Vid

Mi često gledamo u nešto, ali ne vidimo tačno šta želimo. Ovde nije riječ o vidu kao čulu, već o podešavanju uma da bude što pažljiviji. Čulo vida najlakše ćemo pojačati ukoliko više pažnje obratimo na periferni vid, koncentrišemo se istovremeno na više od jednog objekta i razmišljamo o tome šta vidimo. Poslije nekog vremena i sami ćemo “videti” da drugačije gledamo na stvari oko sebe, a takođe i da više primjećujemo određene pojave i događaje u odnosu na druge ljude. Izoštravanje čula vida trebalo bi da prati i određena ishrana koja je u stanju da poboljša vid. Ona podrazumijeva obavezno uključivanje namirnica koje su bogate vitaminima A, C, i E. Ovakva hrana je u direktnoj vezi sa održavanjem i ishranom ćelija koje učestvuju u očnom vidu, percepciji boja i osvjetljenju viđenog. Takođe, hrana koja će pospješiti naš vid treba da je bogata antioksidantima, jer su to elementi koji ćelije zaslužne za posmatranje štite od oštećenja.

Sluh

Više je prostora za poboljšanje našeg sluha nego čula vida. To je moguće ako pokušamo da se fokusiramo na jedan od zvukova koji nas okružuje, a zatim se fokusiramo na sve zvuke odjednom. Ovo će pomoći da sluh postane oštriji. Ishrana za bolji sluh zahtijeva veći unos omega 3 masnih kiselina kao što je riblje ulje, koje može da pomogne poboljšanju cirkulacije u uhu. Ostali mikroelementi koji utiču na sluh su razni antioksidanti koji igraju važnu ulogu u borbi protiv upale i poništavaju štetne efekte oksidacije u unutrašnjem uhu.

Miris

Jedan od mikronutrijenata koji je direktno povezan sa čulom mirisa je cink, što znači da jačanje ovog čula može da se pospješi uvođenjem cinka u ishranu. Čulo mirisa je veoma blisko povezano sa čulom ukusa, pa se oba znatno poboljšavaju ukoliko se cink uključi u ishranu. Od namirnica koje su bogate cinkom izdvajaju se školjke, govedina, jagnjetina, ovas, susam i sjemenke bundeve. Čulo mirisa se takođe znatno pojačava kroz svojevrsni trening tako što se izoluju individualni mirisi, a zatim se identifikuju.

Ukus

Ukus je izuzetno složeno čulo koje svoje optimalno funkcionisanje dostiže uz čulo mirisa. Idealan način da se najviše ukusa “izvuče” iz hrane jeste da se prvo utvrdi da ona nije pretjerano ni slatka ni slana. Šećer i so sprečavaju da se ispolje druge suptilne i složenije arome zbog njihove sposobnosti da prevladaju čulom ukusa. To je ujedno i razlog zašto ljudi hranu smatraju bezukusnom ako ona nema dovoljno soli ili šećera. Idealno konzumiranje bilo koje hrane je onda kada se ona jede u malim zalogajima i sitno isitnjena zubima, a uz to se pravilno diše tako što se kroz usta tokom jela udiše, a kroz nos izdiše. Ovo će takođe omogućiti da oba čula rade uzajamno jedan s drugim.

Dodir

Dodir je još jedna vrsta ljudskog čula koja može fino da se podesi u skladu sa kognitivnim sposobnostima kako bi joj funkcija bila poboljšana. Dobra ideja je da na jedno mjesto prikupimo različite objekte koje imaju različite teksture, pa ih onda bez gledanja identifikujemo dodirom. Savjet je i da se više pažnje obrati na različitu odjeću koju nosimo i kakve osjećaje u dodirima ta odjeća izaziva. Ovde je jako važno da imamo meku kožu kako bismo što preciznije odredili teksture. Preporuka je da se koriste turpije ili fine šmirgle kako bi se uklonili eventualni žuljevi na vrhovima prstiju, kao i redovno održavanje čitavih ruku raznim hidrantnim kremama i izbjegavanje pretjeranog izlaganja hemikalijama kako bi koža bila što zdravija. (Izvor: baštabalkana.com)