Poslije završetka još jednih „istorijskih izbora“, te „sage o Podgorici“, epilog je sledeći:
-Nestranački, neznaveni i polupismeni, „učinjeni“, tužno-smiješni Slavoljub Migo Stijepović izabran je za Gradonačelnika Podgorice, da je vodi zrelo naprijed kako bi ona dobila svoje evropsko lice.
-SDP kao partija više ne postoji osim na papiru.
-Pozitivna više ne postoji osim na papiru.
-SNP, tj. vrh SNP-a se pokazao kao novi (stari) trojanski konj u opoziciji ili „opoziciji“, takođe je pred raspadom tj. podjelom.
-„Moj“ Demokratski front je jedino naizgled stabilan, ali, u novonastaloj situaciji vodi politiku „oću kaki-neću kaki“.
– „Vijesti“, kao jedan od glavnih, opozicionih kreatora javnog mnjenja su u problemima do guše.
-DPS tj. Đukanović (jer je on i DPS i država) je naizgled nikada jači, što mu se može obiti o glavu.
-U NATO nijesmo ušli „na jesen“, jer evo jeseni.
-Dobili smo izvještaj EK koji je takav kakav je. Lideri smo kao uvijek u svemu ali ne napredujemo: krupne ribe, ovo-ono… Iliti, npravili smo korak naprijed, dva koraka nazad. Sad će srpski Đukanović i Srbija da malo budu lideri regiona u euroatlanskim integracijama, dosta smo to mi bili.
U ovakvoj situaciji, Đukanović prijeti svima: Krivokapića samo što javno ne šamara, ali prijeti i EU iako nam je do juče bila „bez alternative“. I neka prijeti, on je evropsko i američko čedo.
Crna Gora će ući u NATO, mimo većinske volje građana, i to relativno brzo – jer NATO-u treba naša teritorija. I tu stavljam tačku. U EU, skoro sam siguran, uopšte nećemo ući, a potpuno sam siguran da nećemo u dogledno vrijeme, uprkos volji građana da budu u EU. Još jedan paradoks, ali mi decenijama živimo sa, i u paradoksima.
Đe su u svemu ovome građani Crne Gore?
Oni su u dugovima iz kojih ne vide izlaz, besposleni, iznevjereni, bespomoćni, psihički ubijeni, u strahu i pod stalnim stresom.
Rekoh da je „moj“ DF ostao koliko-toliko stabilan (ako Mandića sada ne izbrifuju na paradi u Beogradu da se privoli Đukanoviću, nadam se da neće), ali da luta, da ne zna što hoće (lični utisak).
Što činiti?
U najkraćem, prvo što DF treba da uradi, po mom mišljenju, je, da sam, bez konsultacija sa drugom opozicijom ili „opozicijom“, bezuslovno i bez kalkulisanja napusti sve institucije sistema. Uporedo sa tim da radi na jačanju građanskog krila DF-a, da u njemu obavezno budu istaknuti predstavnici manjina. Istovremeno, lideri i „dolideri“ dva najjača konstituenta DF-a bi trebalo da pređu u drugi plan: građanima treba nova energija i povjerenje koji im ovi jednostavno više ne ulivaju. U takvom DF-u bi bili i Bečić (poslije sigurne pobjede Milića na stranačkim „izborima“, i izvjesnog, novog rascjepa u SNP-u), i Abazović, i… Takav DF bi trebao biti stožer za sve opozicione grupe i pojedince u Crnoj Gori, bez obzira na njihovu ideološku profilaciju. Iz takve pozicije, DF ne treba da zakazuje nikakve mitinge, nikakve proteste, da ne daje saopštenja za štampu, lideri nikakve intervjue, samo treba da radi na gore navedenom, da ćuti i čeka. Jednopartijski sistem treba ogoljeti: i pred domaćom, i prije svega pred međunarodnom javnošću.
A što da se čeka, zašto odmah ne organizovati proteste?
Opozicija ili „opozicija“, pogotovu DF je neka vrsta oduška nagomilavanju bijesa nemoćnih i uznevjerenih građana, njihov kakav-takav ventil, nada. Poslije par mjeseci šutnje a rada na terenu, taj ventil bez oduška će ekspolidirati sam od sebe. Tada treba iskoristiti tu energiju, artikulisati je i povesti u pravom i osmišljenom smjeru. I nema odustajanja, neprincipijelnih nagodbi, polovičnih rješenja.
Uslov svih uslova mora biti formiranje prelazne, tehničke vlade koja će raspisati prve slobodne izbore na svim nivoima.
