Piše: Sonja Kramarska

Prošlo je mnogo vremena otkako je bivši premijer Dimitar Kovačevski, iritiran kritikama francuskog predloga i traženih ustavnih promena, vikao da „ruski botovi i plaćeni političari i analitičari“ šire laži i histeriju da će dovesti do bugarizacije i asimilacije. „Moraju to da kažu zbog finansijske koristi“, rekao je on.

Ova njegova izjava naišla je na žestoke reakcije, ali je u osnovi ponovo pokrenula proračune o obimu ruskog mešanja na putu Makedonije ka Evropskoj uniji. Maratonski put ka EU i zamagljena perspektiva zbog neodlučnosti briselske birokratije i blokada zbog bilateralnih sporova, prema rečima analitičara, ostavili su prostor za ruski uticaj i podgrejali snove nekih domaćih grupa da se prosperitet Makedonije može postići bliskošću i saradnjom sa ruskom braćom.

Ali, od samog početka svoje nezavisnosti, Makedonija je proglasila politiku suprotnu onoj koju je želela Rusija. Opredelila se za NATO i EU – dve najmoćnije svetske organizacije, što se ne dopada Kremlju.

S druge strane, deo lokalnog stanovništva odrastao je uz obaveznu rusku literaturu u obrazovanju i priče o izletima roditelja, baka i deka u Rusiju i luksuznim krznenim kaputima i ruskim satovima, kupljenim u buticima Moskve i Lenjingrada.

To malo komplikuje priču.

Danas, kada je region Zapadnog Balkana od vitalnog značaja za EU i SAD, pokazalo se da Rusija nastavlja da teži da utiče na politiku identiteta, verske veze i ekonomske interese u regionu, koristeći različita sredstva projektovanja meke moći, uključujući medije, Pravoslavnu crkvu, preduzeća, bajkerske grupe koje postoje i u Skoplju i druge. Bivši američki državni sekretar Džon Keri je svojevremeno dao izjavu na tu temu, rekavši da se Makedonija, zajedno sa Srbijom, Kosovom, Crnom Gorom, Moldavijom i Gruzijom, nalazi na liniji vatre, odnosno da su mete ruskog uticaja.

Pojačavanje proruski narativa

U međuvremenu, Makedonija je takođe postala članica NATO-a, kao Severna Makedonija, a rusko mešanje izgleda da se nastavilo, mada sa različitim intenzitetom.

Analiza Instituta za komunikacijske studije na temu „Rusko mešanje i manipulacija informacijama u Severnoj Makedoniji: Iskorišćavanje ranjivosti kroz bilateralne sporove“ otkriva da je Severna Makedonija i dalje meta koordinisanih ruskih aktivnosti. Takođe se ističe da izveštaj Fondacije Metamorfozis o stranom mešanju i manipulaciji informacijama u Makedoniji upozorava na kontinuirano pojačavanje proruskih narativa u zemlji putem različitih kanala

Ista studija takođe ističe da je referendum o Prespanskom sporazumu iz 2018. godine bio ključna tačka sukoba i da je izlaznost namerno suzbijana kampanjama dezinformacija. „Tadašnji američki ministar odbrane Džejms Matis direktno je upozorio da Rusija finansira i širi lažne narative kako bi smanjila izlaznost i podstakla bojkote“, navodi se u analizi.

Sedam godina je prošlo od 2018. godine – perioda intenzivnih političkih i bezbednosnih turbulencija na svetskoj sceni, sa Rusijom kao glavnim akterom. Napad na Ukrajinu pomerio je ravnotežu svetskih sila i stavio Rusiju na mapu agresora, dok je politika predsednika Putina postala najveća pretnja miru. Makedonija je stala na stranu Ukrajine, postavši tako neprijateljska zemlja Rusije. Ali izgleda da to nije umanjilo interes Rusije da vrši uticaj na državu članicu NATO-a kao što je Makedonija.

Italijanski institut za međunarodne političke studije (ISPI) upozorio je pre nekoliko dana da čak i sa smanjenim političkim i ekonomskim resursima od 2022. godine, Rusija nastavlja da sprovodi strategiju.

Srpske proruske televizijske stanice u medijskom prostoru u Makedoniji

Odličan primer za to su društvene mreže, koje bruje od komentara u korist Rusije. „Ogroman deo naroda je uz Rusiju, a vlada uzima novac od EU i radi šta god joj se kaže“ – ovo je samo jedan od mnogih komentara na društvenim mrežama građanina Severne Makedonije o politici aktuelne vlasti u zemlji. Komentari uglavnom veličaju vojnu moć Rusije i strah NATO-a, EU i SAD da Putin neće stati pred agresijom protiv Ukrajine, već će proširiti vojne akcije na susedne zemlje.

Zanimljiva je poenta da postoji snažan kontrast između zvanične politike naše zemlje, koja je prozapadna, dok značajan deo pristalica vladajuće desnice širi priče na društvenim mrežama o opravdanosti ruske agresije protiv Ukrajine i navodnog fašističkog režima koji predvodi Zelenski. Zvanično, Skoplje se, kako sa sadašnjom tako i sa prethodnom vladom, pridružilo politikama EU i SAD u podršci Kijevu, u potpunosti uskladivši svoju spoljnu politiku sa Unijom i sankcijama nametnutim Rusiji. To je takođe rezultiralo proterivanjem članova ambasade. Kao rezultat toga, Rusija je proglasila Makedoniju neprijateljskom državom zajedno sa još dvadesetak zemalja.

