Moj komšija, jako fin, situiran i obrazovan čovjek se počeo družiti sa drugim komšijom koji je potpuni antipod njemu.
Drugi komšija je: neobrazovan a bahat, prost i nasilan, neprirodno imućan. Novac je zaradio na razne, uvijek problematične načine. Počeo je kao bahati siledžija koji je matletirao i tukao dio komšija, neke je čak i protjerao. Kasnije se bavio najmutnijim poslovima i tako stekao enormno bogastvo. Bogateći se na takav način, osiiromašivao je ostale komšije.
U vrijeme svojih najvećih, prevarantskih, i, može se slobodno reći mafijaških poslova, partner i pokriće mu je bio jedan, takođe uglađeni komšija, koji je od jutra do sjutra samo pričao o poštenju.
Usput, i partner mu, te članovi komplet njegove uže i šire familije su postali imućni, doista ne kao taj beskrupulozni komšija, ali, ipak, očigledno imućan.
Godinama su sve ostale komšije, od kojih su se vremenom mnoge i same iskvarile, ovog najbahatijeg i najgoreg komšiju javno hvalili a tajno ga na sva zvona ogovarali.
U svakoj prilici kada bi se komšije pokušali organizovati da se odbrane od njegove nekontralisanog a bezočnog ponašanja, on bi našao načina da ih posvađa, dio najsiromašnijih komšija i potkupi.
Desetljećima je to bilo tako, i najzad, kada je više svakome dosadio, kada više niko nije mogao da ga ni gleda ni trpi, komšija sa početka priče staje mu u odbranu, govoreći da mu treba dati još jednu šansu ako se promijeni.
Umjesto da, najzad, odgovara za bezbroj nepočinstava učinjenih prema svima, on se nada da se ovaj može promijeneti, postati komšija za primjer! Prosto nevjerovatno. Ne znam da li je u pitanju njegova naivnost ili interes.
Što god bilo može se desiti da takav njegov stav bude presudan da se nesnosni komšija ni sada, poslije svega, ne izopšti iz komšiluka.
Gospodine Zipp-e, necu sada da diskutiram o tvojim komsijama. Sjecam se mojih komsija u jedno selo blizu Niksica. To je bilo pedesetih godina proslog vijeka. Dobre komsije. Kad je trebalo pomoci zenama koje su izgubile muzeve u ratu, tu su moje tadasnje komsije koje su organizovale Mobu da se pomoze zenama u nasem selu. Kosili su, brali drva, I sve teske poslove uradili. Onda, pomoga nam Bog, odoh na ‘kraju svijeta’ u Australiju. Kad sam se na jugu ovog kontinenta u Sidneju obratio prvom komisiji Australcu, rekao mi je ovo: Mi ne zakljucavamo kuce, ako vam nesto treba, udjuute u kucu, i uzmite Mozete da uzmete I pivo ako pijete. Glavno je da se sjetite da to vratite sto ste uzeli. Ako vam treba kakav alat, to se nalazi u ovom cosku u garazi. Zacudio sam se . Vidim da I na ‘ kraju svijeta’ ima postenih susjeda kao u mojoj Crnoj Gori.
Prodjose godine, 1980-e doselih na drugi kraj Australije u Darwin-u. Nadjoh druge susjede. Nadjoh ograde izmedju kuca, nadjoh neke elektronske alarme. Niko ni sa kim ne komunicira. Za dest godina nijednog susjeda nijesam upoznao! Neznam njihova imena ni sta rade. Istina, ako njihova djeca igrajuci se prebace loptu u moje dvoriste, vratim loptu djeci, I ona se zahvale. To je sve sto znam o susjedima.
Cudi me Zipp-e u ovom tvom blogu pisete o nekim susjedima! Ogovaranje smo to nekada nazivali. Nije potrebno ogovarati susjede, pa bilo ko su I kakvi su? Procitao sam Zipp-e puno vasih blogova koji su me odusevili. Ovaj blog o tvojim susjedima me razocarao.
Nijeste shvatlli tekst i njegovu poruku, gospodine Iliću.
Pozdrav.
Da, upravu ste, nijesam potpuno shvatio vas tekst Zipp-e. Mijesam tvoje “Komsije” sa mojim susjedima.Pravilnije je reci ‘Komsije’. Ja sam davno napustio Crnu Goru, sada te daleke 1969-e godine. Ni tada dok sam bio u Crnoj Gori, nijesam bio najbolji sa jezikom koji se tada zvao srpsko-hrvatski. Istina, imao sam dobrog profesora knjizevnika Vladimira Mijuskovica koji me je ucio. Vremenom kad ne upotrebljavas svoj maternji jezik, puno se toga lijepoga zaboravi. Ponovo sam procitao tvoje “Komsije”, Zipp-e, nista mi nije uslo u glavu da bih vas obradovao I pohvalio. Ima puno onoga ‘rekao-kazao, (rekla-kazala), ovaj je posten I bogat, onaj neposten I sirotiinja. Onaj je omiljen kod komsija, onaj drugi nije. I tako ide to u citavoj vasoj prici o komsijama. Cudno zar ne? Eto, ja ponovo ne shvatih vas teks, niti znam koju poruku saljete gradjanima Crne Gore?