Odavno već upozoravam, vrištim bolje reći, da je ovakav sistem neodrživ: jer se ništa ne radi, ne proizvodi, samo se krade (đe se još može krasti), i troši. Profesionalne patriote ovdje, na portalu, a i u svakodnevnom životu su mi oponirale onako kako samo oni znaju.
Dotičemo dno, vlada bijeda i glad. Alternative nema – što je najgore. Opozicija je u raspadu, nesposobna, politički korumprana poslaničkim i drugim stranačkim benificijama. Intelektualne elite i kritički nastojenih intelektualaca i građana, takođe skoro da i nemamo. Vlast je dno-dna: nesposobni i neinvetivni rasipnici, uglavnom lopovi, bivši ratnici, politički kriminalci uvezani sa mafijom…
Jutros sam kao i svako jutro odveo dijete u vrtić, pješice, jer je za biciklo prehladno. Od pet automobila koji su pristizali sa roditeljima i djecom, troje je bilo sa MN tablicima.
Priča mi jedna poznanica, veoma atraktivnog izgleda, koja je magistar i godinama bez zaposlenja, kako je svojevremeno pozvao jedan direktor velikog državnog preduzeća u vezi posla. Kada je ušla u njegov kabinet, koji ona opisuje kao kabinet koji impresionira i izgleda kao kabineti vlasnika ogromnih korporacija koje je gledala samo u američkim filmovima, direktor je odmah prešao na stvar. Obećao joj je posao samo treba da povremeno spava sa njim „kao što to radi jedna od pratilja za mis kojoj je on velikodušni sponzor i mecena“. Kada ga je odbila, on je skinuo pantolone i gaće pokazajući svoju „alatku“ (i obraz-moja pr.). Uplašena i zabezeknuta rekla je da će vrištati, da se obuče, da treba da ga je stid…. „Viči slobodno, kabinet je zvučno izolovan“, rekao joj je, prilazeći joj onako spuštenih gaća. Moja poznanica mu je tada, izbezumljena, rekla da će ako nešto uradi odmah poslije poći kod doktora da se utvrdi stanje, te o svemu obavjestiti novinare. Tek tada je odustao i pustio je da napusti njegov kabinet.
Trebam li naglašavati da je državno preduzeće, kome je ovaj tip bio direktor, imalo milionske gubitke, svako malo bilo na meti štampe kao preduzeće u kome se (nedokazano!) rade velike malverzacije, preduzeće u kome su zaposleni rođaci, kumovi, prijatelji, i normalno – visokopozicionirani i zaslužni DPS kadrovi, svi sa enormnim platama.
Trebam li naglašavati da je direktor mali, debeljuškast i zdepast, fizički odvratan, intelektualno i duhovno hendikepiran, i da nije bio to što je bio vjerovatno nikada ne bi bio sa bilo kakvom ženom osim sa svojom – koja je sličnih fizičkih karakteristika (ne i intelektualnih).
Preduzeće u kojem radim nam je svojevremeno zakinulo (čitaj ukralo) dio zarade za par godina. Sindikat koji je produžena ruka poslovodstva je tražilo od mene i svih kolega da potpišem izjavu kojom će oni preko Agencije za mirno rješavanje sporova regulisati uplatu tih sredstava, te da sudski nećemo tražiti ništa više nego onoliko koliko su oni usaglasili sa poslovodstvom.
Znajući da će me lažni sindikat preduzeća zajedno sa firmom ponovo pokrasti, odbio sam potpisati takvu Izjavu, te sam krenuo da svoje pravo ostvarim preko suda. Pridružio mi se samo jedan kolega, sve uz indirektne prijetnje nadređenih kako uvijek štrčim i bunim se, tražim neka prava, da bih trebao malo više da se pazim…
Kolege su primile po 806. 00 eura po tom osnovu. Moj spor je trajao godinu dana i nedavno sam primio 1350.00 eura (oko 60% više od njih)!!!. Troškovi advokata koje preduzeće mora da plati su još 860.00 eura! Kada sam podigao tužbu tražio sam poravnanje, i da mi isplate 1200.00 eura odmah, a ja ću obustaviti proces: dobro za mene jer sam u dugovima, dobro za firmu jer će platiti mnogo manje. Njesu htjeli ni da čuju, radije se bačili još preko 1000.00 eura, „puneći“ mog advokata pored sotalog. Neko je odgovarao ili će odgovarati zbog toga?
