Dakako da na internetu ima „smeća\”, uvredljivih ispada, dezinformacija, površnosti i „gluposti\”. Ali gdje toga, zaboga nema? U mainstream medijima? u Saboru? U znanstvenim zajednicama?
Piše: Sloboda izražavanja
Dakako da na internetu ima „smeća", uvredljivih ispada, dezinformacija, površnosti i „gluposti". Ali gdje toga, zaboga nema? U mainstream medijima? u Saboru? U znanstvenim zajednicama? Uostalom, internet i sve njegove aplikacije i platforme podložni su pozitivnim propisima RH kao i svaki drugi medij, pa i suzbijanju i sankcioniranju klevete i uvrede.
Bauk kruži svijetom, bauk interneta. Kruži on, doduše već punih dvadeset godina, ali konačno je stigao i do Hrvatske.
„Treba zabraniti anonimnost u tim forumima", grmi s internetskih stranica Novog lista i sa svog bloga u Večernjaku prof. Žarko Puhovski. Iz Globusove culture-personality-consumerism rubričice svoju mrzovolju ventilira i Igor Mandić: „Internet je lažna viagra za impotentne umove". Još dvojica opiniomejkera iz EPH-a ešalona, Boris Dežulović i Miljenko Jergović bacili su fetvu na internet; potonji je jedini komentator Jutarnjeg lista uz čije tekstove nisu dopušteni upisi čitateljskih komentara.
Ovi mrzovoljni vladari nekad neoskvrnjivo jednosmjernog autoriteta Gutembergove galaksije (treba li dodati bijeli, sredovječni, solidno situirani muškarci), ipak su samo diskurzivni potporanj onoj faktičnoj moći, lociranoj u represivnom aparatu države, s kojim zajedno čine ono što Foucault naziva juridičko-diskurzivni model moći (power knowledge discours) koji u modernitetu disciplinira i sterilizira otpor. Ali ga i proizvodi.
A ta realna moć u zadnje vrijeme pokazuje izrazite znakove nervoze. Damir Fintić, vlasnik portala vukovarac.net vjerojatno će uskoro u zatvor zbog toga što je na njegovom portalu netko anoniman vrijeđao gradonačelnika Vukovara, a on je odbio otkriti identitet, odnosno IP adresu tog nekog. Fintić možda nije jedini bloger na svijetu koji će završiti u zatvoru zbog radikalnog stava o slobodi govora na internetu. No, slučaj hrvatskog ministra policije, Tomislava Kramarka, koji vodi parnicu protiv blogera Željka Peratovića zbog „širenja lažnih vijesti s ciljem uznemiravanja javnosti", zacijelo je jedinstven u cyber spaceu i ostatku svemira. Odnos realne moći između i najposjećenijeg bloga (što 45lines niti nije) i jednog ministra policije, toliko je nerazmjeran, da to ovaj slučaj čini apsurdnim i tragikomičnim.
Riječju, internet se generalizirano počinje označavati kao bauk koji prijeti uspostavljenim režimima moći, izvorište zagađenja javnog prostora koje obiluje dezinformacijama, lažima, klevetama, „idiotizmima", mahom anonimnim govorom mržnje, uvredama, diskusijama bez valjanih argumenata…..
Ma kakav bauk, ljudi. Ako jedan globalni medij u Hrvatskoj ima populaciju od 1.572,981 korisnika koji (prema mjerenju tvrtke Valicon/Gemius) posjećuju 490.058,757 internetskih stranica, (zajedno sa stranim posjetiteljima 612. 220, 969), onda to više nije nikakav bauk, nego solidno stanište za biznis i profit svake vrste: od prodaje hrane za kućne ljubimce do konzumenata dječje pornografije.
Glasnogovornik policije, Krunoslav Borovec, na jednoj je tribini iznio podatak da kriminal zaposjeda 5 posto internetskog prostora. Preostaje nam dakle 95 posto tog prostora od čega, procijenit ću nasumce, najmanje 90 posto pripada legalnoj komercijalnoj sferi: kupoprodaji, marketinškim kampanjama, velikim, srednjim i malim korporacijama i prodavačima Iljf-Petrovljevih rogova i kopita. Kao što kaže H-alterov dopisnik iz Amerike, Ivo Škorić, nitko više ne gaji iluziju iz devedesetih prošlog stoljeća da će internet biti slobodan medij za razmjenu informacija i znanja. Danas internetom vlada kapitalistički establishment, a ograničava ga politička kontrola.
No, ipak, nakon što otpišemo kriminal i profitne djelatnosti, možemo li se nadati da barem 10 posto korisnika u Hrvatskoj Internet doživljava i kao javnu sferu, prostor građanske participacije, komunikacije i aktivizma na platformama kao što su forumi, blogovi, news portali, društvene mreže. Takva, nadam se ne previše optimistična procjena, ostavlja nam impresivnu bazu od 160.000 ljudi, kakvom se ne može podičiti niti jedan drugi javni prostor u zemlji u kojoj su građani masovno rezignirani, apatični i apolitični. Čemu onda tolika moralna panika i prijezir i to upravo sada kad je Internet kao medij počeo pokazivati zube i žilavost tamo gdje sve više zakazuju klasični čuvari i kreatori javne sfere, tiskani i elektronički mediji?
