Диже Новак “рало и волове”

Objavljeno: 05.01.2011, 23:10h

Десило се чудо, “преведен” је Његош на црногорски језик, што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу ушао у легенду. Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.

Десило се чудо, “преведен” је Његош на црногорски језик, што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу ушао у легенду. Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.

Piše: Vojin Grubač

 

Десило се чудо, "преведен" је Његош на црногорски језик,  што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу  ушао у легенду.  Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.

 

Пропратни текст за тај превод  је написао професор Новак Килибарда, који је раније истицао да је "Горски вијенац" геноцидно дјело, а сада тврди да се ради "о најузвишенијем књижевном дјелу црногорског језика". Елем, све ми је јасно! Док је Горски вијенац био писан на српском, хрватском, босанском, македонском, руском, …, језику, владика Радe је био "геноцидан". Сада, када је преведен на језик у коме се геноцидност не може препознати, нити на том језику уопште постоји такав израз, осим израза Слобода, тим прије ако се ради о књижевницима са простора Црне Горе и Боке, велико "бреме одговорности је далеко у изразима неких прошлих језика".

Антиисламизам,  антитурство, и биографија

Елем, гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије господин Килибарда је окарактерисао Његоша као тешког "антиисламисту и антитурчина",  цитирајући при том да је за ислам написао: "Куго људска, да те Бог убије!".

"Нема антиисламскијега писца на планети него што је Његош, јер му је требало као идеологу или политичару…."- изјавио је тада г. Килибарда.

Ипак, осјећајући да се све може корјенито промијенити евентуалном преводом "Горског вијенца", професор Килибарда је направио, као и увијек, себи одступницу рекавши: "Његошев тешки антиисламизам и антитурство, мени су врло позитивне категорија за своје вријеме, јер је требало  Османлијама виђети леђа… Веома је позитивно тај Његошев Милош (Обилић, оп.а.) дјеловао све до Берлинског конгреса и до 1912.г,…, али не можемо остајати ми у облацима те магле."

Не желећи бити визионар прије времена, дозволите ми да претпоставим да ће биографија др. Новака Килибарде, приликом превода на црногорски језик доживјети невјероватне промјене.

Наиме, у тој варијанти биографија извјесног Слободана П., за којег се лажно тврди да је штитио бошњачке избјеглице (ако се узме у обзир биографија писана на – српском, хрватском и босанском језику), би се промијенила у том смислу да би, "преводом" на  црногорски језик,  он био тај који је хапсио, а затим аутобусом возио дотичне избјеглице право у ратно жариште.  И негдје у Кривошијама, по беспућу, господин Килибарда оре, али не "брда и долине", већ Он "оре републичке друмове". Елем, наилази аутобус, и тада Новак "диже рало и волове", а господин Слободан П. бјежи, избезумљен од те натчовјечанске силе. Свакако, за волан аутобуса сједа господин Килибарда, одвози избјеглице, пушта их на слободу у неко безбједно мјесто, и говори: "Ово сам Вам демократска Црна Горо данас изорао"!  

Какав ће бити превод биографије дотичног професора, пардон, академика , у вези Дубровачког ратишта, од којег власт бјеши као од куге, ту је већ надлежна ДАНУ. Али, да ће та биографија засијенити причу о барону Минхаузену, као и "Милоша (Обилића, оп.а. ) до Берлинског конгреса, и до 1912.г." у то нема сумње.

Савјетник

Елем, владика Раде Томов није имао претензије типа нестандардне чудовишности само од господина Килибарде, већ и од савјетника предсједника Скупштине Црне Горе, аутора књиге "Мемесис и остале приче", господина Андреја Николаидиса, који је дао свој став у вези те важне личности у историји Црне Горе, кроз сљедеће ставове и мисли везане за "Горски вијенац":

"Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка  али прави зликовци су попови. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар II Петровић је у „Горском вијенцу" опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно."

Као и осврт на пјесмu "Ноћ скупља вијека":  

 "Епска свијест је као сифилис – не можете је се ослободити. Она човјека чини еректираним и усмјерава га ка херојству, а херојство и јесте – еректираност према смрти. Али га, као и у случају сифилиса, на концу управо та еректираност кошта живота. И није случајно што највећи пјесник епске Црне Горе, владика Петар II Петровић Његош, скончава од посљедица сифилиса. Тако смрћу заводника умире овај православни свештеник, који је у "Ноћи скупља вијека" нашао за сходно да испише оду пички!"

Ако је вјеровати савјетнику најцрногорскијег од свих најцрногорскијих предсједника Скупштине Црне Горе, то ће приликом превода "Ноћи скупље вијека", управо ове двије задње ријечи господина Николаидиса бити преведене као наслов те пјесме. Наравно, та прича не може проћи без професора Килибарде.

Уколико професор Килибарда буде пролазио  никшићким улицама, трaжећи адекватне личности за сленгове и изразе које ће помоћи непознатом професору српско- хрватског језика, а који ће сигурно преводити "Ноћ скупља вијека" на црногорски језик, могу се десити чудеса. На примјер, да један стих превода буде: "Има добро тијело , али је лоше грађена у главу". У односу на потенцијални наслов, господина савјетника најцрногорскијег од свих најцрногорских предсједника Скупштине Црне Горе, наравно, Андреја Николаидиса, ово би била "симфонија" од стиха!?

