“I slušaj, kako ćemo se napit u subotu a, komšo, kad ovi naši opet pobijede“ , reče  proćelavi čovjek nalaktivši se na klimavi drveni sto. Ovaj drugi skupi usne… Izdisaji.  Procijedi kroz neočuvane zube da neće izlazitti na glasanje ili će izaći i zaokružiće Mila.

Prije desetak dana je taj isti čovjek od vrata do vrata bez ustezanja govorio kako će Milo opet pasti u rodnom Nikšiću. Da je Milo malo utišao sat na ruci mogao je čuti tu frekvenciju čak i iz zgrade Vlade.  Šta se desilo komšu tog jutra? Nije valjda amnezija, senilnsot. Istina da sijede vlasi ukazuju da ima podosta godina. A đe ga spopade baš sad, uoči izbora.

„Slušaj, ja ti ovo kao bratu govorim… Ovu malu su mi zaposlili, odrađuje sad pripravnički…Ovo preko Vladinog programa i molila me je, brate, preklinjala ovako… (demonstrira komšo tok priče klečeći na koljenima)“.

Ovaj drugi izbečio. Čas podiže, spušta obrve. Sluša ga i ne prekida njegovo izlaganje, ali isto tako ne ispušta iz naborano otekle ruke čašu opakog vinjaka. Steže je.

„Kaže mi, ako budeš glasao protiv ovih koji su me zaposlili oćeraće me kad mi istekne pripravnički. Ja je moram poslušati, da ne bude posle-kriv ja ako ostane bez posla. Kažu sve prate ko je za koga… “, završi komšo.

„Šta mi to pričaš, moj komšo…“, popi vinjak iz cuga, bacivši dlanove na koljena.

Ovaj nastavlja kako nije jedini koji će to uraditi. I Milun će isto. Onda ispriča kako su se i oni članovi familije opametili otkad su im oca zaposlili. Prima platu 600 eura, a srednju školu nije završio. Eto. Oni više nas što žive neće ni izlaziti na glasanje. Bili su do sada za Mila, ali neće više. Zakleli su se. Nije im rođo sredio da otac dobije penziju. Gledajući zakon, on je i nije mogao dobiti, ali su mu obećali. Zeznuše ga, pogani ljudske.

„Komšo, ja moram za njih, a ovi naši su mi u srcu, ti to znaš. Nego tako je došlo vrijeme…“, završi on.

„Ti glasaj za koga oćeš, ali si kukavica ljudska, odmah da ti kažem.  Ajde, more, dopuštaš tu da ti balavče naređuje za koga ćeš…Ako je sposobno zaposliće se i ako ostane bez posla. Makar će joj čist obraz ostat, moj komšo. Ovako ga i ti kukavički uprlja“.

„Nemojmo se vrijeđat, komšo.. Rakija su naše decenije ođe dosta ispile“, nasmiješi se ovaj.

„Jesu, jesu. Dobro upotrijebi prošlo vrijeme… Ti bi  meni izgleda sjutra i otrova sipao u nju ako ti neko kaže da je to za tvoje dobro. Takvi meni i ovom mom vinjaku (podiže čašu)  ne trebaju. Pozdrav komšo i ostaj mi zdravo“.

Reče mi jedan čoek, što bi rekao Bećković, da se sve ovako odigralo. Pa  ko želi da vjeruje i vjeruje, a ko ne, opet u nešto vjeruje.