Ðије твој Фронт Ñтабилан. Ðенаједени ђилкош из Доње Мораче броји поÑљедње дане у Ñвојој Ñтранци. Ðема Зиппи антирежимÑке борбе ако Ñамо Срби глаÑају против режима а њихови глаÑови Ñе злоупотребљавају од Ñтране црногорÑких нациÑта оличених у разним перовићима, ивановићима, рудовићима и оÑталим јахачима иÑлужене кобиле из Ђурђевине. Ðема антирежимÑке борбе ако Срби глаÑају против влаÑти а Срамногорци из Друге фамилије говоре да је Његош Црногорац, Свети Сава аÑимилатор а Србија окупатор. ДФ треба раÑтурити јер његово поÑтојање и дјеловање вријеђа ÑрпÑки народ као темељ дијела друштва Ñа кичмом. Само ми је жао ÐлекÑе ком Ñам дао Ð³Ð»Ð°Ñ Ð½Ð° задњим изборима, који је очигледно доÑпио под утицај иÑлуженог и иÑфруÑтрираног Калуђеровића. ÐлекÑа има потенцијала више него ико да израÑте у модерног политичара али ће тај његов потенцијал раÑкубати алава олош из Друге фамилије која Ñпонзорише и тај наказни ДФ и пучиÑте у покојној Позитивној. Као што је раÑкубала младе али већ потрошене политичаре из Позитивне – Пајка, Дритона…
Sekula,
Umalo ne poceh sa “stidite se” ali shvatih da vi ne patite od stida. Zato necu komentaristai vase naci-rasisticke kvalifikacije Crnogorca.
Samo da ukratko komentraisem vase standardne neistine.
Njegos jeste Crnogorac: “Providjenjem Vsevisnjega i voljom naroda Crnogorskoga Vi ste posvijesceni u cin arhimandrita… Privjestvujuci Vas arhimandritksim cinom i vozdavajuci hvalu Vsevisnjemu za preveliku njegovu milost k Crnogorcima izabravsi Vas za Mojseja tomu narodu … (iz cestitke Ruskog konzula Gagica – 19.02.1831). “Mojsije Crnogorskog naroda” ne moze biti no Crnogorac. Da ne navodim jos stotine drugih istorijskih izvora i cinjenica.
Sto se tice Sv. Save – kojega, uzgred, Njegos nidje ne pominje (ni u djelima, ni u 1700 pisama) – cinjenica je da je njegova crkva prestala da funkcionise u CG i da je Ivan Crnojevic je utemeljio potpuno novu Crkvu u CG. … “Jer “svetosavska” eparhija u Zeti je sticajem istorijskih okolnosti, preko svojih prejemnika, zavrsila – u uniji sa Rimokatolickom crkvom. Ni ta cinjenica nije uocena u istoriografiji, mada je provjerljiva na osnovu poznatih podataka. Ahiepiskopi, odnosno mitropoliti zetski – a stolovali su “svetosavskom” eparhijskom katedrom, koja je sa Miholjske Prevlake, pocetkom 15. vijeka, prenijeta u Manastir Precista Krajinska – prihvatili su, uoci nestanka Pecke patrijarsije, uniju utvrdjenu na Fiorentinskom koncilu 1438 -1439. godine… (I. Bozic, ‘O propasti Manstira Sv. Mihaila na Prevlaci” Anali Filoloskog Fakulteta. br. 7, Beograd 1967, str. 89). Medjutim, modernim “svetosavljem” se vjerski asimiluju i “posrbljju” Crnogorci.
O tome da je Srbija okupirala i aneksirala CG – 1918. godine nema potrebe raspravljati. To je cinjenica. Dakle, Srbija je tada bila “okupator”.
“Mudrima dovoljno”?
“Uslov svih uslova mora biti formiranje (Zipp-ove) prelazne tehnicke vlade”. Budi zdrav i ziv, necemo to dozivjeti! Dali imate nesto drugo da predlozite?
Zippe, Izgleda da ste u ponovo u vasoj poznatoj (kripto) depresiji – zbog vase pobjede u Podgorici? Prinicpijelno ste podnijeli otkaz – svaka cast. Neprincipijelno – pokusavate da “krecenjem” rijeste crnogorsku “politicku kvadraturu kruga”? Pritom racunate na dalje dijeljenje “opozicionih partija-glista” (raspadaju se SNP, PCG) – i njhovo pre-grupisavanje u “podmladjenom” i “okrecenom” – multi-nacionalnom (oksimoron) – DF-u? Samo ste (kao slucajno?) zaboravili da kazete da bi DF trebao da napravi politicki “salto-mortale” (zaokret)? I, da se – od velikosrpskog klero-nacistickog – anti CG – udruzenja – pretvori u modernu gradjansku stranku – lojalnu svojoj drzavi. Doduse, nije mi jasno sto cete sa ostarjelim i izandjalim Lekicem na celu? No, zelim vam, kao i na nedavnim izborima, uspjeh! Zasluzili ste ga vasim upornim tapkanjem u mjestu (i kazaljka na pokvarenom satu pokazuje – dva puta u toku dana – tacno vrijeme). Mozda ce vam se cekanje posreciti?
P.S. Moram vam zamjeriti sto ste – kao dokazani demokrata, Liberal (bivsi) i korektan covjek – dozvoli ove Sekuline nacisticke i rasisticke komentare i uvrede Crnogoraca? Nije valjda da se slazete sa njegovim bullshit-iranjem