Piše: Alice Taylor

Iako Turska možda nema iste zlonamerne namere kao Iran i Rusija kada je u pitanju strani uticaj i dezinformacije, mnogi su i dalje oprezni. Oni smatraju da je promocija islama u Albaniji od strane Ankare „nealbanska“ i kršenje njenog suvereniteta.

Iako je osmanska vladavina Albanijom završena 28. novembra 1912. godine, uticaj skoro 530 godina okupacije se i danas oseća. Albanski jezik, drevna i jedinstvena grana indoevropskog jezičkog stabla, ipak je prošaran pozajmljenicama iz turskog jezika, a islam, koji su u region doneli Osmanlije, i dalje praktikuje, mada labavo, oko 40% stanovništva.

Ali 2025. godine postoje i drugi znaci turskog uticaja u albanskom društvu, i nisu svi dobrodošli ili smatrani pozitivnim.

Erdoganov „neoosmanizam“

Dok se vozite kroz centar Tirane, možete videti šarenu mešavinu stambenih blokova iz komunističkog doba i blistavih nebodera, ali još jedan prizor dominira horizontom: džamija Namazdžah, najveća džamija na Balkanu.

Albanski muslimani godinama nisu imali centralnu džamiju u kojoj bi se molili, a džamija Ethem-beg iz osmanskog doba imala je mesta za samo 60 vernika. Tu se upušta Dijanet (Direktorat za verska pitanja) Turske, koji je uložio 30 miliona evra u novu džamiju. Otvorila je svoja vrata 2024. godine, a prostrani lokalitet, površine 10.000 kvadratnih metara i kapaciteta 10.000 vernika, otvorio je sam predsednik Erdogan.

Ali nisu svi bili srećni. Projekat se suočio sa kontroverzama od samog početka, a mnogi su ga nazvali primerom Erdoganovog „neoosmanizma“, nešto posebno nepoželjno s obzirom na okupaciju Albanije i teško izvojevanu slobodu od osmanske vlasti. Kritičari su takođe tvrdili da je džamija simbol turske moći i uticaja na Balkanu, ukazujući na njenu veličinu, dizajn i istaknutu lokaciju pored albanskog parlamenta i u centru grada. Neki od onih koji su govorili o džamiji, ili je čak samo nazvali „kontroverznom“, javno su napadnuti na internetu, uključujući i od strane tvrdokornog imama Ahmeda Kalaje, kome je zabranjen ulazak u Severnu Makedoniju.

Takođe je bilo kontroverzi jer su lideri Muslimanske zajednice Albanije (KMSH) bili odsutni sa ceremonije inauguracije. Bivši šef KMSH-a, Skender Bručaj,, nazvao je to „ružnim činom“, „sramotom protokola albanske države“ i rekao da je događaj bio „politički skup koji je organizovala Erdoganova stranka“.

„Žalosno je što se verski simbolizam, poput otvaranja džamije, koristi za političku agendu strane države“, rekao je Bručaj.

Što se tiče razloga zašto su zabranjeni, to je zato što Erdogan smatra da su lideri KMSH-a deo Gulenovog pokreta, koji je osnovao i vodio sveštenik Fetulah Gulen, nekada blizak turskom predsedniku, a sada zakleti neprijatelj.

Gulenov pokret je dugo prisutan u Albaniji, upravljajući vrtićima, školama i univerzitetima, kao i nekoliko drugih institucija. Ali nakon neuspelog državnog udara u Turskoj 15. i 16. jula 2016. godine, Erdogan je pokrenuo kampanju čistki, obračunavajući se sa svima i svime što se smatra delom Gulenovog pokreta. Ova represija se proširila i van granica Turske.

Nekoliko meseci nakon pokušaja puča, turska vlada je zahtevala da se zatvore sve Gulenove institucije u Albaniji. Do novembra, Ministarstvo prosvete i sporta izdalo je direktivu kojom se zabranjuje upotreba turskih nacionalnih simbola u 13 obrazovnih institucija povezanih sa Gulenom.

2017 .godine, turski ambasador Hidajet Bajraktar je rekao albanskim roditeljima da drže svoju decu podalje od Gulenovih škola i rekao da bi ih trebalo zatvoriti.

Policija je 2020. godine izvršila racije na nekoliko kampusa škole Tugurt Ozal u Tirani i Draču, tvrdeći da su ilegalni. Institucije su negirale bilo kakve veze sa Gulenovim pokretom. Iste godine, tadašnji turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da Gulenisti – sledbenici Gulena – „nisu samo pretnja Turskoj već i zemljama u kojima se nalaze“, dodajući da moraju biti vraćeni u Tursku, podsećajući vladu da „očekuju podršku i doprinos Albanije“ u obrazovanju i drugim pitanjima.

Iste godine, dva turska državljanina koji su pokušali da zatraže politički azil u Albaniji deportovani su bez propisanog postupka. Albanski ombudsman je rekao da je vlada prekršila sve moguće zakone. Ujedinjene nacije su saopštile da je Albanija saučesnica u ekstrateritorijalnim otmicama i prisilnim nestancima turskih državljana.

