruisali uređaj sa malim štapićem pričvršćenim za pamučnu kuglicu širine 1 centimetar. Koristili su ga za nježno masiranje nadolje duž lica i vrata starijih miševa, starosti oko 2 godine, i mlađih miševa starosti nekoliko mjeseci, tokom jednog minuta. „Nježno masiranje nadolje po licu i gornjem dijelu vrata može gurnuti tečnost nadolje, poboljšavajući protok CSF-a“, kaže Koh.

Do pola sata kasnije, CSF je tekao oko tri puta brže kroz mozak miševa, u prosjeku, u poređenju s periodom prije masaže. Postupak je takođe izgleda preokrenuo opadanje protoka CSF-a povezano sa starenjem. „Nakon stimulacije, protok CSF-a kod starijih miševa bio je sličan onom kod mlađih miševa [koji još nisu bili masirani]“, kaže Koh.

U neobjavljenom radu, tim je pronašao slične rezultate kod majmuna. Štaviše, identifikovali su limfne sudove ispod kože ljudskih leševa, što sugeriše da bi masaža mogla poboljšati protok CSF-a i kod ljudi, kaže Koh.

Međutim, miševi i majmuni imaju neke anatomske razlike u odnosu na ljude, pa su potrebna dalja istraživanja da bi se to potvrdilo, kaže Vesa Kiviniemi sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj. „To je donekle drugačija igra.“

Pored toga, još uvijek nije jasno da li poboljšanje protoka CSF-a zaista može usporiti starenje mozga ili zaštititi od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti, kaže Steven Proulx sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj. Koh kaže da njegov tim planira da istraži ovo na miševima uzgojenim da imaju karakteristike Alchajmerove bolesti.