Energija nulte tačke (engl. zero-point energy) je koncept iz kvantne mehanike koji se odnosi na najnižu moguću energiju koju kvantni sistem može imati, čak i u svom osnovnom stanju (kad je na “nultoj” temperaturi, odnosno apsolutnoj nuli, -273.15°C). Ova energija postoji zbog Hejzenbergovog principa neodređenosti, koji kaže da položaj i impuls čestica ne mogu biti istovremeno precizno određeni, što dovodi do minimalnih fluktuacija energije čak i u vakuumu.

Energija nulte tačke proističe iz kvantnih fluktuacija vakuumskog polja. U kvantnoj teoriji polja, vakuum nije prazan, već sadrži virtuelne čestice koje se pojavljuju i nestaju, stvarajući minimalnu energiju.

Kazimir efekt: Ova pojava pokazuje da dvije paralelne metalne ploče u vakuumu doživljavaju privlačnu silu zbog ograničenja kvantnih fluktuacija između njih, što potvrđuje postojanje energije nulte tačke.

Lambov pomak: Male promjene u energetskim nivoima atoma vodonika, uzrokovane interakcijom s kvantnim poljem vakuumskog stanja, takođe ukazuju na ovu energiju.

Postoje teorije i spekulacije o korišćenju energije nulte tačke za generisanje beskonačne energije ili pogon svemirskih letjelica, ali trenutno nema eksperimentalnih dokaza da je to izvodljivo. Većina naučnika smatra da je izvlačenje korisne energije iz ovog izvora u suprotnosti s termodinamičkim zakonima.

Energija nulte tačke često se pojavljuje u naučnoj fantastici i pseudonaukama, gdje se preuveličava njena moć. U stvarnosti, njena količina je izuzetno mala i teško je iskoristiti na makroskopskom nivou.

Energija nulte tačke je dobro utvrđena u kvantnoj fizici, ali njena praktična primjena ostaje teoretska i ograničena.

Istraživanja se fokusiraju na razumijevanje kvantnih polja i potencijalnih implikacija u kozmologiji (npr. veza s tamnom energijom). (Autor: Grok AI)