Crnogorska ekonomija će, prema novim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine porasti 4,7 odsto.

Prema aprilskim prognozama MMF-a, u koje je agencija Mina-business imala uvid, ekonomija Crne Gore će u narednoj godini ojačati 3,5 odsto, dok se u 2020. predviđa rast od 3,3 odsto.

Prema aprilskim prognozama MMF-a, u koje je agencija Mina-business imala uvid, ekonomija Crne Gore će u narednoj godini ojačati 3,5 odsto, dok se u 2020. predviđa rast od 3,3 odsto.

U oktobarskim prognozama MMF je Crnoj Gori za ovu godinu predviđao rast od 3,4.

Crnogorska ekonomija je, kako su procijenili u MMF-u, u prošloj godini ojačala 1,1 odsto. U izvještaju iz oktobra prošle godine previđen je rast od 2,3 odsto.

Crna Gora bi ove godine trebalo da registruje deficit u bilansu tekućih plaćanja od 20,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će naredne godine manjak iznositi 25,3 odsto. U 2020. godini predviđa se deficit bilansa tekućih plaćanja od 17,2 odsto.

Deficit u bilansu tekućih plaćanja prošle godine je, prema izvještaju MMF-a, iznosio 17,8 odsto BDP-a.

Potrošačke cijene u Crnoj Gori će ove godine porasti 0,5 odsto, a u narednoj jedan odsto. U 2020. godini očekuje se rast potrošačkih cijena 1,5 odsto.

U izvještaju MMF-a navodi se da će privredni rast u zemljama Balkana, koje su prošle godine bile pogođene katastrofalnim poplavama, ubrzati u ovoj i narednoj, zahvaljujući obnovi u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji, kao i rastu zapošljavanja u ostalim zemljama regiona.

Srbija će ove godine ostati u recesiji uz pad od 0,5 odsto, da bi se u narednoj oporavila i rast od 1,5 odsto.

U MMF-u procjenjuju da će privrede zemalja takozvane Evrope u usponu, ove godine umjereno porasti, zahvaljujući nižim cijenama nafte, ali će slaba strana tražnja kočiti značajniji ekonomski napredak.

Kategorija Evropa u usponu obuhvata pet članica Evropske unije (EU) – Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, kao i Srbiju i Tursku.

“Niže cijene nafte i postepeni oporavak eurozone pružiće vjetar u leđa privredi regiona i nadoknaditi negativne efekte privrednih problema u Rusiji”, kazali su iz MMF-a.

Strana tržišta su, kako su naveli, i dalje slaba, a visoka zaduženost kompanija još koči investicije.

Poljska će ove godine imati najsnažniji privredni rast od 3,5 odsto, prije svega zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji.

Zemlja sa solidnim rastom BDP-a je i Turska, čiji će BDP u ovoj porasti 3,1 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 2,9 odsto, zahvaljujući rastu domaće potrošnje u svjetlu pada cijena energenata.

Za Mađarsku se predviđa usporavanje privrednog rasta na 2,7 odsto u ovoj i 2,3 odsto u narednoj godini, zbog slabljenja rasta investicija i ne pretjerano povoljne fiskalne politike.

Mađarska i Poljska bilježe deflaciju u svjetlu niske inflacije u eurozoni.

Hrvatska bi ove godine trebalo da izađe iz recesije uz rast BDP-a od 0,5 odsto ove i jedan odsto naredne godine.

MMF objavljuje redovne prognoze za globalnu ekonomiju u cjelini dva puta godišnje, u proljeće i u jesen. Od finansijske krize 2008. MMF objavljuje i ažurirane međuprognoze za vodeće ekonomije i regije u svijetu.