Holandija je 2002. godine postala prva država koja je legalizovala pomoć doktora pri umiranju, a u toj zemlji dozvoljeni su i eutanazija, kada doktori aktivno ubijaju pacijente i asistirano samoubistvo, kada doktori prepisuju pacijentima smrtonosne doze ljekove.

Iako ljudi ne moraju biti smrtno bolesni, oni u oba slučaja moraju “nepodnošljivo patiti”, bez nade da će im se stanje poboljšati.

Rezultati istraživanja o eutanaziji, za period od 1990. do 2015. godine, objavljeni su danas u časopisu “New England journal of medicine”, a autori su naveli da je 1990. godine, kada je eutanazija bila nelegalna, 1,7 odsto smrtnih slučajeva bilo usled eutanazije ili asistiranog samoubistva.

U 2015. godini taj udio je porastao na 4,5 odsto, a 92 odsto ljudi bilo je teško bolesno, dok su ostali imali zdravstvene probleme uzrokovane starošću, početnu fazu demencije, psihijatrijske probleme ili kombinaciju navedenog. Više od trećine osoba bilo je u trenutku smrti starije od 80 godina, prenosi Beta.

Rukovodilac istraživanja Agnes Van der Hajde sa roterdamskog Erazmus Univerziteta rekla je da djeluje da su pacijenti sada spremniji da traže eutanaziju i da je ljekari lakše odobravaju. Ona je navela da zahtjevi osoba koje nisu smrtno bolesne još predstavljaju mali dio podnijetih zahtjeva, ali da se njihov broj povećava i dodala da se sada odobrava polovina podnijetih zahtjeva za eutanaziju, dok su ljekari prethodnih godina odobravali trećinu.

Eutanazija je legalna i u Belgiji, Kanadi, Kolumbiji i Luksemburgu. Asistirano samoubistvo je dozvoljeno u Švajcarskoj, Njemačkoj i u šest saveznih država SAD – Oregonu, Kaliforniji, Vašingtonu, Koloradu, Montani, Vermontu i u glavnom gradu Vašingtonu.