Gospodine Markoviću,

Obzirom da naše urgencije i druga nastojanja u tom pravcu nisu rezultirali odlučivanjem Ustavnog suda po inicijativi U-I br.4/11 od 04.02.2011.godine, za ocjenu ustavnosti i zakonitosti člana 8. stav 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Vojsci CG,  kojim su zaposleni u Vojsci uskaraćeni za ispalte uvećane zarade po osnovu rada noću, prekovremenog rada i rada u dane praznika, našli smo za shodno da Vam se javno obratimo.

Poražavajuća je činjenica da više od 18 (osamnaest) mjeseci niste odlučivali o našoj Inicijativi, koju su pored zaposlenih u Vojsci Crne Gore potpisli i petnaest uglednih advokata iz Podgorice. Poražavajuće je jer se u konkretnom slučaju radi o pravima iz radnog odnosa zbog čega se postupak smatra hitnim a hitnim se smatra i iz razloga jer se radi o diskriminaciji zaposlenih u Vojsci u odnosu na zaposlene u ostalim državnim institucijama.

Hitnim postupkom za odlučivanje ga čini i to što je zbog navedene odredbe zaposlenima u Vojsci onemogućeno da primaju odgovarajuću zaradu u skladu sa provedenim vremenom na radu a što im garantuje upravo Ustav Crne Gore, kao i činjenica da odluka Ustavnog suda stupa na snagu danom donošenja i da nema retroaktivno dejstvo.

U našem slučaju, gospodine Markoviću, niste ispoštovali odredbe člana 6 Ustava CG: ‘’Crna Gora jemči i štiti prava i slobode. Prava i slobode su nepovredivi. Svako je obavezan da poštuje prava i slobode drugih’’, niti odredbe člana 8 Ustava: ‘’Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu’’. U našem slučaju Vi kumujete diskriminaciji, ne poštujete naša prava i slobode, a o zaštiti istih suvišno je govoriti.

Prema zaposlenima u Vojsci Crne Gore povrijeđen je Ustav Crene Gore jer su nam oduzeti upravo prava i slobode garantovane Ustavom odnosno prava koja se ostvaruju na osnovu Ustava i potvrđenih međunarodnih sporazuma. Oduzeto nam je pravo jednakosti svi pred zakonom bez obzira na bilo kakvu posebnost ili lično svojstvo (Član 17) i pravo na jednaku zaštitu svojih prava i sloboda (Član 19). Uskratili ste nam pravo na pravično i javno suđenje u razumnom roku pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom (Član 32). Zaposlenima u Vojsci ste uskratili pravo na odgovarajuću zaradu i na ograničeno radno vrijeme (Član 64).

Pored gore navedenog niste ispoštovali ni Načela sudstva regulisana Članom 118 Ustava Crne Gore. Takođe ste ignorisali prvu i najvažniju uloga Ustavnog suda da odlučuje o saglasnosti zakona sa Ustavom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima, što su zaposleni u Vojsci Crne Gore od Vas i tražili.

Dali ste sebi za pravo da ignorišete prava zaposlenih u Vojci Crne Gore i pored Ustavnog određenja, Član 129, da ’’Vojska brani nezavisnost, suverenost i državnu teritoriju Crne Gore…’’ i da ’’Pripadnici Vojske mogu biti u sastavu međunarodnih snaga’’. Ignorisali ste, dakle, prava onih koji po Ustavu, zakonu i profesionalnom opredjeljenju izvršavaju veoma složene i odgovorne zadatke u interesu građana i države Crne Gore.

Na šta bi to ličilo, gospodine Markoviću, kada bi komandanti jedinica Vojske Crne Gore, po ugledu na Vas, 18 mjeseci donosili odluku da li da brane Crnu Goru i njene građane, u uslovima kada je ta obaveza i pravo već regulisana Ustavom Crne Gore?

Članom 153 Ustava Crne Gore regulisano je da za sudiju Ustavnog suda može biti birano lice koje uživa ugled istaknutog pravnog stručnjaka, sa najmanje 15 godina rada u struci i da se Predsjednik Ustavnog suda bira iz reda tih sudija. Pitamo se gospodine Markoviću, zar je moguće da prvi među istaknutim pravnim stručnjacima čini tolike povrede Ustava Crne Gore na štetu  njenih građana? Ima li tome kraja? Kome da se obratimo ako nas diskriminiše upravo onaj ko treba da nas štiti? Čime ste motivisani da ovako postupate-nepostupate?

Obzirom da zaposlenima ni u jednoj državnoj instituciji nije oduzeto pravo na ograničeno radno vrijeme i pravo na plaćeni noćni rad, rad duži od punog radnog vremena i rad praznikom, a da je to urađeno prema zaposlenima u Vojsci Crne Gore jasno je da se radi o drastičnoj diskriminaciji. Ako se tome doda da ta diskriminacija traje duži vremenski period i prema velikom broju lica takvu diskriminaciju Zakon o zabrani diskriminacije Crne Gore u članu 20 karakteriše kao teži oblik diskriminacije, za šta smatramo odgovornim upravo Vas predsjedniče Ustavnog suda Crne Gore.

Ako sve sažmemo u jednu rečenicu ona bi glasila, Imali ste gospodine Markoviću četir krajnje ozbiljna razloga da po navedenoj Inicijativi odlučite po hitnom postupku a ni jedan razlog da beskonačno dugo ignorišete naša, Ustavom Crne Gore garantovana, prava i slobode.

Podgorica, 20.08.2012.g

Čobeljić Nenad, Predsjednik SOVCG