Tri su ključna patološka znaka poremećaja u odnosu na zdravu ličnost:

♣ Nedostatak emocionalne stabilnosti i rezistencije u stresnim situacijama

♣ Rigidnost i nefleksibilnost u svakodnevnom ponašanju

♣ Stalno ponavljanje neadekvatnih obrazaca psihičkog funkcioniranja

Ovakvi maladaptivni obrasci manifestiraju se na područjima:

    KOGNICIJE kroz neodgovarajuće promišljanje o sebi, drugima i okolini, koje može dovesti do pojave različitih ideja i pogrešnih zaključaka;

Specifičnog EMOCIONALNOG REAGOVANJA koje se, u zavisnosti od vrste poremećaja ličnosti, može kretati od – potpunog odsustva emocija (paranoidni, narcisoidni) , sve do intenzivnog i nekontrolisanog (tzv. ”Graničnog” – ”Borderline”) koje je neprimjereno i adekvatno nekoj situaciji;

DRUŠTVENIH ODNOSA koje takođe varira od bilo kakve želje za kontaktom s ljudima iz svog okružja (paranoidni, šizoidni), pa sve do ekstremne vezanosti za druge (granični, zavisni);

Kontrole IMPULSA koja je najčešće narušena usled niske ili praktično nepostojeće tolerancije na stres i frustracije.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Glavni problem leži u tome što je ovakvim osobama jako teško promijeniti svoje ponašanje ili se prilagoditi različitim okolnostima ili situacijama zbog vrlo niske tolerancije na stres i frustracije. To je tipična karakteristika za ovu vrstu poremećaja. Većina njih naprosto ne uviđa i ne shvaća da imaju problem.

Njima su uvijek krivi drugi ljudi, okolnosti, događaji i svijet. To je iz razloga jer osobe s poremećajem ličnosti uglavnom nemaju subjektivnih tegoba čije bi porijeklo vidjeli u sebi samima. Najveći broj njih dugo i uglavnom dosta ”dobro” funkcionišu u svom okruženju.

Psihijatrijsku pomoć traže baš ako ”zagusti” tj. u periodima dekompenzacije ili pojave komplikacija (npr. naprave ”dar mar” na poslu ili na ulici i onda neko sa strane interveniše).