Sudeći po anketama, većina ljudi svoj nos čačka zbog užitka koji je stvoren u detinjstvu. Ta potencijalno štetna navika, medicinski nazvana rinotileksomanija, ružna je čak i kada je upražnjavaju sasvim mala deca, dok kada smo prisiljeni da u javnosti posmatramo kako to rade odrasli izaziva osećaj odvratnosti.

Ukoliko je učestalo, čačkanje nosa deci stvara ranice na sluzokoži koje otvaraju put bakterijama, što može dovesti do raznih infekcija poput stafilokoke aureus u nosu i grlu. Kako mala deca to najčešće čine zbog dosade ili nedostatka daha usled suvog vazduha u sobi u kojoj borave, preporučuje se da se na radijatore tokom zimskih dana stavi posuda sa vodom, a detetu odvrati pažnja od tog „rudnika blaga” nekom drugom igrom koja će zaposliti njihove male ruke.

Osim kiseonika, čovek disanjem unosi i veliku količinu prašine i drugih stranih čestica koje kada prođu filtere dlačica u nosu odlaze u grlo. Da bi se ovaj proces nesmetano odvijao, sluz u nosu vlaži i proizvodi tečnu materiju koju lako izbacujemo maramicom. Problem nastaje kada ona izgubi vlažnost, počne da se suši i lepi za zidove nosne duplje, što izaziva svrab i otežano disanje. Iako lekari savetuju da ovaj sadržaj ne treba uklanjati iz nosa, naročito ne prstima, ogromna većina ljudi to ipak čini.

Za razliku od dece koja istražuju sve oko sebe, pa i svoj uvek „dostupan nos”, odraslima je ovakvo ponašanje postalo ružna navika. Istraživanja su pokazala da čak 90% ljudi čačka svoj nos, a da su razlozi zbog kojih to čine sledeći:

ublažavanje svraba
pročiščavanje zapušenih nosnih kanala
zadovoljstvo

Zanimljivo je da tim istim ljudima, ne samo da nije prijatno kada vide da to javno čini neko drugi, već im se takvo tuđe ponašanje ozbiljno gadi.

Ako se izuzmu ekstremni slučajevi, povremeno intimno kopanje nosa nije opasno, ali ne treba zanemariti manire koji ne samo da predstavljaju oznaku lepog ponašanja, već i govore o vaspitanju i nivou kulturne svesti u svakodnevnoj komunikaciji.