Svinjska mast je jedna od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne koristi ako se koristi pravilno i umjereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvijek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA), piše nutricionistica Andrea Bilandžija za zagrebački Večernji list.

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, a osim toga, sadrži i dosta kalorija, zbog čega bi trebalo da budemo oprezni. Dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.

Osim što masnoće iz masti uopšteno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u tijelu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama, odnosno ima visoku tačku ključanja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki dio njih je oleinska kiselina, ona koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola ima manji uticaj na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje vjeruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvijek nijesu uspjele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je uopšteno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B kompleksa, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli, zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.

Kada kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu bilo najbolje jesti u prirodnom obliku, a izbjegavati prženje na visokim temperaturama.

Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 grama i oko 40 odsto od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao da nađe mjesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji, sugeriše nutricionistkinja..

Što se tiče luka, on je bogat hranljivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi veliku dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranljive materije koje su uključene u regulaciju imunog sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe djeluje kao snažan antioksidans u našem tijelu, štiteći ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekima koji se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.

Luk je dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i materije koje se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njegova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštite od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih materija koje se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može poboljšati imunu funkciju.

Dodavanje više luka u ishranu jednostavan je način da poboljšamo svoje cjelokupno zdravlje.