U januaru 2022. godine, Erdogan se obratio albanskom parlamentu, izjavivši: „Preduslov za našu podršku i bratstvo je vaša posvećenost borbi protiv FETO-a.“ Kasnije te godine, dve škole u mreži Turgut Ozal su zatvorene.

Da li se Albanija pokorava turskim hirovima?

Mnogi su bili zabrinuti da se Albanija povinuje Erdoganovom hiru, pa je čak i Evropska komisija 2025. godine primetila kontinuirani „pritisak“ na Albaniju da demontira Gulenovu mrežu.

Ali zašto je Albanija toliko spremna da popusti pod pritiskom? Verovatno je to zbog toga što je Turska jedan od vodećih stranih investitora u Albaniji.

Samo u prvom kvartalu 2025. godine Turska je investirala oko 49 miliona evra u zemlju, uglavnom u nekretnine. U oktobru 2025. godine, ministarka finansija Delina Ibrahimaj izjavila je da je Turska investirala preko 1,3 milijarde evra u Albaniju i da u zemlji posluje 658 turskih kompanija, posebno u građevinarstvu, energetici, proizvodnji i bankarstvu.

Ove kompanije, dodala je, daju značajan doprinos bruto domaćem proizvodu Albanije, tehnološkom razvoju i stvaranju radnih mesta. U međuvremenu, bilateralna trgovina je dostigla preko 620 miliona evra godišnje.

Takođe postoji mišljenje da Albanija oseća poseban dug ili dužnost prema Turskoj, s obzirom na značajnu humanitarnu podršku Turske. Kada je zemljotres jačine 6,4 stepena Rihterove skale pogodio centralnu Albaniju 26. novembra 2019. godine, usmrtivši 51 osobu, povredivši preko 3000 i ostavivši 5000 ljudi bez krova, Turska je bila prva država koja je poslala pomoć.

Za nekoliko sati, timovi za potragu i spasavanje, paketi hrane, ćebad i druge neophodne zalihe bili su na putu. Pored neposredne podrške na terenu, Turska je izgradila oko 504 stambene jedinice, rekonstruisala džamije i dala preko 46 miliona evra na donatorskoj konferenciji.

Zatim, kada je pandemija COVID-19 udarila 2021. godine, Turska je ponovo priskočila u pomoć, poslavši medicinsku pomoć, kola hitne pomoći, medicinsku opremu i izgradivši bolnicu sa 130 kreveta u Fijeru. Nema sumnje da su javnost i država bili zahvalni, ali većina je bila svesna da poštivanje pravila kada je u pitanju Gulen i održavanje jakih odnosa bez ikakvih pitanja dolazi sa određenom cenom.

Prema NDI-ju, Turska koristi humanitarna ulaganja, posebno tokom pandemije i zemljotresa, kako bi aktivno održavala uticaj na muslimansko stanovništvo. To takođe doprinosi narativima koji promovišu „status moći i težnju Turske da bude globalni lider islamskih zemalja (čime indirektno hrani antizapadne narative), kao i Erdoganovim naporima da izgradi jake lične veze sa regionalnim liderima“.

Međutim, Turska je takođe izazvala začuđenje zbog širenja svog medijskog prisustva u zemlji, od kojih je veliki deo korišćen za širenje propagande. Prema lokalnom tink-tenku SciDev Center, nekoliko albanskih onlajn medija pokazalo je sve veću povezanost sa turskim interesima poslednjih godina.

Iako platforme nisu nužno široko čitane, one često objavljuju ono što SciDev opisuje kao „protursku propagandu“, predstavljajući zemlju kao regionalnog saveznika dok istovremeno kritikuju političke protivnike, uključujući Gulena i povezane grupe.

Pored toga, saradnja albanskih i turskih javnih emitera iz 2024. godine otvorila je mogućnost daljeg pojačavanja glasa Turske u Albaniji, pokrećući pitanja o uticaju stranih narativa na medijski pejzaž Albanije i njene političke i kulturne institucije.

Kritičari su primetili da sporazum nije bio transparentan i doveli su u pitanje koristi za albansku javnost. Drugi su rekli da bi rezultat mogao biti porast turske propagande posebno turskih državnih narativa. Turska takođe upravlja dvama medijska sajtovima na albanskom jeziku, Anadolu Ajansı i TRT Shqip.

Iako Turska možda nema iste zlonamerne namere kao Iran i Rusija kada je u pitanju strani uticaj i dezinformacije, mnogi su i dalje oprezni. Oni smatraju da je promocija islama u Albaniji od strane Ankare ‘nealbanska’, i kršenje njenog suvereniteta. Takođe ukazuju na probleme unutar Turske, kao što su autoritarizam, kršenje slobode medija, nazadovanje demokratije i brojna pitanja ljudskih prava, i strahuju da bi se to moglo izvezti u albansko društvo i vladu.

I naravno, iako odnosi sada mogu biti dobri, sa čak 6 miliona etničkih Albanaca koji žive u Turskoj, i mnogim Albancima koji rado tamo lete na odmor, istorijske rane ostaju, zajedno sa željom da se održi nezavisnost od onih koji su nekada njima vladali.

Tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona“ koju sprovode Res publika i IKS (S. Makedonija), u saradnji sa partnerima sa Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Crne Gore (PCNEN), u okviru projekta „TRACE“ koji realizuje IKS, uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.