И наравно, све би то било попраћено коментаром- а да је Раде Томов жив, он би сада то рекао овако …

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Lado Tajovic says:

    Не желећи да браним Килибарду али да ли мислите да сте можда истргнули из контекста цитиране изјаве да би поентирали иако вам је смисао јасан?

    Успут, чему толико буке око ‘превода’? Да ли је Горски вијенац ‘превођен’ на екавицу пар пута да би се приближио српским ђацима?

    Мене лично не интересују ‘преводи’, више волим оригинале али мислим да се у овом случају и ‘преводиоци’и њихови критичари баве искључиво политиканством и несувислим поентирањима.

  2. Vojin Grubač says:

    Гопсодине Тајовићу,

    контексти код господина Килибарде су релативна категорија. Некаквих радикалних захвата, чини ми се, нисам правио. Тим прије што је Килибардина прича била сва истрзана, а тек прича око Наполеона… :))

    Знате, что се мене тиче сви ти преводи, који не укључују само књижевна дјела, него и биографије чине комедију потпуном. Морам признати да у томе дјелимично уживам, тим прије што никада у историји Црне Горе није било толико “реформатора”, одједном, на тако маленом простору.

    Ето, разлика је само у томе што постоје и они који не уважавају такве реформаторе, а уједно и одбацују њихове реформе. Ништа више од тога.

  3. Vojin Grubac says:

    У том смислу, скоро свакодневно имамо бисере…

    Ево, на примјер, господин Новак Аџић у једном свом посљедњем коментару каже:

    ” Da su Crnogorci posebna nacija pise i istoricar akademik dr Branko Pavicevic, istoricar prof. dr Dragoje Zivkovic, akademik prof. dr Branislav Djurdjev, istoricar prof. dr Zarko Scepanovic, te prof. dr akademik Serbo Rastoder, prof. dr Zivko Andrijasevic, sociolog prof. dr Slobodan Vukicevic, akademik prof. Dr Mijat Sukovic, akademik prof dr sociolog i politikolog Radovan Radonjic, pise i srpski akademik prof. dr Zivojin M. Peric, pisu i brojni hrvatski povjesnicari prof. dr Ivo Banac, dr Ivo Goldstajn, dr Dusan Bilandic, dr Fikreta Jelic Butic, dr Josip Jurcevic, pisu akademici prof. dr Pavle Mijovic, istoricar prof. dr Jevto Milovic,

    pa gospodine …

    oni nijesu srednjoskolci i osnovci, a recimo Njegos nije zavrsio ni srednju, a kralj Nikola ni Licej.”

    :))

    Елем, зато је лако преводити Његоша и краља Николу, јер нису били довољно образовани :))

  4. Lado Tajovic says:

    ОК, поштујем ваш став, а гледе Килибарде би се чак могли и сложити.

  5. Vojin Grubac says:

    Па, ево, и те “инкриминисане” пјесме…

    Петар II Петровић Његош

    Ноћ скупља вијека

    [Пјесма је написана 1845. Први пут је објављена у “Босанској вили” 1913.]

    La douceur de l’haleine de cette deesse
    surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse

    Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече
    испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,
    сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,
    те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.
    Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,
    под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;
    на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,
    мушице се огњевите ка комете мале роје.
    Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим
    и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.
    Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле;
    красота ми ова божа развијала умне силе.
    Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,
    ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;
    претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави
    душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,
    О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,
    те са небом душа људска има своје сношеније!
    Слух и душа у надежди пливајући танко пазе
    на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!
    Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –
    све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука;
    затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,
    стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.
    Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде;
    силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.
    Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети –
    завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!
    Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,
    од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;
    зрак је виле младолике тако красан ка Атине,
    огледало и мазање презиру јој черте фине.
    Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,
    кад су сунце над Инопом уставити могле виле.
    Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели,
    уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.
    При зракама красне луне, при свјећици запаљеној
    пламена се споји душа ка душици раскаљеној
    и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.
    Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!
    Цјелителни балсам свети најмирисни аромати
    што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.
    Совршенство творенија, таинствене силе боже,
    ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!
    Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –
    од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!
    Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,
    дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;
    црна коса на валове низ рајске с игра груди…
    О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!
    Б’јела прса гордија су под црнијем валовима
    но планина гордељива под вјечнијем сњеговима
    на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,
    кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.
    Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,
    к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже;
    зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе…
    Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.
    Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!
    Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;
    свезала се два погледа магическом слатком силом,
    као сунце с својим ликом када лети над пучином.
    Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,
    тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!

  6. Neon says:

    Brinem za sudbinu crnogorske države i crnogorskog naroda, s obzirom na to ko je sve od režima dobio licencu da brani crnogorstvo od dušmana. Bojim se da Novaci, Stevice i ekipa ne sabiju sve Crnogorce pod jedan maslačak. Pitam se, radi li možda Kili za srpsku Udbu?

  7. danilo stojanovic says:

    Postovani G. Grubac,

    Srecna Nova Godina i dobrodosli (ponovo) na PCNEN.

    Kao sto vidite: http://guskova.ru/q?a=l&doc=/~mladich/Njegosh/facsimile/ – Gorski Vijenac je objavljen (1847) na crkveno-slavenskom jeziku.

