Šetnje su nedjelatni surogati štrajkova, kaže sociolog Todor Kuljić, govoreći za portal Mašina o pravcu daljeg organizovanja ljevice u parlamentarnoj borbi u Srbiji.

“Intelektualci levice treba da se bore za kulturnu hegemoniju najpre aktiviranjem i promišljanjem dva klasična pitanja: Rusoovog (da li je luksuz propast vrline) i Brehtovog (da li je veći kriminal opljačkati ili osnovati banku). Ali ne retorički i profesorski elokventno. Ova pregnantna i složena pitanja treba operacionalizovati i pretvarati u delatni diskurs razumljiv svakodnevnom životu“, smatra Kuljić.

Profesor Kuljić se osvrće i na modele iskazivanja nezadovoljstva i podstiče da treba organizovati „štrajkove umesto šetnji“.

„Levica treba da bude prepoznatljiva po antagonizovanju proizvodne strukture. Najposle treba se oslobađati moralizma. Nisu preduzetnici nepošteni tajkuni koji kradu, nego su izrabljivači koji legalno prisvajaju višak rada. Kritika kapitalističkog sistema je metamoralizam. To je odbacivanje organizovane nezasitosti, zla koje prožima savremeno društvo u kom je novac opasni oblik energije“, smatra Kuljić.

On kaže da “klasna borba u srpskoj ekonomiji miruje podjednako zbog kineskih komunista i bivših srpskih ekstremnih desničarskih radikala koji režiraju eksploataciju u okruženju karnevalskog šarenila identiteta”. “Tamo gde je ekonomija odvojena od morala, sindikati izgledaju kao propovednici. Treba se oslobađati parališućih moralističkih emocija kod zaštite manjina, aktivirati strukturni metamoralizam ekonomski podvlašćene većine. Sindikati treba da pronađu novi način kanalisanja empatije prema siromašnom u nezadovoljstvo ugnjetenog“, zaključuje Kuljić.