Javlja: Dejan Kožul

Poslednjih dana novembra i prvih dana decembra leta gospodnjeg 2014. gradom Beogradom su deljeni leci koji pozivaju na progon „cigana“ i „divljih ciganskih naselja“ koji donose „nehigijenu, fekalne vode, nesnosan smrad…“. Istim tim gradom Beogradom su leta gospodnjeg 1941. pa i naredne godine rešavano je jevrejsko i romsko pitanje tako da su u potpunosti istrebljeni (deo ubijen, a deo pokršten u Srbe). Leta gospodnjeg 1948, baš u dane (10.12.1948.) kad je rađen 107. KUPEK, usvojena je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, čiji je prvi i osnovni princip pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti. Usvojena je jer je to pravo oduzeto milionima ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Koliko god pričali o Holokaustu nikad nije dovoljno, a posebno ako su žrtve bili Romi jer tu postoji ogromna praznina u istraživanjima. Jedno je sproveo istoričar Milovan Pisari, a od rezultata je sastavio studiju “Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta” koja je nedavno i predstavljena zainteresovanoj javnosti.

Kako su mediji ovu knjigu većinom ignorisali jer Romi nisu kategorija koja ih zanima, jer postavlja pitanje odgovornosti grada Beograda za stradanje svojih sugrađana, jer optužuje i srpsku vladu za genocid…odlučili smo se da kroz predstavljanje studije Milovana Pisarija barem donekle ispravimo ovu nepravdu.

Odlučili smo se za to kako bi počeli popunjavati tu prazninu i kako bi sadašnji sugrađani Roma bar pokušali shvatiti kroz kakav pakao su prolazili tih godina. Odlučili smo se na to kako bi pokušali shvatiti da poziv na akciju protiv Roma, koji su ovih dana deljeni, nisu ništa drugo do poziv na istrebljenje.

Čitavu studiju možete pročitati ovde, a KUPEK 107, za čiju izradu zahvaljujemo i Skillu iz Gypsy mafije, koji je odabrao muziku, čujte i počujte ovde .