Ali zvanična osuda Rusije sa makedonske strane kao da se ne odnosi na makedonski medijski prostor, kroz koji se ruski narativi šire kroz prisustvo nekoliko srpskih televizijskih stanica sa otvorenom proruskom orijentacijom. Ove televizijske stanice svake večeri pozivaju proruske vojne analitičare da analiziraju uspešno napredovanje ruskih snaga na frontu u Ukrajini, u potpunosti prihvatajući laži Kremlja da Rusija oslobađa okupirane teritorije. Istovremeno, nekoliko puta dnevno, svakog dana, prikazuju se ruske sapunice, koje reklamiraju veliki tehnološki napredak Rusije u svim sferama i predstavljaju Rusiju kao zemlju modernih, bogatih i srećnih ljudi.

EU je već zabranila ruske medije poput Glasa Evrope, RIA Novosti, Izvestija i Rosijske gazete, smatrajući ih instrumentima za iskrivljavanje činjenica o ruskom napadu na Ukrajinu. U Makedoniji, iako formalno ne postoje proruski tradicionalni mediji, onlajn sfera omogućava pristup medijima koji se ne emituju na našim talasima i mogu se pratiti onlajn.

Pre godinu dana, Reporteri bez granica objavili su članak pod nazivom „Od Rusije do Srbije: Kako ‘Russia Today’ širi kremaljsku propagandu na Balkanu uprkos sankcijama EU“. U članku se navodi da, zahvaljujući kontroli srpske vlade nad medijima i povoljnom političkom okruženju, RT – ranije Russia Today – koristi svoju beogradsku kancelariju da prilagodi narative Kremlja pre nego što ih proširi širom Jugoistočne Evrope. Reporteri bez granica pozvali su Evropsku uniju i njene države članice da pozovu Srbiju na odgovornost zbog toga što je ugostila fabriku laži Vladimira Putina.

Reakcija ministra spoljnih poslova

Stoga nas ne bi trebalo iznenaditi izjava – upozorenje šefa makedonske diplomatije Timča Mucunskog, dato u intervjuu za Juronjuz, o rastućem ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu ako se EU brzo i jasno ne obaveže na proširenje. „Postoje zlonamerni akteri koji žele da ubede i kažu, da li zaista verujete da je EU iskrena u svojoj nameri da se proširi? Pogledajte šta rade Makedoncima“, rekao je Mucunski.

Kao potvrdu izjave ministra, mediji u Makedoniji su takođe analizirali da su nedavni lokalni izbori otkrili znake ruskog uticaja kroz retoriku i aktivnosti pojedinih političara. „Iako svi imaju marginalnu podršku, to pokazuje da Moskva ima ideološke i političke zagovornike na lokalnoj makedonskoj sceni i signalizira pokušaj promene političkog narativa, posebno u pogledu evroatlantskih integracija“, navodi se u izveštajima. Kao primer se navodi otvoreno proruska stranka „Ujedinjena Makedonija“, koja se javno zalaže za produbljivanje veza sa Rusijom i okretanje leđa EU i SAD.

Makedonija inače ima zamenika premijera iz Demokratske partije Srba koji je poznat po bliskim odnosima sa Moskvom i po učešću na ruskim bezbednosnim forumima, gde potvrđuje svoju posvećenost produbljivanju bilateralne saradnje. Takođe ne krije da je lični prijatelj sa moskovskim miljenikom, Miloradom Dodikom.

U analizi koju je nedavno objavio Italijanski institut za međunarodne političke studije posvećenoj ruskom mešanju na Zapadnom Balkanu, navodi se da se Dodik sastao sa Putinom devet puta na njegovom terenu od 2022. godine. A imamo i parlamentarnu stranku čiji je lider prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom na poziv predsednika Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF) Genadija Zjuganova.

Ako pogledamo nalaze studije građanskog udruženja MOST o ruskoj propagandi, uticaju i dezinformacijama, možemo doći do zaključka da se ruski uticaj u Makedoniji sprovodi i kroz promociju slovensko-pravoslavnog bratstva i korišćenje crkve. MOST je analizirao četiri hiljade novinarskih članaka i 10 hiljada statusa na Fejsbuku, primetivši masovno citiranje i prisustvo predstavnika Kremlja u onlajn prostoru u Makedoniji, korišćenje medija pod kontrolom ruske države kao izvora u člancima, proruske poruke političara u regionu, koji su istovremeno i ruski saveznici, kao i višestruke slučajeve koordinisanog masovnog širenja sadržaja na Fejsbuku putem dobro uspostavljene i koordinisane ruske infrastrukture.

S obzirom na to da Fejsbuk ne proverava sadržaj koji se objavljuje, za razliku od tradicionalnijih medija, ova društvena mreža ostaje plodno tlo za širenje ruske propagande. Dobro je poznato da mladi ljudi dobijaju više informacija putem interneta, a manje putem tradicionalnih medija, što drastično povećava njihove šanse da budu izloženi ruskom uticaju. Dobra vest je, međutim, da se makedonska mejnstrim politika distancira od fenomena ruskog mešanja i reaguje na njega.

Tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona“ koju sprovode Res publika i IKS, u saradnji sa partnerima sa Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Crne Gore (PCNEN), u okviru projekta „TRACE“ koji realizuje IKS, uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.