Zašto se zbog vlage osećamo toplije?

Hajde da pričamo o znoju. Kao što se možda sećate sa časa biologije u srednjoj školi, jedan od načina na koji se vaše telo hladi je znojenje. Znoj tada isparava sa vaše kože i odvodi toplotu iz tela dok izlazi.

Vlažnost baca ključ u taj sistem evaporativnog hlađenja. Kako se relativna vlažnost povećava, isparavanje znoja sa vaše kože se usporava. Umesto toga, znoj samo kaplje, što vam ostavlja vlažnu majicu i nema efekta hlađenja. Kada vlažnost poraste, mi efektivno gubimo ključnu alatku koja bi nas inače rashlađivala.

Šta je relativno sa relativnom vlagom?

Vlažnost se odnosi na količinu vode koja se nalazi u vazduhu. Međutim, kako se temperatura vazduha menja, tako se menja i količina vode koju vazduh može da zadrži. (Vazduh može zadržati više vodene pare kako se temperatura zagreva.) Relativna vlažnost upoređuje stvarnu vlažnost sa maksimalnom količinom vodene pare koju vazduh može zadržati na bilo kojoj temperaturi.

Šta je sa indeksom toplote?

Dok je pojam vlažnosti koja čini dane toplije bolno očigledan svakome ko je ikada bio napolju po gustom danu, naš trenutni sistem duguje veliki dug Robertu G. Steadmanu, istraživaču tekstila. U radu iz 1979. pod nazivom „An Assessment of Sultriness, Parts I and II“, Steadman je izložio osnovne faktore koji utiču na to koliko se osoba oseća vruće pod datim uslovima, a meteorolozi su ubrzo iskoristili njegov rad da izvedu pojednostavljenu formulu za izračunavanje indeksa toplote.

Formula je duga i glomazna, ali na sreću može se transformisati u lako čitljive grafikone dostupne na mreži. Samo treba da znate temperaturu vazduha i relativnu vlažnost, a tabela će vam reći ostalo.

Da li je izračunavanje indeksa toplote isto za sve?

Ne baš, ali je blizu. Steadmanovo istraživanje je zasnovano na ideji o „tipičnoj“ osobi koja je bila na otvorenom pod veoma preciznim uslovima. Konkretno, Steadmanov običan čovek bio je visok 1.70cm, težak 66 kg, nosio je duge pantalone i košulju kratkih rukava i hodao je brzinom nešto više od 4 km na sat po laganom povetarcu u senci. Svako odstupanje od ovih uslova će uticati na to kako se kombinacija toplote/vlažnosti oseća datoj osobi.

Kakva je razlika u senci?

Prilično veliki. Svi grafikoni meteorološke službe u celom svetu za izračunavanje indeksa toplote čine razumnu pretpostavku da će ljudi tražiti senku kada je napolju veoma vruće i vlažno. Direktna sunčeva svetlost može dodati do 15 stepeni izračunatom indeksu toplote.

Kako vetar utiče na to koliko je vrućina opasna?

Obično, kada pomislimo na vetar tokom vrelog dana, pomislimo na lep, hladan povetarac. To je normalno stanje stvari, ali kada je vreme zaista, stvarno vruće, suv vetar nas zapravo zagreva. Kada je napolju tako vruće, vetar zapravo odvlači znoj iz naših tela pre nego što može da ispari da bi nas ohladio. Zahvaljujući ovom efektu, ono što je moglo biti hladan povetarac deluje više kao industrijska “visoka peć”. (Izvor:Zanimljivostidana.com)