    Kasnije je adaptiran na srpsko-hrvatski jezik (koji vi ocajnicki, i u svakoj prilici, pretvarate u “srpski”). Posto srpsko-hrvatskog jezika nije bilo do beckog sporazuma (1850) onda je Njegos, ocigledno, govorio naski-crnogorski, a pisao na jedinom pismu koje je bilo tada u upotrebi u nasim krajevima– tj. crkveno-slavenskom. Sve vi ovo dobro znate ali se i dalje sprdate na racun crnogorskog jezika. Jasno je i zasto. No, na vama je da se dicite vasim neznanjem.

    Sto se tice gospode Kilbarde i Nikolaidisa, g. Tajovic vam je lijepo rekao – sa vjesto biranim i tendecioznim citatima mozete sve dokazati – pa i da je Biblija, recimo, “genocidna” knjiga.

    Npr. zauzece Jerihona: “I pobise kao prokleto ostrijem macem sve sto bjese u gradu, i zene i djecu, i starce i volove i ovce i magarce” (Knjiga Isusa Navina – 6.21) “Iza toga rece Gospod Isusu: “ne boj se i ne plasi se; uzmi sa sobom sav narod sto je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara Gajskogai narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu”. “I ucini s gajem i carem njegovijem kako si ucunio s Jerihonom i njegovijem carem, ali plijen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se… “ (Knjiga Isusa Navina 8.1. i 8.2.).

    Po vama, ovo bi bio krunski dokaz da je Gospod “genocidni manijak” koji se eto, u drugoj prilici, sazalio na stoku – ali ne i na ljude, zene i djecu. Naravno da je ovo besmislica – da se ovdje radi o alegoriji (kao sto je i istraga poturica alegorija, odnosno , metafora). Ono sto je strasno je sto ogroman broj ljudi i danas vjeruje da je svaka rijec u Bibliji doslovce tacna (kao sto je napisana) jer je Biblija “rijec bozija”. Ali, to je druga tema.

    Osim toga nije se “desilo cudo” tj. Gorski Vijenac nije preveden na crnogorski jezik (bilo bi to smijesno svakom iole inteligentom i dobromislecem covijeku) vec su samo adaptirana slova (pismo) u skladu sa novim crnogorskim pravopisom. Nemojte mi sada reci da je Njegos govorio “gde” umjesto “dje” (npr). Dakle ne vidim zasto je to toliki grijeh da je citavo srpstvo na noge ustalo da “brani” Njegosa – i to od Crnogoraca i crnogorskog jezika?

    Uzgred, zadivljujuce je to da se Njegos toliko “posrbio” u srpskom narodu koji ga ne razumije i zato stampa “Recnik uz dela P.P. Njegosa? I kako objasnjavate cinjenicu da u posljednjih 160 godina Njegos – “najveci srpski pesnik” nema sjedbenika ili konkurenta (najveci je I. Mazuranic – Hrvat) – niti iko pise na njegovom jeziku? Dokaz je i ova divna pjesma koju ste citirali. Kladio bih se da je u Beogradu niko ne razumije u potpunosti (osim mozda nasih “Srba” koji jos nijesu zaboravili svoj jezik). A to sto je Njegos pjevao o “srpstvu” nije dokaz da je bio “Srbin” (on je vise puta to licno rekao kao npr. u “Crnogorci ne ljube lance” a posebno, kada se salio sa Simom Milutinovicem o srpskom junastvu) . Kao sto nije dokaz da je npr. Karl Maj Indijanac zato sto je pisao o indijancima.

    @neon – Vase stavove je tesko razumjeti ili postaviti u neki kontekst. A mozda ga i nema? A vasi strahovi (ili nadanja?) da ce (ko – Srbi?) da “sabiju sve Crnogorce pod jedan maslačak” su pretjerani . Ako ih (nas) nijesu sabili 1918 sa svom vojnom silom dako prezivimo i ovu dolazecu ofanzivu (kulturnu i jezicku? – nadam se da niko vise pametan i ne razmislja o ratovima?). Uostalom, ako se Crnogorci “brane” – logicno je zakljuciti da se brane od nekog (napadaca)? Na primjer, ovaj tekst (koji komentarisemo) napisao je (samo)deklarisani neprijatelj CG i Crnogoraca. Znaci li da, po vama, treba da svi dignemo ruke uvis i predamo se cim g. Grubac progovori iz Moskve – “sa dvjesta miliona Rusa” iza sebe?

    Jedini lijek za vase (i neke moje) strahove je NATO. I to sto prije. A sto se tice kulture i jezika valjda ce stici i nove generacije skolovane na svom jeziku, koje ce uciti svoju istoriju, koje ce se obrazovati na Harvardu ili Oksfordu npr. umjesto u Beogradu, pa ce se znati odbraniti od napadaca. Osim toga, na nasoj strani su istina i pravda. I vrijeme.

  8. Veljko B Ilic says:

    Cestitam Vam gospodine Stojanovicu na ovom dobrom komentaru! Ja bih samo zelio da upitam gospodina Grubaca, da li bi pisao ovako o Kilibardi da je kojim slucajem, od maloga Crnogorca postao veliki Srbin? Cudi me samo ovo, kako to da u Crnoj Gori, a takodje i u Srbiji, ljudi i zene mogu jednoga dana da budu Srbi, a drugoga dana Crnogorci? To nema nidje na svijetu. Da li ima nekoga zakona koji zabranjuje lazno predstavljanje? Ovu pricu necu da duzim. Vjerujem da bi onaj Amfilohije znao ko pripada ‘pasjoj vjeri’, a ko onoj drugoj svetosavskoj.

