Iste promjene nisu bile uočene kod konzumiranja kafe.

Isto nije uočeno kod muškaraca koji su pili čaj.

Istraživanje je obuhvatalo uzorke DNA od više od 3.000 odraslih koji su tako učestvovali u nekoliko različitih istraživanja u Evropi. Analiza je bila prilagođena dobi, polu te statusu pušenja.

Nisu bile dostupne informacije o tome kakvu tačno vrstu čaja ljudi redovno konzumiraju.

“Znamo, međutim, da u svakoj uključenoj državi pojedinci uglavnom piju crni čaj”, pojašnjava glavna autorka studije Veronika Ek.

Ona napominje da ne može reći koliko dugo i koliko često neka osoba mora konzumirati čaj da bi doživjela epigenetske promjene, ali nada se da će se s tim pitanjima suočiti u svojim budućim istraživanjima.

Epigenetski procesi povezuju spoljašnje faktore s našim genetskim kodom, i omogućavaju spoljnim uticajima da ostave biohemijski otisak na našem genomu (biochemical footprint). Istraživanja su pokazala da prolazni i hronični spoljni uticaji mogu trajno da promijene epigenetski kod. Promene koje se nakupljaju tokom životnog veka nose važnu informaciju o interakcijama tog organizma s okolinom. U nekim slučajevima ta informacija može da bude od velike važnosti za potomke, i može da im pruži određene prednosti tokom prilagođavanja. Ali, takođe nakupljanjem epigenetskih promjena može da dođe do povećanja rizika od različitih bolesti (mnoge epigenetske promjene su povezane s povećanjem rizika od karcinoma ili su predispozicija za psihičke poremećaje).