Ako se nakon referenduma moze govoriti o istorijskoj pobedi zvanicne Podgorice, s istim pravom se moze govoriti i o istorijskom porazu zvanicnog Beograda

Piše: Danas

Crna Gora je nezavisna. Srbija nema druge nego da prihvati da posle gotovo devedeset godina ponovo postaje samostalna drzava. Odluku o tome, voljom vlasti, nisu doneli gradjani Srbije. Ako se nakon referenduma moze govoriti o istorijskoj pobedi zvanicne Podgorice, s istim pravom se moze govoriti i o istorijskom porazu zvanicnog Beograda. Na brzinu skrpljena, prinudna drzavna zajednica SCG nije ni mogla da traje duze od zacrtane tri godine. Nastojeci da je sacuva, beogradska vlast oslanjala se mahom na snage koje su bile najglasnije i najdelatnije u razbijanju nekadasnje Jugoslavije. Sve vreme se igralo samo na jednu, pogresnu kartu. Da je bio moguc drugaciji ishod borci za zajednicku drzavu bi ga izrezirali. Da se s vlastima u Crnoj Gori razgovaralo i saradjivalo razboritije, u braku na probu mozda bi bilo manje trzavica pa bi i raskid bio manje nelagodan. Bolan nije, bez obzira na neka kisela lica.

Iako to nije htela, Srbija je od juce ponovo na pocetku. Srecom, ne mora kucati ni na cija vrata da bi izmolila medjunarodno priznanje. Za nevolju, iz bivsih drzava nosi i manje prijatan deo nasledja – imidz nekoga ko vazda isteruje neku svoju pravdu, ne mareci za realne okolnosti i opsteprihvacena pravila ponasanja. Podgoricka vlast uverila je svetsku javnost da vecina gradjana Crne Gore – tesna, ali taman onakva kakvu je zahtevala Evropa – ne zeli da zivi u istoj drzavi sa Srbijom.

Moze li razlaz – umesto jalovog zala za prosloscu i ruznih reci na racun raskolnika – doneti otreznjenje? Moze li Srbija nakon njega da se sabere, da shvati u kojem vremenu i prostoru zivi i da promisljenije nego do sada bira s kim ce u kamo ce? Ako je zrela drzava i ako ima zrelu vlast – moze. Upadljivo cutanje celnih ljudi Srbije u trenucima kada je ceo svet znao ishod glasanja upozorava da je Beograd i dalje sklon da vise veruje u cuda nego u cinjenice. Zvanicnici nisu ni krili da ocekuju samo pobedu svojih i da bracom smatraju samo one koji pristaju na ulogu mladjeg brata.

Drzavne granice u danasnjoj Evropi, pa i na pragu njenog predvorja, ne mogu pokidati veze medju ljudima i narodima. Nezavisnoscu Crne Gore, a time i obnovom svoje, Srbija nije postala ni manja ni slabija nego sto je bila. Nije ni toliko velika koliko su neki umisljali. A nikog blizeg od Crne Gore nece naci, ma gde ga trazila.