Ma, to je sitnica u odnosu na ostalo što se radi.
Poznanica mi je primljena na određeno, u državnoj firmi, na posao sa SSS iako ima završen fakultet. Očekuje da će je ubrzo primiti za stalno, na posao sa fakultetom. Kažem joj da nema šanse ako nema dobru vezu, ili ako nije dobro partijski angažovana. Odgovara mi: „moj Zippe, angožaval sam se na prethodne izbore („izbore“), odradila puno posla za njih iako me apsolutno ne interesuju, ali moram, to je jedini način da ostanem i dobijem posao za stalno i za koji sam kvalifikovana”.
Granica između ovakvog načina nalaženja posla i već opisanog – kada će kandidatkinje morati spavati sa nekim iz poslovodstva kako bi dobile posao je veoma tanka.
Kao što je partijski aktivizam u zamjeni za posao postala uobičajna praksa na koju smo navikli i više u tome ne vidimo ništa čudno, tako ćemo se, plašim se, navići, da sex sa direktorom bude glavna i odlučujuća preporuka i diploma za prijem na posao.
Juče, idući na posao, zaustavlja me kolega poznat i prepoznat po partijskom radu najniže vrste (dijeljenje pomoći i paketa pred izbore – ulje, brašno, šećer…) i kaže mi: „Što je ovo sa nama moj Zippe, cijelo naselje mi se iseli, svi pođoše u inostranstvo, pola komšija u ulici mi nema, narod nema (h)ljeba da jede a ima nas šaka jada – svega 600 000“. Nijesam odgovorio ništa. Što bih mu odgovorio kada odavno zna moje stavove i moja upozorenja. Ipak mu htjedoh reć: „Migo, Konik je uz tebe“, ali se uzdržah. Kolega živi na Koniku.
Trulež raspad, opšte propadanje, sunovrat.
Pogledaj dom svoj anđele – Riblja čorba
Zipp-e, cudim se kako mozete ove gluposti da pisete? Poceli ste nesto o Sex-u sa nekim direktorom!!! Cudno, zar ne ? Gdje vi zivite Zipp-e? Urazimite se jednom. Svuda ima nekog sex-a. Hocemoli sada da kukamo sto nema nekog sexa kao sto bi vi zeljeli. Zipp-e, moramo da shvatimo da u mojoj Crnoj Gori ima svega I svacega. Ja jos uvijek volim Crnu nasu-kakva je da je. Zivjeli! Ono sto vi kazete: “Trulez raspad, opste propadanje, sunovrat”. To objesite macku o rep Zipp-e.!
Zippe, CG je uvijek bila siromasna. Ovdje se umiralo od gladi. I ratovalo s Turcima zbog gladi. Crnogorci su se oduvijek selili iz CG i to u (procentualno) velikom broju. Nekada je popularan izlaz bio otici u Srbiju, Ameriku, Argentinu, itd. Medjutim, siguran sam da je danas, uprkos teskocama i sirotinji (koja je drzava nema – evo u USA ima najmanje 30 milona ispod granice siromastva) – odliv stanovnistva iz balkanskih drzava najmanji je u CG. Nasi susjedi Albanci sa Kosova sa bebama gaze ledene januarske vode ne bi li prebjegli u EU. Iz Srbije se “odlilo” preko pola miliona najboljih i najpametnijih mladih ljudi – od kada su stvorili “vozda” i krenuli u “veljesrbovanje”.
Ovo, naravno, ne znaci da nijeste u pravu da u CG kritikujete stvari koje su lose. Ali je lose siriti beznadeznost, defetizam, i kriviti drzavu CG za svo zlo svijeta. Vas pesimizam se odnosi, izgleda, samo na CG. Nijeste tako kriticni prema nekim drugim drzavama i drustvima?
Ali i za to ima lijeka. Kako kaze ona americka izreka : “Ako ne mozes da izdrzis vrucinu izidji iz kuhinje” (If you can't stand the heat, get out of the kitchen”).
Demokrata, Stojsanović, opet, sada u uvijenoj formi mi poručuje: “ako ti se ne sviđa, a ti se seli”(Ako ne mozes da izdrzis vrucinu izidji iz kuhinje).