  9. perfect stranger says:

    Поштовани Војине, интервенисаћу јер један ексцентрични коментатор по ко зна који пут провлачи тезу да је “Горски вијенац” написан на црквено-словенском језику, иако му је у више наврата показано и доказано, са више страна, да није тако. Чељаде једноставно неће да научи, већ понавља исте, погрешне ствари, као покварена плоча. Ја заиста не знам, зашто та индивидуа упорно одбија да нешто сазна, као да је знање неки гријех? Пресликаћу исти коментар који сам овдје оставио прије неколика дана.

    Све је то поменутом господину детаљно објаснио један учени коментатор који користи псеудоним Bounty, на једном другом медију, прије извјесног времена. Али, као што видимо, објашњења и аргументи нијесу нешто што посебно интересује нашег доброг господина. Он ће наставити са својом причом до судњег дана. Ево објашњења:

    “Danilo, jezik na kome je napisan “Gorski vijenac” nije crkveno-slovenski. To je slavjano-serbski jezik, koji su Njegoš i Sveti Petar koristili pišući druga svoja djela ali i u korespondenciji sa drugima. Sveti Petar ga baš tako i zove, tj. svoj jezik naziva slaveno-serpski. Vi dobro znate da je to tako-to je jezik Dositeja, Mušickog, Njegoša…nestandardizova no pismo koje obiluje crkveno-slovenskim grafemama, ali je u izgledu i izgovoru riječi, kao i u konstrukciji rečenice mnogo bliži narodnom govoru, nego bogoslužbenom jeziku. Ovim pismom su pisana književna djela i pisma u 18. i 19. vijeku.
    Ubijeđen sam da Vi ovo znate, a sumnjam da prosto ne želite da se pomene ime jezika koje u sebi nosi pridjev srpski, pa ste zato posegli za neutemeljenom konstatacijom da je “Vijenac” napisan na crkveno-slovenskom.
    Činjenica je da Njegoš nije pisao na standardizovano m književnom srpskom jeziku-jer je riječ o 19. vijeku, ali jeste pisao na jeziku koji se zove srpski. Tako da ovo sa crnogorskim nije nikakva adaptacija, već neviđena novoterija koja se (pristojnim jezikom govoreći) jedino može nazvati prevodom, pardon-prijevodom.
    Što se tiče razumjevanja Negoševog teksta u Beogradu, pa ne radi se o pismu babe sa Njeguša i njenim bronzinima i tavulinima-(koji, uzgred budi rečeno, postadoše okosnica novocrnogorskog književnog pisma), nego o tekstu punom pojmova iz bogosluženja, teologije, helenske mitologije i sl., pa bi i nama, sadašnjim Crnogorcima, dobro došao jedan takav rječnik.

    Srpsko-slovenski je stara varijanta slovenskog književnog jezika kojim se pisalo prije turske okupacije. Tokom 17. vijeka, putem ruskog uticaja, do nas je stigla ruska varijenta crkvenog, slovenskog književnog jezika-koja je nazvana crkvenoslovensk i jezik. “Gorski Vijenac” nije pisan ni na staroslovenskom , ni na srpsko-slovenskom, niti na crkvenoslovensk om, već na slaveno-serpskom, koji je-kako već rekoh-bliži narodnom nego bogoslužbenom jeziku. Otuda je “Gorski Vijenac”, uz sve neophodne rječnike, ipak razumljiviji prosječnom građaninu Crne Gore (ili Srbije-nebitno) nego bilo koji crkveni bogoslužbeni tekst. Ne znam da li više treba dokazivati mimo ovoga.
    Što se imena tog jezika tiče, nije ga izmislio BOUNTY, nego ga ljudi onog vremena, pa i sami Petrovići, zovu slaveno-serpski. Tako da su ova nova prevođenja samo još jedna u nizu novokomponovani h CRNOGORČENJA CRNOGORACA što je apsurd samo po sebi, i urušava dostojanstvo Crne Gore.”

    С поштовањем,

  10. Vojin Grubac says:

    Gospodine Stojanovicu,

    i ja Vama, takodje, cestitam Novu godinu, kao i Bozic ako ste vjernik.
    Znate, s obzirom na to dio odgovora na vase dileme vec dao g. Perfekt, preko komentara g. Bauntija, ja bih samo mogao da istaknem da Karl Maj, koliko mi je poznato, nikada nije bio u prostorima o kojima pise, niti je sretao Indijance. A sto se tice nacionalnog odredjenja Petra Drugog Petrovica Njegosa, ostavicu mudracima da razmisljaju nad tim problemom.
    Naravno da Gorski vijenac ne predstavlja djelo u kojem smislu ga opisuju Kilibarda i Nikolaidis. Ipak, kome se ne svidja, ne mora ga citati.

    Gospodine Ilicu,

    da je Kilibarda, kojim slucajem, “od maloga Crnogorca postao veliki Srbin”, isto bih pisao? Uopste ne sumnjam da cemo sretati i takve slucajeve. U zivotu sam ih sretao, ali, na zalost, nemaju javnih izjava u kojima idu iz krajnosti u krajnost, gdje negiraju sebe iz raznih peroda, gdje se saplicu i padaju, te samim tim postaju interesantna tema price.
    Svako dobro!

