Poskupljenja hrane pogađaju budžete stanovnika bogatijeg dijela planete, ali u siromašnim zemljama to je pitanje života ili smrti, ocjenjuje danas list Indipendent i dodaje da je dobro što će se samit UN o ovoj temi baviti zemljama u razvoju.

Rješenje je, smatra list, u velikim međunarodnim ulaganjima u poljoprivredu država u razvoju, ali i u ukidanju subvencija proizvođačima u bogatim zemljama.

Prilagođavanje kraju ere jeftine hrane trajaće decenijama, ali, smatra Indipendent, delegati na samitu u Rimu moraju da se potrude da siromašni danas ne budu gladni.

Fajnenšel tajms ocjenjuje da priča o rastu cijena hrane i energenata ima nezgodnu moralnu dimenziju, jer se Zapad jedva uzdržava da kaže Kini i Indiji da one ne mogu da žive kao bogate zemlje, pošto planeta to ne može da izdrži, kao ni zapadni budžeti.

Srednje klase u Kini i Indiji su u povoju i žele sve ono što mi već imamo – automobile, mašine za pranje veša, pa čak i meso, piše Fajnenšel tajms.

U pozadini svjetske krize hrane, ali i rasprave o energentima i globalnom otopljavanju, leži pitanje globalne ravnopravnosti, piše list.

Komentator Fajnenšel tajmsa zaključuje da će tranzicioni period, u iščekivanju da nove tehnologije riješe nagomilane probleme, biti veoma težak, ali da je rješenje po kome bi se od Kine i Indije zahtijevalo da ostanu siromašne politički i moralno neodrživo.