Bombe koje su koristili saveznici tokom Drugog svjetskog rata bile su toliko snažne da su oštetile gornji dio Zemljine atmosfere.

Vazdušni napadi pretvarali su gradove u pepeo, a istraživači su došli do podatka da su se udari osjetili i do 1.000 kilometara u vazduhu, prenosi BBC News na srpskom.

„Svaki napad imao je snagu najmanje 300 gromova”, rekao je Kris Skot sa Univerziteta u Redingu.

Istraživači su do saznanja došli proučavajući zapise istraživačkog centra grada Sloua u Velikoj Britaniji.

Tražili su koliko se mijenjala koncentracija elektrona u gornjoj atmosferi tokom 152 vazdušna napada saveznika u Evropi.

Među tim napadima su bombardovanje Berlina i napadi koji su pružali podršku iskrcavanju u Normandiju.

Saveznički vazdušni napadi koji su počeli 1942. gotovo potpuno su uništili Drezden i Hamburg

Podaci pokazuju da je koncentracija elektrona značajano opadala nakon detonacija bombi, što je sa druge strane zagrijavalo gornju atmosferu.

To je izazvalo male, ali značajne promjene u jonosferi iznad Sloua, iako su bombe padale hiljadama kilometara daleko.

„Ovo su veoma privremeni efekti koji su blago zagrijali atmosferu”, rekao je Kris Skot.

„Efekti na jonosferu su trajali samo dok toplota ne nestane”.

Jonosfera je sloj atmosfere koji može da utiče na radio komunikacije, GPS, čak i na neka shvatanja meteoroloških sistema.

„Ovo istraživanje je veoma važno ukoliko želimo da shvatimo jonosferu”, kaže Skot.

„Znamo da jonosferu kontroliše solarna aktivnost, ali varirra mnogo više nego što mi trenutno možemo da objasnimo”, dodao je.