  11. Neon says:

    Cenjeni druže Stojanoviću,
    moj rođeni pradeda je bio jedan od komandanata Božićne pobune, a moj deda i dva njegova rođena brata otpratila su kralja do Gaete gde su provela izvesno vreme. Moj strikan je jedan od viđenijih likova u galeriji indipendista s početka devedesetih a i moj otac je na toj strani fornta neumoljivo od 90-te.
    E sad, ako se pitate zašto gajim manje antipatija prema onom drugom bloku, suprostavljenom ovom na kojem su bili moji najbliži preci, reći ću vam da je to fašistoidni kružok čiji ste portparol na ovom forumu, a koji je obesmislio svaku pozitivnu ideju crnogorstva i crnogorske države.
    Tu dolazimo do maslačka. Zbog vas i vama sličnih, ja se bojim da će moji roditelji Crnogorci, ostati usamljeni pod maslačkom.
    Ovaj uvod sam vam otkucao na ekavici, da bi ste me bolje razumjeli. Nadam se da ste shvatili poruku.

    PS
    Zaboravih da dodam, za razliku od bande koja brani ideju crnogorstva i crnogorske državnosti na vama omiljenom portalu za dobru lovu i beneficije opako sumnjivog porijekla, moji rođaci su to činili čitav jedan vijek motivisani golom ideologijom i patriotizmom. Gledajući gadluk koji, u navodnoj odbrani interesa Crne Gore i Crnogoraca, čini ovaj kružok lažnih intelektualaca, antiratnih profitera, doušnika i patriJota šibicara nepismenih da izvedu elementarnu istorijsku formulu, ja nisam izdržao da ne zagalamim sa druge strane…
    Sa druge strane sam galamio i kad su vaši idoli pod Slobodanovim šinjelom čuvali srpstvo, humano taman kako danas crnogorstvo brane ovi vaši.

  12. Veljko B Ilic says:

    Gospodin Grubac navodi, da je nekad profesor Kilibarda okarakterisao Njegosa kao teskog “antiislamistu i antiturcina”.Cudim se i ja gospodine Grubacu kako je to nas profesor Kilibarda mogao da lupa takvu glupost, da oprostite na mome izrazu. Evo kako je Njegos, taj “antiislamista” opisao Stambol na Bosforu:

    “O Stambole, zemaljsko veselje,
    kupo meda, goro od secera,
    banjo slatka ljudskoga zivota,
    dje se vile u serbet kupaju;
    o Stambole svecava palato,
    istocnice sile i svetinje,
    Bog iz tebe samo begenise,,
    ————————————–
    Kakva vjera da se s ovom mjeri,
    kakav oltar blize neba stoji?

  13. Vojin Grubac says:

    Gospodine Ilicu,

    mislim da je kod Kilibarde sve moguce, zato sto je uvijek bio samo u krajnostima. Cudan neki lik. A sto se tice Gorskog vijenca, u komunistickom skolskom sistemu u CG je on bio zastupljen nekoliko razreda. Skoro da smo ga morali znati napamet. I niko nije u tom djelu vidio neke inkrimisane stvari, pa cak ni komunisti.
    Ali, …i

  14. Lado Tajovic says:

    Вођен овим цитирањем Новака Аџића од Војина свратим до Аналитике и тамо 298!? коментара. Ја бесмисленије расправе од 90′ и неке нијесам видио. Свим учесницима дебате, од Карамаза преко Скилачија до Аџића са све обојеним перфидним коментарима познатог перфектног интернет борца, треба додијелити неку специјалну награду. Поготово јер се све догађа око новогодишњих празника, зато њихов труд треба посебно цијенити. Тренутно немам идеје какву награду им треба додијелити али један кипић узалудности свакако треба излити.

    Јел’ могуће да се Црногорци, ма које нације :-), још ‘ложе’ на ове ствари?

  15. Neon says:

    Evo malo razbibrige: Američka kongresmenka iz redova demokrata Gabrijela Gifords ubijena je dok se obraćala na javnom skupu u Tuksonu, prenijela TVCG.
    Upravo čitam da se kongresmenki bore za život…

  16. Magdalena says:

    Nijesam imala priliku vidjeti tu novu verziju “Gorskog vijenca”, niti me interesuje, obzirom da mi je originalna verzija draza, ali bih ipak zamolila gosp. Grubaca, kao autora teksta o novokonponovanom Gorskom vijencu, da bude ljubazan i da mi zadovolji kurioznost, pa mi odgovori(to je jedino sto me interesuje): da li je izmjenjen ili “preveden” onaj najvazniji dio, posveta :”Prahu oca Srbije Karadjordju Petrovicu”. Ako je to ostalo netaknuto, ne vidim razloga za paniku… barem kod Srba. Vise treba da se uspanice oni koji ce morati traziti prevodioca da bi shvatili Njegosa na novom jeziku.

  17. danilo stojanovic says:

    Gospodine Neone,

    Ja nijesam vas drug – a ni “drug” nikada nijesam bio (za razliku od mnogih koji su iz komunizma uskocili u velikosrpski nacionalizam).

