Kesten (Castanea sativa) je hranljiv plod koji ima brojne dobre osobine, kako sa nutritivnog, tako i sa zdravstvenog aspekta.

Kesteni sadrže veoma malo masti u poređenju s drugim orašastim plodovima (oko 1-2 g na 100 g), što ih čini pogodnim za uravnoteženu ishranu.

Glavni izvor energije u kestenima su složeni ugljeni hidrati (oko 40-45 g na 100 g), koji pružaju dugotrajnu energiju.

Kesteni su bogati dijetetskim vlaknima (oko 5-8 g na 100 g), što pomaže u regulaciji probave i održavanju zdravlja crijeva.

Sadrže vitamine C, B6, folate, kao i minerale poput kalijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Vitamin C u kestenima je posebno zanimljiv jer je rijetko prisutan u orašastim plodovima.

Niske masnoće i prisustvo kalijuma pomažu u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Kesteni sadrže antioksidanse, uključujući vitamin C i polifenole, koji pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upala.

Prirodno su bez glutena, što ih čini odličnim izborom za osobe s celijakijom ili intolerancijom na gluten.

Vlakna pomažu u prevenciji zatvora i podržavaju zdravu crijevnu floru.

Kesteni se mogu jesti kuvani, pečeni, ili kao brašno za pravljenje hljeba, kolača ili tjestenina. Imaju blago slatkast ukus, što ih čini pogodnim za slatke i slane recepte.

Kesten pire je popularan u mnogim kuhinjama, posebno u Evropi, i često se koristi kao dodatak jelima ili desertima.

U poređenju s drugim orašastim plodovima, kesteni imaju manje kalorija (oko 130-200 kcal na 100 g, u zavisnosti od pripreme), što ih čini pogodnim za one koji paze na unos kalorija.

Kestenovi su često dostupni lokalno u mnogim regijama, uključujući Crnu Goru, i njihov uzgoj ima relativno mali ekološki otisak.

Napomena: Osobe s alergijama na orašaste plodove treba da budu oprezne, iako su kesteni botanički različiti od pravih orašastih plodova. Takođe, sirovi kesteni sadrže tanine koji mogu biti teški za probavu, pa ih je najbolje termički obraditi. (Autor: AI)