Naprosto više ne mogu da se načudim da se u Srbiji i dalje organizuju tribine i debate, prave emisije i dokumentarci, sazivaju forumi i samiti, gde se razglaba i trabunja o mladima, njihovoj budućnosti, sadašnjosti, očekivanjima i raznoraznim pitanjima kojih se njih tiču, a da na tim dogodovštinama ne pričaju mladi ljudi.

Kao čardak u vazduhu lebdi to što uglavnom na svim tim događajima i susretima trućaju kojekakvi akrepi i mumije, koji još pamte „ona vremena kada si mogao na klupi da spavaš“ ili, pak, ljudi koji su na ivici da postanu oni kojima se u autobusu ustaje radi mesta, pa se svi oni tako tu sakupe pametni i prosipaju „kako je nekada bilo, a kako je sada“, piše novinar Nikola Krstić u autorskom tekstu za Danas.