Ujutro ustanem i bosim nogama, još toplim od sna, zaronim u travu savijenu pod teretom nejednakih kugli rose. Nakupim u dzepove male, kao limeta, zelene žabe otežale i snene od sinoćne jurnjave za raspevanim cvrčcima i tako natovarena krenem putem magija koju pravi kreketavi sadržaj, dok se dugačkim i gipkim nožicama odupire o zidove moje platnene haljine, čvrsto me sidri u mestu izvan seoskih događanja. Moju poziciju nepristrasnog posmatrača, dodatno učvršćuje činjenica da  odrasli, zaglavljeni u njihove ozbiljne ljubavi i mržnje, ne obraćaju pažnju na radoznale devojčice koje idu niz put dok iz njihovih četvrtastih džepova, živahno i u svim pravcima, iskaču  žabice.

• Priča je o Zori kad je bila mala i livadi dok je bila zelena i vilama dok nisu otrovale vodu.