    Nijesam bio clan KPJ – niti bilo koje druge partije – niti sam danas. Zao mi je sto u nedostatku argumenata koristite uvrede i insinuacije, kao i vas (ideoloski) prijatelj P.S.

    Nijesam znao da sam iciji portparol (osim sopstveni)? I to jos portparol “fasistoidnog kruzoka” (opet komunisticka rijec “kruzok”?) na ovom forumu? E , sada ste me zaista zabrinuli – jer uvijek sam bio, i sada sam, svim svojim bicem, ponekad i naivno, “donkihotovski”, protiv svakog fasizma, klero-fasizma – i nacionalizma.

    Vasa porodica ima zaista impresivnu istoriju. Istorija moje porodice je slicna. Moj djed je poginuo na Tarabosu ne za “veliku srbiju” i “srpstvo” vec za CG (kao i svi nasi preci). Svi moji su propatili sto su bili Crnogorci kada je to bilo najteze (no, ne zelim u to da ulazim). A baba, koja me je mnogo voljela, nikako nije mogla da mi oprosti (ni ja sebi) sto sam joj jednom prilikom rekao da je kralj Nikola izdajnik (tako su nas ucili u (komunistickoj) skoli, u skladu sa srpskim istorijama tog doba).

    No, vi imate pravo da (ne)mislite svojom glavom. Ne vidim zasto borba za dostojanstvo CG i Crnogoraca treba da ih dovede “do ispod maslacka”?

    Vi stalno govorite o nekoj pravdi, idealizmu, i pravednosti. Ja je, nazalost, ne vidim. Zasto?

    Jednostavno, nikada nijesam primjetio na ovom protalu da ste recimo kritikovali gospodu P.S. ili V.Grubaca za njihove radikalne velikosrpske pozicije. Vi ste, ne i jedini, potpuno slijepi na cinjenicu da:

    * Crnogorci ne negiraju Srbe – Srbi negiraju Crnogorsku naciju (djidova kopilad, nakot, itd.).

    * Crnogorci ne negiraju srpski (ili srpsko-hrvatski) jezik – Srbi negiraju, i koriste svaku priluku da se rugaju, i omalovazavaju – crnogorski jezik.

    * Crnogorci ne negiraju SPC – SPC i Srbi negiraju, prvo, da je ikada postojala autokefalna CPC (pa kada su propali sa tom obmanom), sada se sprdaju i vrijedaju Mitropolita i CPC.

    I ko kuka na sav glas da je ugrozen u CG? Srbi!?

    Podjite na njihov portal IN4S – vidjecete ne samo gebelsovsku, anti-crnogorsku, propagandu, vec i direktne prijetnje sto ce nam (Crnogorcima) ucinjeti kada se njihovi vrate?

    Na jednom drugom portalu jedan “pametnjakovic” izjavljuje da ce “Crnogorcima biti neprijatno u CG” !? (ovo zvuci veoma slicno vasem “maslacku”) .

    Kada ste culi nesto slicno sa druge strane?

    I onda vi, onima koji pokusavaju da se odbrane od te verbalne (za sada) agresije veliko-srpstva, prilijepite etiketu “fasistoidnih ljudi”.

    Ovo je u stilu orvelovskog “novo-govora” Mitropolita Amfilohija – “kletva je izraz najdublje ljubavi” tj. bijelo je crno, itd.

    No, vi mate pravo na vase misljenje. Zadrzite ga za sebe. A na vase insinuacije (ekavica, komunizam , isl.) nema potrebe da reagujem. Trebali bi ipak da naucite da ne vrijedjate one koji ne misle kao i vi.

    P.S. A vi nastavite sa “camberlenovskom” politikom prema velikosrpskim nacionalistima i klero-fasistima. To ce nas “sacuvati da ne dodjemo ispod maslacka” – kao sto nas istorija, nazalost uzaludno, uci”

  18. danilo stojanovic says:

    Postovani gospodine P.S.,

    Prije svega da vam izrazim podrsku za jedan korektan, pristojan, prilog ovoj diskusiji. Nadam se da cete cesce biti u ovom “mood””-u (raspolozenju, osjecanju). Slicno je reagovao i g. V. Grubac pa vam moram obojici dati komplimente za (mozda?) novi, visi, standard nasih razgovora.

    Taj nacin razgovora bi nam svima u CG – i Srbima, i Crnogorcima, i ostalim manjinama – odnosno, svim gradjanima – zaista bio vise nego potreban. Svjedoci smo tragicnih dogadjaja u USA koji su, ipak, iniciarni govorom mrznje i netolerancijom u politickom zivotu USA. Ne bi trebalo, niti bi bilo dobro, da i mi slijedimo taj nacin jer nas nigdje nece dovesti. Osim u svadju – a potom, veoma moguce i u sukobe.