Zatim mi, opet, onako, čisto režimsko-propagandistički kaže: ” a kako je u Srbiji, na Kosovu…, ima gorih od nas”, iako sam sto puta rekao do sada da mene interesuje moj dom u kom sam rođen – Crna Gora, koja ima svega 600 000 stanovnika, i za toliki broj stanovnika neslućene resurse. Proporcionalno broju stanovnika, tvrdim, imamo možda najbolje predispozicije u Evropi da budemo bogata država, da čak uvozimo radnu snagu. Normalno, kada ne bi imali ovakvu štetončinsku i lopovsku vlast, i kada bi imalo malo građanskog duha i hrabrosti.
Da se vratim na prvo, savjet da se selim ako mi se ne sviđa, nekoliko puta ponovljen od strane Stojanovića u različitim formama.
1991. godine kada ste, pretpostavljam i vi, a pogotovu vaš omiljeni i nesmjenjivi lider pljačkali Dubrovnik, pozivali da se jednom za svagda obračunamo sa tim ustašama i povučemo neko nove pravednije granice, ja sam i tada bio na drugoj strani, nijesam tražio “da idem đe mi je bolje”. Neko se morao boriti iako sam cijenu te borbe skupo platio a i danas je plaćam(poslijedica tadašnje borbe je smrt mog rahmetli oca).
Kako sam se “zakačio” sa jednim novinarom, tadašnjim ratnim huškačem, krenuo sam u potragu za tekstovima tog novinara. I gle čuda, nađem sebe, u knjizi Dubrpvnik – “Rat za mir”, izdavač Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Na strani 575 i 576 se prenosi tekst koji sam tada napisao u “Monitor”-u. Tekst se navodi kao primjer otpora tom sramu – u suštini veoma slabašnog otpora:
“Mislio sam da ovo pismo pošaljem”Pobjedi”, ali nama mjesta. Sve je zauzeto za Isa Kalača, piše u “Monitoru” Omer Š. iz Titograda u tekstu naslovljenom “Majku im ustašku” ironiše: “kada su naši rezervisti , poznati po čojstvu i junaštvu u ovom ratu, krenuli u osobađanje Dubrovnika, pri raščišćavanju terena u većini ustaških kuća nalazili su čudne naprave na kojim je latinicom najčešće pislo: Toshiba, JVC, Sanyo, Panasonik i slične sumnjive poruke. Takve sprave su neki od njih otpremili kućama na različite načine, kako bi na miru dešifrovali šta se krije iza tih bjeosvjetski riječi… poskidali vanbrodske motore sa ustaških čamaca koje sada vidimo na Skadarskom jezeru….krave po crnogorskim farmama….”
No, kada sam već naišao na taj tekst, prenijću ga u cijelosti kao blog, uskoro.
Normalno, i tada su mi razni stojanovići govorili: “Turčine seli se ako ti se ne sviđa”. Ipak se nijesam odselio, a i moj tadašnji otpor-ma koliko mali on bio, je eto dokaz da svi nijesu(jeste ogromna većina) isti, da se neko, i tada, umalo i po cijenu životu, suprastavljao ludilu i fašizmu kojeg su sprovodili isti ovi koji su i sada na vlasti.
Zippe, Nijeste u pravu. I ne ceram vas nidje . Samo vas molim da prestanete da kukate i proklinjete CG. Navuci cete nam neki baksuz?
Sto vi zapravo hocete? Kakvu CG vi zelite? Nemojte samo o vasoj nepravdi i patnjama. Ratovi iz 90-ih su davno zavrseni. Dajte da bar jednom cujemo nesto dobro o nasoj zajednickoj domovini?
P.S. Ako se ne varam vas hobi je biciklizam. Uzmite biciklo i provozajte se jednom od najljepsih zemalja na svijetu. Uzivajte u ljepoti.
Zipp-e, ovo je tvoja zemlja, tvoja otadzbina gdje si prvi put izrekao onu finu rijec “Mama”. Nekada je bila uvreda ako smo toj osobi rekli da ide u Tursku. Danas to nije uvreda. Bio sam u Instanbuli krajem 80-ih godina. Skraticu ovu moju pricu. Moji prijatelji u Turskoj pokazase mi sta je Njegos pisao o Stambolu:
‘O Stambole, zemaljsko veselje,
Kupo meda goro od secera,
banjo slatka ljudskoga zivota
dje se vile u serbet kupaju;
o Stambole sveceva palato,
istocnice sile I svetinje.”……..
Na kraju rekose:”To je nesto najljepse sto su pisali o Stambolu.” To je bio Petar Petrovic -NJegos. Tada se Otomanska imperija prostirala na tri kontinenta. Tada su ratovali I postovali jedni druge, a danas???