Kad dođe jesen svi počinju da kašlju i ukoliko se ne jave još neke dodatne tegobe ili simptomi, kašalj prolazi bez intervencije lekara za nekoliko dana. Stručnjaci kažu da je kašalj zaštitnik zdravlja, jer sprečava neželjene materije da kroz grlo uđu dalje u telo. Može, međutim, da bude i simptom bolesti, čak i veoma ozbiljnih poremećaja zdravlja.

U svakoj akutnoj virusnoj infekciji postoji faza suvog nadražajnog kašlja, jer virus ošteti epitel disajnih puteva, gde se nalaze i receptori za kašalj. Kašalj koji se tada javlja je odbrambeni i ne treba da se sprečava.

– Takav kašalj omogućava da se nagomilani virus i sekret koji se stvara, izbace iz organizma – objašnjava dr Vladimir Žugić, pulmolog, načelnik Službe za funkcionalnu dijagnostiku pluća Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. – Posle faze suvog, nadražajnog, iritirajućeg kašlja, nastupa faza produktivnog kašlja kada disajni putevi pokušavaju da razblaže koncentraciju virusa time što luče sekret, odbrambene ćelije hvataju te viruse i uništavaju ih. U ovom procesu i same ćelije propadaju i taj otpadak od upalne reakcije eliminiše se kašljem.

Takav kašalj, kaže dr Žugić, treba stimulisati. Najbolji način je da se uzima dovoljno tečnosti, tri-četiri litra, a mogu da pomognu i sirupi koji sadrže biljne supstance koje razmekšavaju sekret. To nisu lekovi za iskašljavanje, nego za razmekšavanje, eliminaciju sekreta. Bršljan je najbolji jer širi disajne puteve i omogućava da se sekret lakše izbaci.

Ali to nije opravdanje da pacijenti dugo uzimaju ove preparate, a da se ne zapitaju zašto kašlju. Akutne respiratorne infekcije prolaze za pet do sedam dana, u nekim slučajevima izuzetno za 10 dana. Bolesnici koji su dodatno opterećeni hroničnim kašljem lečiće se dve-tri nedelje.

Hronični kašalj traje duže od osam nedelja, javlja se svakodnevno, i može da bude sa ili bez iskašljavanja. Brojne svetske studije su pokazale da hronični suvi kašalj muči od tri do 40 odsto ukupne populacije, a 10 odsto ima hronični kašalj sa iskašljavanjem. Hronični suv kašalj sa iskašljavanjem lakše se leči jer je jasniji uzrok bolesti. Pacijenti su najčešće pušači, a kašalj podstiču aerozagađenje i druge bolesti.

– Najčešći uzrok hroničnog kašlja bez iskašljavanja je neko hronično plućno oboljenje ili upotreba nekih lekova, na primer ACE inhibitora – kaže naš sagovornik. – I određene grupe oboljenja izazivaju hronični suvi kašalj, recimo hronična upala nosa i sinusa sa slivanjem u ždrelo, refluksna bolest i astma sa kašljem. U najvećem broju nađe se jedan od ta tri uzroka, a često su i udruženi.

Hronični kašalj ne treba da se suzbija lekovima niti dugotrajnim uzimanjem sirupa za iskašljavanje – mukolitika koji razblažaju plućni sekret, jer se na taj način bolest samo maskira.

DOBAR I ŠERBET

Ako nema dodatnih komplikacija kao što su astma, alergija ili rinosinuzitis, deca sa akutnim virusnim infekcijama treba da se ponašaju slično kao i odrasli. To znači: uzimanje dosta tečnosti i vitamina, odmaranje, po potrebi lekovi za snižavanje temperature, sirupi za razmekšavanje sekreta. Ako se posle izvesnog vremena stanje ne smiri, dete treba odvesti lekaru.

– Dobar je i šerbet, koji se priprema sa mlekom ili čajem – kaže dr Vladimir Žugić.

– To su prirodni mukolitici, lekovi koji razmekšavaju sekret.

Večernje Novosti