Piše: Fjodor JAKOVLJEV*

Komentari nezavisnih blogera po internetu postali su tekovina čak i tzv. „nezavisnih“ zapadnih medija, pa se već na stranicama desetina uticajnih evropskih i američkih novina apsolutno otvoreno piše o neposrednom učešću  komandoskih jedinica Engleske, Francuske, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Faktički: o kopnenoj operaciji tih zemalja protiv libijskih oružanih snaga.

Šta više, da je desant na  Tripoli izvršio Drugi puk francuske Legije stranaca, tj. da se uopšte ne radi ni o kakvim „mirovnim specoperacijama“ ili o pružanju „pomoći“ tzv. „pobunjenicima“, već o obuhvatnoj konenoj agresiji Zapada.

Do zaokreta nije došlo zato što je zapadna štampa na neki iznenađujući način „progledala“, ili što je poželela da govori istinu, nego zato što su „slobodni“ i nezavisni mediji „dobili instrukciju da promene izveštavanje o događajima u Libiji“. A nova instrukcija je usledila stoga što je iskrcavanje koalicicionih komandosa 21. avgusta doživelo krah, pa su ulice Tripolija bile „posejane“ leševima okupatora koji nisu imali sreće. U tolikom broju da je to bilo prosto nemoguće prikriti.

Kroz zube se morala priznati pogibija čak četristo komandosa koje su „nezavisni mediji“ –  „pristojnosti“radi – nazivali „ustanicima“, priznajući i ranjavanje još otprilike dve hiljade specijalaca, mada je ta brojka uveliko smanjena.

Za one koji površno prate događaje u Libiji, ovakve brojke o gubicima koalicije izazvale su veliko čuđenje. Jer,  ispostavilo se da su za jedan dan borbi – samo u Tripoliju – „ustanici“ imali znatno veće gubitke nego za pola godine borbenih dejstava na svim libijskim frontovima.

A to nije uopšte nije za čuđenje! Za razliku od „pobunjenika“, koje sami Libijci nazivaju „pacovima“ i koji pri najmanjem otporu okreću svoje džipove i beže nazad, dobro plaćeni komandosi–profesionalci – savesno su se trudili da izvrše poverene im zadatke. A nisu imali kuda da beže pošto ih tamo odakle su došli niko nije očekivao bez pobede, a tim pre – bio spreman da im plati za neizvršeni zadatak!

Ali, specijalcima nije ni bilo naređeno da „osvoje Tripoli“. To niko nije ni planirao, to je još jedna u nizu natovskih dezinformacija!

Probrane glavoseče raznih nacionalnosti imale su savršeno konkretan cilj: likvidaciju Gadafija i njegove porodice!

Ovo potvrđuje i sam karakter borbenih dejstava jer je njihov osnovni udar bio usmeren ne na osvajanje najvažnijih objekata u libijskoj prestonici, nego isključivo na pretpostavljene tačke boravka Gadafija i njegove porodice. To potvrđuje i jasno vremenski usklađena propagandistička kampanja „nezavisnih“ medija, koji su imali zadatak da „na vreme“ javljaju o glavnim događajima operacije: „zarobljavalju, hapšenju i pogibiji“ Gadafija i članova njegove porodice.

Za svaki slučaj je bila blagovremeno isfabrikovana i fotografija „mrtvog Gadafija“. Računica je bila u tome da će – posle objavljivanja informacije o njegovoj likvidaciji, koja bi ličila na istinu – Gadafiju verne jedinice obustaviti otpor.

U funkciji „lirske digresije“ podsećam da ovaj trik uopšte nije nov i da su ga uspešno iskoristili specijalci KBG SSSR 27. decembra 1979. godine radi smene režima Hazifule Amina. Tada je nekoliko relativno malih grupa – između 15 i 30 ljudi – bukvalno za nekoliko sati uzelo pod kontrolu sve važne objekte prestonice Avganistana. Čak i najvažnije, uključujući i specijalno čuvano Ministarstvo odbrane, Generalštab, MUP i, naravno, samu Aminovu rezidencije – dvorac Tadž-Bek. A sve to sa minimalnim gubicima među komandosima.

Ta sovjetska specoperacija – kojoj nema analoga u istoriji specijalnih službi svih vremena i država – sa pravom se smatra „akademskom“ i izaziva neskrvenu zavist kod „konkurenata“ koji je podrobno izučavaju u svojim nastavnim centrima. Bezuspešno, kao što je i Tripoli pokazao!

Počnimo od elemenata samog plana operacije „Sirena“ koji su postali poznati libijskoj obaveštajnoj službi pa je većina grupa NATO-komandosa upala u zasede u koje su ih uveli lokalni „vodiči“ iz redova „potkupljenih“ meštana.

Nije im čak pomoglo ni to što su jednog od Gadafijevih sinova – Muhameda – uspeli da namame i zarobe uz pomoć dopisnika katarske televizije Al-Džazira, planirajući hapšenje za vreme intervjua. Informacija o njegovom hapšenju  bila je usaglašena sa zapadnim medijima – koji su je unapred objavili – ne znajući da hapšenje Gadafijevog sina nije uspelo kao ni ostalih članova njegove porodice.

Sreće nije imala čak i grupa katarskih specijalaca koja je imala, reklo bi se najlakši zadatak: da ubije Gadafijevu ćeruku Ajšu jer je jedna sitna devojka iz njenog obezbeđenja uspela da ustreli petnaestak katarskih glavoseča pre nego što su shvatili šta se događa, a preživeli su sramno pobegli.

