Vitamin K

by PCNEN | jun 11, 2020 | Svaštara | 0 comments

Holandski naučnici su kod pacijenata koji su umrli od posljedica COVID-19 ili su primljeni na odeljenje intenzivne njege sa dijagnozom te bolesti otkrili nedostatak vitamina K.

Šta treba da znamo o ovom vitaminu.

Biohemija i uloga

Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crijevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski (metilnaftokinon) oblik vitamina K. Vitamin K4 (menadiolis acetas) je ester metilnaftohidrokinona. Vitamin K5 (metiloksiaminonaftalin) osim hemostiptičkih ima i antiseptička svojstva;

– K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora.

U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma;

– slični su koenzimu Q (biološki aktivni hinon; ubihinon) te mogu učestvovati u oksidativnom fosforilacijonom procesu u mitohondrijama. Služi kao prenosilac elektrona u terminalnom transportu elektrona. Prema tome, vitamin K može da učestvuje u tkivnoj respiraciji;

– koli bacili u crijevima mogu sintetisati vitamin K1;

– depo se nalazi u jetri (male količine);

– prisutan je u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena;

– kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. Parenhim jetre nije sposoban da proizvodi protrombin;

– vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz crijeva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina;

– manjak vitamina K postoji ukoliko je smanjena apsorpcija masti u digestivnom traktu (spru, celijakija itd.);

– ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti, odnosno kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijum iz tubula bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija je sinteza zavisna od prisustva vitamina K. U slučaju nedostatka vitamina K kalcijum se pojačano izlučuje i dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu;

– u periodu neposredno po rođenju, crijeva novorođenčeta su sterilna, a kao prevenciju poremećaja koji kod novorođenčeta mogu nastupiti usled manjka vitamina K, preporučuje se njegovo davanje trudnicama neposredno pred porođaj;

– nakon primjene antikoagulanasa produženo protrombinsko vreme vraća se na normalu poslije primjene vitamina K za 12 – 36 časova;

– u starosti manjak vitamina K doprinosi razvoju osteoporotičnih promjena na kostima. Protein osteokalcin koji vezuje kalcijum čini to samo u prisustvu vitamina K. Kalcijum- fosfat se taloži na proteinskoj matrici (90% je kolagen, a 10% su drugi proteini). Osteociklin čini samo 1% od svih proteina, a na scenu stupa kada kost počinje da se mineralizuje. Vitamin K je potreban i za sintezu i modifikovanje osteociklina. Osteociklin kada se modifikuje može da veže kalcijum i bez prisustva vitamina K. Vitamin K je inicijator mineralizacije kostiju;

– manjak vitamina K može nastati kod: bilijarne opstrukcije, medicinskih tretmana putem kojis se ometa apsorpcija masti;

– apsorpciju vitamina K pomaže: neomycin, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, X- zračenje, radijacija, užegla mast i cholestyramin. Salicilati i dikumarol (antikoagulans, napušten je u terapiji) su antagonisti vitamina K. Roto antibiotici, sulfaguanidin i sukcinilsulfatiazol uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K (prvenstveno antibiotici koji se ne resorbuju);

Vitamin K u hrani

Ima ga u kupusu, karfiolu, prokelju, spanaću, koprivi, indijskoj lucerki (alfafa), listu pitomog i divljeg kestena, jelovim iglicama, ostalom lisnatom zelenom povrću, paradajzu, grašku, soji, mrkvi, krompiru, svinjskoj džigerici (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), drobu domaćih životinja, biljnom ulju (polunezasićenim uljima), ribljem ulju, u brašnu dobijenom od riba koje su počele truliti, kravljem mlijeko, jogurtu, siru, žumancetu, crnom šećernom sirupu od melase, morskoj travi, algama

– u ženinom mlijeku ima ga više nego u kravljem mlijeku;

– nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil;

– siromašni vitaminom K su: voće, plijesni, gljive, kvasci;

– nestabilan je u alkalijama i na svijetlu;