Упечатљива је слика новопечених опозиционих посланика у парламенту Црне Горе док се води расправа о предлогу мандатара за састав нове Владе.

Ти остаци бивше силе изгледају као  нечесови посланици из далеког космоса који су слетјели у Црну Гору у елитној гардероби и великољепним дамским тоалетама да изводе “дивну представу” у позоришту које се зове Скупштина Црне Горе.

Ако их изузмемо од осталих посланика нове власти и посматрамо засебно,  могли би ту њихову самосталну опскурну представу назвати “Игроказ накочоперене нејачи из пакла”.

Можете ли замислити ликове који праве замјерку експертског квалитета представника економског сектора будуће владе, а у одлазећој влади њихови “експерти” су се водили принципом “економски оправдане расподјеле новца” по систему- нека га “господар” разбацује лопатама и врећама како пожели!?

Који “пријете” мандатару да ће тражити повећање плата и пензија за народ а остављају му екстремно малену земљу, којом су владали, у ритама и трањама са дугом од преко 3,7 милијарди евра!?И

И још су остатке буџетског новца бахато трошили од момента пораза на изборима да новој власти и народу Црне Горе, којег она мора обслуживати, ништа не остане.

Који причају о патриотизму и љубави према “својој држави” а од избора убрзано спаљују документа који су докази да су ту исту “вољену државу” разбојнички пљачкали као да се радило о окупираној непријатељској територији коју је требало темељно и крволочно разорити, што су и урадили.

Који се гордо хвале својом килавом мултиетничношћу која се сводила на перверзну мобилизацију мањинских народа против православног народа Црне Горе са заједничким мотом- иживљавајмо се и пљачкајмо их а потом побједнички заиграјмо по њиховим душама и костима.

Зато није чудо што је у афекту лидер једне побједничке партије јуче отворено рекао да би их све похапсио, одузео им пасоше и ставио наногице да се зна гдје су и да не би побјегли од одговорности за спржену земљу коју остављају иза себе.

Посланици јада и чемера од бивше власти, те реалне убице Црне Горе се надају да неко из групе побједника ипак неће дићи руку за смјену зла којег они представљају и персонификују.

Чак се узалудно надају у недизање руке наведеног посланика који би их све похапсио.

Посланици ништавила и изасланици Монструма се надају у чудо не схватајући да је процес распада система којег представљају отишао далеко, да се убрзава космичком брзином и да нема те неподигнуте руке која то може зауставити.

Завјеса им се полако спушта иако и даље траје представа…