Procenat Rusa koji odobrava ideju vojne invazije na sledeću zemlju i smatra da bi to trebalo da bude Poljska je 75,5 odsto.

Prema mišljenju ispitanika, ovo je logičan nastavak takozvane “vojne specijalne operacije Ruske Federacije“. Štaviše, prema anketi, 75 odsto ispitanika u različitoj mjeri toleriše upotrebu nuklearnog oružja od strane njihove vlade, prenosi Danas.

Dok samo 13,4 odsto ruskih građana ima negativan stav prema vojnoj invaziji na druge zemlje, 46 odsto ispitanika je apsolutno sigurno da ruska vlada treba da napadne EU, a 40,6 odsto pretpostavlja dozvoljeno širenje neprijateljstava.

Tri zemlje koje će prema anketi biti na meti Rusije su: Poljska (75,5 odsto), baltičke zemlje, među kojima Estonija, Litvanija, Letonija (41 odsto), Bugarska, Češka, Slovačka i Mađarska (39,6 odsto). U anketi su ispitanici imali priliku da izaberu nekoliko zemalja.

Samo 25,5 odsto se oštro protivi upotrebi nuklearnog oružja. Među ispitanicima, 40,3 odsto smatra da je nuklearni napad apsolutno prihvatljiv, a 34,3 odsto će donekle podržati takvu odluku ruskih vlasti.

Rusko javno mnjenje, kako se ocjenjuje, može biti reper potencijalnih akcija Kremlja za svjetsku zajednicu.

“Opšti utisak ankete je da su Rusi, koji su pristali da komuniciraju sa anketarima, bijesni ne samo prema Ukrajini, već i prema EU. Ispitanici ili odbijaju da komuniciraju nakon što su saznali temu intervjua, ili se izjašnjavaju o spremnosti da podrže i odobre dalje ruske prodore u druge zemlje“, komentariše Andrij Eremenko, osnivač istraživačke kompanije „Active Group“.

Sociolozi ukrajinske kompanije “Active Group” odlučili su da dalje istraže u kojoj mjeri je rusko društvo agresivno. Za odgovor je sprovedena telefonska (putem Vibera) anketa po formatiranoj metodologiji (uzorak je reprezentativan prema subjektu federacije, polu i starosti ispitanika).

U sastavljanju pitanja korišćen je obavezan jezik za rusko okruženje. Tako je umjesto „invazija” i „rat” u anketi korišćena riječ „specijalna operacija”, ukrajinske snage bezbjednosti su nazvane „nacisti” itd. Naravno, umjesto „u Ukrajini” rečeno je „na Ukrajinu”.

Na pitanje “da li Ruska Federacija vojno treba da prisili druge zemlje da odustanu od podrške nacistima u Ukrajini?“ svega 13,4 odsto ispitanika je odgovorilo negativno, 86,6 odsto donekle podržava vojnu agresiju na druge zemlje: 40,6 odsto nedvosmisleno podržava, a 40,6 odsto kažu da nisu sigurni.

Na pitanje: “Da li mislite da bi Ruska Federacija trebalo da proširi svoj uticaj (uključujući i vojnim putem) na teritoriju kojih zemalja?“, najčešće su isticane one države koje su bile u sastavu SSSR-a.

U državama Varšavskog pakta (osim Poljske) “vojnu ekspanziju“ odobrava 40.4 odsto ispitanika. Napad Rusije na Poljsku toleriše 39,9 odsto Rusa, 25,3 odsto ispitanika toleriše vojnu agresiju na zemlje EU, a 15,2 odsto smatra da je neophodno “proširiti vojni uticaj” na cio svijet.

Važno je napomenuti, ukazuju iz istraživačke grupe, da je samo 4,6 odsto ispitanika željelo da se “proširi uticaj” u SAD dok je svega 5,6 odsto ispitanika reklo da Ruska Federacija ne bi trebalo da širi svoj uticaj, a 17,6 odsto nije moglo da odgovori na pitanje.

Postavljeno je i pitanje „U kojim zemljama Ruska Federacija treba da nastavi vojnu specijalnu operaciju nakon “denacifikacije Ukrajine” radi zaštite svojih legitimnih interesa? (pitanje sa više odgovora)”.

U slučaju uspješnog završetka „vojne specijalne operacije“ u Ukrajini, 75,5 odsto smatra da bi Poljska trebalo da bude sljedeća, 41 odsto smatra da bi sljedeće trebalo da budu baltičke zemlje.

Druge zemlje bivšeg Varšavskog pakta (Bugarska, bivša Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija) navelo je 39,6 odsto dok je 4,3 odsto ispitanika izabralo opciju “u nekoj od drugih NATO zemalja“, dok 35,6 odsto nije moglo da odgovori na pitanje.

Takođe se pokazalo da 3/4 Rusa toleriše upotrebu nuklearnog oružja od strane svoje zemlje pod određenim uslovima.

Dakle, na pitanje “Da li pretpostavljate da bi Ruska Federacija, u cilju zaštite svojih legitimnih interesa, i pod uslovom da Vladimir Putin dobije informacije o prijetnji upotrebe takvog oružja protiv Rusije, koristila nuklearno oružje na ograničen način?” 40,3 odsto je odgovorilo sa „DA“, a još 34,3 odsto je izrazilo sumnju u „može ili ne mora“, što znači da je spremno da podrži takvu odluku pod određenim uslovima. A samo 25,5 odsto je nedvosmisleno odgovorilo „NE“.

Istraživanje je sprovedeno od 11. do 14. marta 2022. metodom CATI (telefonski intervju uz korišćenje računara). Ukupno je intervjuisano 1.557 ispitanika. Posebnost ovog projekta je bila u tome što su se pozivi obavljali preko Vibera, a anketari koji su se predstavili nisu rekli da zovu iz Ukrajine i istovremeno su koristili privremene brojeve za pozive.