„Nezavisni“ zapadni mediji odustali su od plasiranja ostalih pripremljenih falsifikata o „hašenju“ostalih članova Gadafijeve porodice tek posle kraha njihovih dezinformacija od navodnom hapšenju Muhameda i Saifa al Islama i o tobožnjoj sahrani njihovog trećeg brata Hamisa Gadafija. A odustali su tek nakon što je Muhamed – zajedno sa ocem -telefonirao predsedniku FIDE Kirsanu Iljumžinovu u Rusiju, a druga dvojica se pojavila pred zapadnim dopisnicima u Tripoliju.

Umesto toga, „nezavisni“ zapadni mediji počeli su da nemilice vrte dobijene video-klipove o navodnom slavlju „mirnih“ stanovnika Tripolija na Zelenom trgu zbog pada Gadafijevog režima. Ali, pošto se preko interneta mogu organizovati ne samo cele revolucije, nego i povezivati blogeri–kontrarevolucionari“, vrlo brzo se ustanovilo da je „narodno likovanje“ zapravo snimljeno u Kataru – na mestu gde su prethodno bile postavljene kulise.

A pošto oni koji su kulise postavili nisu računali na oštro oko pedantnih blogera, vrlo brzo se razotkrilo gde su sve „ošljarili“. Ispostavilo se da da su u kadru palme umesto kedra, da se druga palma našla na pogrešnom mestu, a da na trećem nije bilo prozora.

Stvari još gore stoje sa onim što su „nezavisni“ mediji sami snimali.

Tako je BBC – umesto mirnih žitelja koji likuju povodom svrgavanja Gadafija u Libiji – pokazao Indiju. Vidi link: http://www.youtube.com/watch?v=R_-lzI8I0_0&feature=share

Još originalnije je postupio CNN. Očito pomešavši svoj aktuelni zadatak sa nekim sledećim, urednici ovog njuz-kanala su na pokazanoj karti označili mesto budućeg udara NATO. U svakom slučaju –  u njihovom izveštaju se Tripoli našao na mestu Damaska. Vidi: http://newzz.in.ua/politic/1148870689-sleduyushhaya-cel-mirotvorcev-nato-damask.html

O ulozi samih „pobunjenika“ u libijskim događajima moglo bi se čak i ne govoriti s obzirom da je Ministarstvo odbrane  Velike Britanije – prema izveštaju lista Dejli Telegraf –samo priznalo da su se vojnici 22. puka „Posebne vazdušne službe“ (elitne jedinice britanskih specijalaca – SAS), ne samo nalazili na teritoriji Libije već nekoliko nedelja, nego i da su – preobučeni u tradicionalnu arapsku odeću i koristeći isto oružje, da se ne bi razlikovali od libijskih pobunjenika- najdirektnije učestvovali u borbama.

Specijalisti iz SAS u početku su razrađivali operaciju „Zauzimanja Tripolija“, a u suštini – za likvidaciju Gadafija i njegove porodice. Dejli Telegraf čak svedoči: „Nakon što je za Gadafijevu glavu raspisana nagrada milion funti sterlinga (1,7 miliona dolara), vojnici i oficiri 22. puka Posebne vazdušne službe dobili su naredbu premjera Dejvida Kamerona da rukovode snagama pobunjenika čiji je zadatak da tragaju za Gadafijem. Ovo faktički znači da je britanski premijer svojim glavosečama, koji su u državnoj službi, dao ličnu naredbu da, bez istrage i suda, ubiju građanina druge države, i to – za novac!

Nije li ovo zaista „demokratično“?! Ili će pre da bude da je ovo ipak akt međunarodnog terorizma koji podleže krivičnom gonjenju?!

U svakom slučaju, po mišljenju američkog demokratskog kongresmena Denisa Kusiniča, koji je objavilo list THE HILL, „upravo sada rukovodstvo NATO čini opasan presedan jednostranog napada na suverenu državu“. On je nazvao učešće  zapadnih zemalja u građanskom ratu u Libiji „nezakonitim“. Po njegovom mišljenju, nepozivanje rukovodstva NATO na odgovornost za pogibiju civilnog stanovništva od NATO bombardovanja značiće trijumf novog međunarodnog banditizma. Vidi: http://thehill.com/homenews/house/177957-kucinich-libyan-foray-represents-new-international-gangsterism

Takvo mišljenje postoji čak i u SAD, a u Rusiji?

Još u martu je stalni predstavnik Rusije u NATO, Dmitrij Rogozin, surovo izjavio da će „preduzimanje kopnene operacije biti okvalifikovano kao okupacija Libije jer bi to bilo u direktnoj suprotnosti sa rezolucijom SB OUN“. To je bilo ispravno upozorenje pošto se u rezoluciji 1973 direktno ukazuje da mora biti „isključena mogućnost boravka inostranih okupacionih snaga – u bilo kom vidu i na bilo kom delu libijske teritorije“.

I, šta sad – kada je kopnena operacija „inostranih okupacionih snaga“ već počela i kad o njoj već otvoreno pišu mediji?

Nije suvišno ukazati da nad teritorijom Libije „visi“ ruski vojni satelit putem koga Generalštab Rusije ima mogućnost da u on lajn režimu dobija informacije o svim događajima u Libiji. I šta? Zar ruski vojni stručnjaci nisu „videli“desant stranih komandosa na teritoriju Libije?! Isto tako: kako to da ranije nisu primetili da Francuska naoružanim buntovnim plemenima isporučuje helikoptere?

S obzirom na sve ovo, zar sa istim uspehom građani Rusije ne bi mogli jedino putem Interneta saznati za desant komandosa NATO na Crveni trg ili Kremlj? Ili iz novosti onog istog CNN-a.

Fakti

* Autor je bivši oficir KGB