Radni dan ovih humanih žena počinje oko pet ujutru, kada kuvarica otvara vrata Narodne kuhinje i počinje da priprema obroka za gladne sugrađane.

Iako su na početku do broja onih kojima je pomoć potrebna dolazile preko Centra za socijalni rad, Marija Radović, jedna od zaposlenih i volonterka, kaže da je taj broj u stvari mnogo veći, ali da one do njega ne mogu lako doći.

“Problem je što nam fale zvanični podaci i statistika. Fali nam bolja saradnja sa institucijama da bi konkretno znali ko koliko prima, da li je nekome potrebna pomoć. Za sada, od naše lične procjene i informacija pravimo statistiku kome je potrebna pomoć. Takođe nam pomaže i naša internet stranica ‘Žene Bara kuvaju srcem“ na kojoj svakodnevno imamo preko 10 poruka od ljudi koji traže našu pomoć“, kaže Radović.

Topli obroci budu gotovi do devet i po sati. Slijedi posluživanje. Hranu sipaju u posude za jednokratnu uporedu. Iako su, kako kažu, nekad koristile posude koje im donese onaj kome je potreban obrok, sada zbog prevencije od epidemije COVID-19 koriste ove za jednokratnu upotrebu.

Hranu dijele od 10 do 12 časova. U međuvremenu, u Narodnu kuhinju pristižu donacije. Mi smo zatekli veliki broj paketa koji je donirao NVO Pravni centar.

“Ovdje je trenutno donacija NVO Pravnog centra koji se nalazi pri njemačkoj ambasadi. Oni su nam dodatno donirali 45 paketa za 45 porodica, a 62 paketa smo dobili prije tri, četiri dana, isto prehrambeni i higijenski proizvodi iz Internaconalnog kluba žena u Podgorici“, kaže Radović.

Pomoć stiže od velikog broja sugrađana, a Marija kaže da nikoga posebno ne bi mogla izdvojiti jer na svačiju pomoć gledaju jednako.

“U komšiluku imamo jednog penzionera koji nama svakog mjeseca donese jedan litar ulja, pašte i slično. A imamo i nekoga ko nam svakog mjeseca donese hiljadu i po eura. Ne želimo da pravimo razliku, niti da nekoga posebno izdvajamo“, kaže Radović.

Prije par dana se konačno oglasila i lokalna barska vlast, najavljujući uplatu pomoći koja je planirana u budžetu.

“Kao što sam već izjavila, sredstva su nam bila potrebna cijele godine, obzirom da su opredijeljena za podršku ženama koje su zaposlene, a ne znam da li je bilo ko u Crnoj Gori čekao da primi lični dohodak u decembru za proteklu godinu. Takođe ću ponoviti da ni tih 15 hiljada više nisu toliko bitne, u odnosu na, u najmanju ruku , degradirajući i ponižavajući odnos, od strane onih od kojih očekujete najveću podršku“, kaže predsjednica NVU “Žene Bara” Ljiljana Vujović.

Narodna kuhinja, koja ima oko 20 članica (tri zaposlene a ostalo volontzerke) “radni“ dan završava oko pet popodne.

Ipak, one tada ne napuštaju prostorije Narodne kuhinje već se okupljaju i prave razne rukotvorine, džemove, suvenira i slično. Sav prihod od njihove prodaje ide u humanitarne svrhe, tj. na račun kuhinje za one kojima je pomoć najpotrebnija.

One tokom ovog okupljanja raspravljaju i o planovima kome sve i kako još mogu pomoći.

“Želja nam ne fali, ali sve zavisi od mogućnosti. Ukoliko krenemo u tako nešto, prva na spisku je porodica sa četvoro djece, od kojih je jedno imalo teške intervencije na glavi, čija je majka takođe, težak srčani bolesnik“, kaže Vujović.

Prostorije Narodne kuhinje bile su ispunjene velikim brojem kesa sa novogodišnjim ukrasima i poklonima koje su pripremile za svoje sugrađane.

“Bliži se Nova godina. Sada se trudimo da završimo paketiće i ljude za praznike opskrvimo nekom hranom i najosnovnijim stvarima. I onda, naravno, krećemo u neke nove akcije i nove pobjede, nadamo se“, kaže Radović.

Teodora ĐURNIĆ