    Medjutim, sto se tice vase argumentacije, zelio bih da iznesem moje misljenje:

    Vi ste – djelimicno – u pravu. Naime, postoji i naziv slaveno-serbski – ali on nije jedini, a jos manje glavni naziv jezika na kojemu je pisao Njegos. Naime, jezik na kojemu je pisao Njegos (o govornom cemo posebno) se zvao “crkveno-slavenski”: Pogledajte site : http://guskova.ru/q?a=l&doc=/~mladich/slav/csl gdje kaze:

    “U ruskom jeziku upotrebljavaju se termini: cerkovno-slavjanskijj, staro-slavjanskijj, drevne-cerkovnoslavjanskijj, novo-cerkovnoslavjanskijj i sovremennyjj cerkovno-slavjanskijj jazyki (pishe se i sa crticom i zajedno: nekog strogog pravila nema). Na srpskom jeziku, to bi zvučalo otprilike kao: crkvenoslovenski, staroslovenski, drevno-crkvenoslovenski, novo-crkvenoslovenski i savremeni crkvenoslovenski jezici. Na zapadu, izučava se uglavnom Church-Slavonic mada se termin Old Church-Slavonic isto često sreće / upotrebljava. Cilj ovog rada nije sveobuhvatnost ili analiza istorije razvoja crkvenslovenskog jezika i svih njegovih reformi i vremenskih granica (9. vek; 14. vek; 18-19. vek itd.) nego prezentacija jednog prelepog pisma tako da ću se ja zaustaviti na terminu „crkvenoslovenski”.

    Zašto se baviti poluzaboravljenim, mrtvim jezikom i pismom? Kao prvo, nije to mrtav jezik: samo u jednoj Moskvi, godišnje se štampa nekoliko desetina hiljada (!) izdanja na crkvenoslovenskom jeziku sa originalnom gramatikom. I kao drugo: da bi se uspešnije borili sa agresivnom ekspanzijom pseudo-standarda u pisanju našeg jezika, mi moramo da bolje razumemo jezik na kome su pisali i Car Dušan i Vladika Rade a koji je brkati čičica, inače veliki ljubitelj erotskih priča i erotske poezije, neshvatljivo lako i brzo uništio. Zapad mu je, kao i uvek kada je reč o uništavanju čega bi to ne bilo (oni to inače zovu „reformisanje”), sversdno pomogao.
    Crkvenoslovenski jezik je literaturni jezik kojim su se služili Kirilo (Ćirilo) i Metodije za prevod Svetog Pisma i drugih religioznih radova. U tom procesu oni su izobreli novo pismo — glagoljicu. Negde u 10. veku, zahvaljujući Svetom Klementiju Ohridskom, pojavilo se još jedno pismo: kirilica (ćirilica) (u Bugarskoj). U početku se koristilo samo za pisanje crkvenoslovenskog jezika ali je kasnije adaptirano za pisanje mnogih drugih (uglavnom slovenskih) jezika i u nepromenjenom obliku, zadržalo se do početka 18. veka. Petar I je uradio prvu veliku reformu ćirilice i novo, tzv. građansko pismo je prihvaćeno svim narodima koji su do tada koristili isključivo crkvenoslovensko pismo.”

    Dalje: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA – sprska Wikipedia.

    Crkvenoslovenski jezik je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. Crkvenoslavenski se počeo upotrebljavati nakon misija Ćirila i Metodija i sve do modernog doba je bio najvažniji slovenski književni jezik. Jezik u onom obliku u kojem je stvoren za vreme Ćirila i Metodija naziva se kanonski crkvenoslovenski jezik. Danas je u svim slovenskim pravoslavnim crkvama u upotrebi ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika. Zbog nedostatka štamparija i turske okupacije balkanski narodi uvoze ruske bogoslužbene knjige koje su i danas u upotrebi. Do kraja 18. veka ruske knjige su zamenile “srbuljske”. Izgovor ruske redakcije crkvenoslovenskog varira, te se u SPC čita sa srpskim akcenatskim sistemom, u Makedoniji se jat izgovara kao e itd.

    Zajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u Makedonaca, Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može može govoriti o zajedničkoj književnosti. Tokom vremena jezici tih naroda razvijali su se divergentno, ali je jezik bogosluženja i književnosti ostajao u osnovi isti. Doduše, pojavile su se i u njemu izvesne razlike i u izgovoru, kao u srednjevekovnom latinskom u zapadnoevropskim zemljama, ali su se kod Slovena te razlike odrazile i u pisanju. Zamena izvesnih vokala drugima u živom govoru bila je praćena odgovarajućom zamenom slovnih znakova. Budući da same glasovne promene nisu bile svuda jednake to je stvorilo nekoliko tzv. redakcija crkvenoslovenskog (sada više nestaroslovenskog) jezika – makedonsku, rusku, bugarsku, srpsku. Tim intervencijama malog dometa nije oštećena uzajamna razumljivost tekstova niti je umanjena ogromna prednost prostranog kulturnog tržišta.

