Jednog dana, ratarev konj je pregrizao svoje uže i pobjegao. Kada su to komšije saznale, došle su kod ratara i zakukale:

– Kakva šteta!

– Možda, rekao je ratar.

Sledećeg dana, odbjegli pastuv se vratio i doveo sa sobom sedam divljih konja.

– Kakva sreća! – povikaše komšije.

– Možda, rekao je ratar.

Sledećeg dana, ratarev sin je uzjahao jednog od divljih konja, ali ga je neukroćena životinja zbacila.

– Kakva šteta! – zavapiše komšije nad mladićevom slomljenom nogom.

– Možda, rekao je ratar.

Sledećeg dana, carevi vojnici su došli u selo da mobilizuju ljudstvo za rat. Ratarevog sina nisu odveli zbog njegove povrede.

– Kakva sreća! – saglasne su bile komšije.

– Možda, rekao je ratar.

Komentar: Život je proces nevjerovatne kompleksnosti u kom nije moguće odrediti krajnje posledice bilo kog događaja, te se treba čuvati od utroška suviše energije na prosuđivanja šta je po nas sreća, a šta ne.