    Dalje: http://en.wikipedia.org/wiki/Old_Church_Slavonic
    Nomenclature
    The original name of the language in the Old Church Slavonic texts was simply Slavic (словѣньскыи ѩзыкъ, slověnĭskyj językŭ),[30] derived from the word for Slavs (словѣне, slověne), the self-designation of the compilers of the texts. This name is preserved in the modern names of the Slovak and Slovene languages. The language is sometimes called Old Slavic, which may be confused with the distinct Proto-Slavic language. The commonly accepted terms in modern English-language Slavic studies are Old Church Slavonic and Old Church Slavic.
    Old Bulgarian (ѩзыкъ блъгарьскъ) is also widely used[31] and is the only designation used by Bulgarian linguistics. The designation Old Bulgarian (German: Altbulgarisch) was introduced in the 19th century by August Schleicher, Martin Hattala, Leopold Geitler, and August Leskien,[32][33] who noted the similarities between the first literary Slavic works and the modern Bulgarian language. For similar reasons Russian linguist Aleksandr Vostokov used the term Slav-Bulgarian.
    Similarly, Old Macedonian is used occasionally in Western scholarship[34][35][36] for many of the same reasons, but in a regional context.
    [edit]Modern Slavic nomenclature
    Here are some of the names used by speakers of modern Slavic languages:
     Belarusian: старажытнаславянская мова (staražytnasłavianskaja mova), ‘Old Slavic’
     Bosnian: staro(crkveno)slavenski, ‘Old (Church) Slavic’
     Bulgarian: старобългарски (starobălgarski), ‘Old Bulgarian’
     Czech: staroslověnština, ‘Old Slavic’
     Croatian: staro(crkveno)slavenski, ‘Old (Church) Slavic’
     Macedonian: старо(црковно)словенски (staro(crkovno)slovenski), ‘Old (Church) Slavic’
     Polish: staro-cerkiewno-słowiański, ‘Old Church Slavic’
     Russian: старославянский язык (staroslavjánskij jazýk), ‘Old Slavic language’
     Serbian: staro(crkveno)slovenski, ‘Old (Church) Slavic’
     Slovak: (staro)slovienčina, ‘(Old) Slavic’
     Slovene: stara cerkvena slovanščina, ‘Old Church Slavic’
     Ukrainian: старослов’янська мова (staroslovjans’ka mova), ‘Old Slavic’
    Dalje: http://www.scribd.com/doc/15466739/Recnik-srednjevekovnog-srpskog-staroslovenskog-jezika
    “Recnik crkveno slavenskog jezika”

    Ocigledno je, iz gore navedonog, da je moja tvrdnja tacna – naime Njegos jeste pisao na “crkveno–slavenskom” (ili kako vi, po vasem uvjezbanom metodu “Srbi svi, i svuda”. pretvarate u “crkveno–srpski”jezik. Ali to definitivno nije bilo “srpsko” pismo! T.j. ne radi se o standardnom, sprsko-hrvatskom jeziku kojim smo svi mi do skora govorili.

    Sto se tice govornog jezika u CG u doba Njegosa, dovoljno je da citiram protu Ljubu Nenadovica – spkog knjizevnika koji pise: “U svim školama, jezik je – crnogorski, u mnogome različan je od onoga priznatog, lijepog jezika na kome je Biblija prevedena. Govorio sam jednom prilikom na Cetinju da bi trebalo, radi književnog jedinstva, da uvedu onaj jezik kojim se danas piše u Beogradu i Novom Sadu. Taj je jezik, na kojem se dosada najviše pisalo i radilo, ostati će zauvijek kao srpski književni jezik. Ako Crnogorci produze svoje škole kao dosada, onda, poslije sto godina, između ta dva jezika biti će veća razlika nego što je između portugalskog i španjolskog.

    Ja ne kažem koji je jezik ljepši, samo napominjem da bi, za ljubav književnoga jedinstva, trebalo manjina pristupiti većini, i da svi koji jedno srpsko ime na sebi nose počnu i jednim jezikom pisati. No na Cetinju nisu nimalo skloni tome [7].””
    http://sh.wikipedia.org/wiki/Crnogorski_jezik

    Izvinjavam se za ovu gomilu citata – ali smatram da jedino s objektivnim, naucnim, metodama mozemo doci do istine. Ne tvrdiim da je danasnji crnogorski jezik toliko razlicit od srpsko-hrvatskog (osim ta dva slova). Cak sam i zato da se nastavi sa standardnim “srpsko-hrvatskm” jezikom – pod uslovom da se zove “juznoslavenski”. I da prestanu ta ruzna, politicka, svojatanja jezika . U suprotnom, podrzavam u potpunosti novi crnogorski jezik – jer ne vidim ni jednog (politickog) razloga da se ne zove “crnogorski “– ako su svi narodi bivse SFRJ nazvali jezik po svojoj etnickoj pripadnosti – ukljucujuci i Srbe (jer do skora se nije govorilo “srpskim” jezikom – vec “srpsko-hrvatskim” koji smo svi mi iz ljijenosti, ili iz potajnog nacionalizma skraceno zvali “srpski”, odnosno “’hrvatski” – u Hravtskoj.

    S postovanjem,

    Danilo Stojanovic

    P.S. Ni vi, ni ja, nijesmo lingvisti po profesiji. I nije na nama da odlucujemo ko je u pravu. Jedino sto zelim je da se, sa vase strane, ne odnosite sa omalovazavanjem prema crnogorskom jeziku, narodu i crkvi. Takodje zelim da i mi, Crnogorci pokazemo vise postovanja prema osjecanjima nase brace i sugradjana – koja se osjecaju Srbima.

  19. Vojin Grubac says:

    “Jednostavno, nikada nijesam primjetio na ovom protalu da ste recimo kritikovali gospodu P.S. ili V.Grubaca za njihove radikalne velikosrpske pozicije…”

    Господине Стојановићу,

    управо сам примјетио да сте поставили два коментара, са прилично великим закашњењем, скоро недјељу дана послије ових ваших коментара.

    Бићу врло кратак, с обзиром на то да сте споменули “радикалне великосрпске позиције”, замолио бих вас да ми објасните гдје, по вама, престаје национална и почиње такозвана великонационална позиција, или је, по вама, то једно те исто?