Dakako da na internetu ima „smeća", uvredljivih ispada, dezinformacija, površnosti i „gluposti". Ali gdje toga, zaboga nema? U mainstream medijima? u Saboru? U znanstvenim zajednicama? Uostalom, internet i sve njegove aplikacije i platforme podložni su pozitivnim propisima RH kao i svaki drugi medij, pa i suzbijanju i sankcioniranju klevete u uvrede. Ono što nedostaje je regulativa koja bi u obzir uzela specifičnost nove tehnologije i medija. Prema svjetskim razmišljanjima, iako ne nužno i praksama, blogosfera bi, kao dragocjeni oblik građanskog novinarstva, nadzora vlasti i participacije u kreiranju javnih politika, trebala imati barem istu takvu zaštitu (štićenje anonimnosti izvora, npr.) kakvu imaju klasični mediji, a koju sada u Hrvatskoj nema. I zato je malo zastrašujuće zazvučalo kad je vlasnik domene forum.hr na jednoj tribini nedavno izjavio da na zahtjev policiji izručuje IP adrese svojih korisnika. Zakonski bi to trebalo regulirati tako da se IP adrese mogu izručivati samo uz sudski nalog, kao i kad je riječ o pretrazi stana i drugim oblicima zadiranja u privatnost.
Internetu kao javnoj sferi i on-line novinarstvu bile su nedavno posvećene dvije tribine: "Sloboda medija u RH – je li Internet slobodan medij?" u Evropskom domu i „Novinarstvo na internetu: Siva zona, Speaker's Corner? Može li ostati nezavisno?" koju su organizirali HND, portal H-alter i kolektivni/kolaborativni blog Pollitika.com. Obje su, barem iz mog iskustva, bile natprosječno posjećene. Kao i prošlogodišnja protestna okupljanja srednjoškolaca i studenata, organizirana preko Facebooka, to ruši predrasudu o internetskoj javnosti kao isključivo virtualnoj i „lijenoj" zajednici. Mnogo je tema i dilema otvoreno, malo apsolvirano. Ovdje ću se osvrnuti samo na neke, i to kao zainteresirana sudionica, a ne „objektivna" izvjestiteljica.
Povjesničar i teoretičar medija, Mark Poster, u eseju „Kiberdemokracija: Internet i javna sfera" objavljenom u publikaciji „Etnografija Interneta" (Institut za etnologiju i folkloristiku) kreće, kao što to ozbiljni mislioci oduvijek čine, od pretpostavke da razmišljanje o internetu kao javnoj sferi i njegovim demokratskim potencijalima zahtijeva temeljito preispitivanje postojećih teorijskih koncepata demokracije. Demokracija kakvu poznajemo nije ispunila obećanje slobode i jednakosti i bez obzira što kao najbolji model vladavine kojeg poznajemo i dalje ima legitimitet, zaglibila je, kao i kapitalističko tržište, u globalnoj krizi.
Ako tehnička struktura interneta (digitalna elektronika) omogućuje besplatnu reprodukciju, trenutnu diseminaciju i radikalnu decentralizaciju, participativnost, pluralnost, interaktivnost, koji bi mogli biti njegovi učinci na društvo, kulturu i političke institucije, pita se Poster. Društveni prostor interneta Poster uspoređuje s antičkom agorom, novo-engleskom gradskom vijećnicom, parkom, ili bilo kojim javnim prostorom u kojem se raspravlja o stvarima od općeg interesa i javnog dobra. Kao tehnološka i komunikacijska inovacija, dostupan i onima koji ni na koji drugi način ne mogu sudjelovati u javnoj sferi koju su zaposjele i definirale političke institucije i elite, internet omogućava nove oblike interakcije i preoblikuje postojeće odnose moći među njegovim sudionicima.
Čak i ako sve to zvuči preoptimistično i utopijski, preostaje nam sasvim realna procjena da je internet prostor koji omogućava zamišljanje nekog (iz kaosa rođenog) alternativnog političkog programa i novog koncepta (globalne) demokracije. Sama tehnologija i nova kvaliteta javnosti, dakako, ne vode nužno u carstvo slobode i jednakosti. Na kraju će ipak sve ovisiti o osviještenim, politiziranim i aktivnim građanima i njihovom djelovanju u realnoj političkoj sferi. Ali ako nismo potpuni tehnološki pesimisti, poput Heideggera koji je kao svoju posljednju poruku svijetu ostavio vapaj da nas od tehnologije može spasiti samo još bog, nema razloga da ne razmotrimo i te mogućnosti.
Zluradost zbog anonimnosti na internetu, iz te perspektive, doima se kao tek dio anti-demokratskog diskursa koji teži očuvanju elitnih pozicija i (očinskog) autoriteta privilegiranog autora ili političara, koji smatra da se demokratska participacija potroši na izborima. Ali hajmo najprije razriješiti terminološku zbrku.
Sudionici i sugovornici („subjekti") na forumima, blogovima i sličnim platformama nisu niti anonimni, ni bezimeni. Oni upotrebljavaju nadimke (nickove) koji funkcioniraju kao pseudonimi pod kojima se konstituiraju kao subjekti. Njihovi su identiteti na forumima uglavnom trajni, iako postoji i mogućnost promjene, ili višestrukosti tih identiteta. U svakom slučaju nisu ne-osobe, kako ih pejorativno naziva Puhovski na svom blogu. Prikriven ostaje jedino njihov pravni identitet, kojeg je, ali samo unutar zakonski određenih uvjeta (putem sudskog naloga) moguće identificirati, no koji je za raspravi, ako se vod ad rem, a ne ad hominem, u biti nevažan. A pravo je stanje stvari da se ozbiljne, strpljive i argumentirane rasprave i o politici i o kulturi i umjetnosti, danas u Hrvatskoj jedino i vode na nekim internetskim forumima i blogovima, kakav je, primjerice, Pollitika.com. I ponekad na radiju. Ne valjda u televizijskim emisijama, dnevnom ili tjednom tisku.
Da su prof. Puhovski i njegovi istomišljenici samo malo proguglali svoje teze o anonimnosti, demokratskim tradicijama i javnoj sferi, iznenadili bi se koliko je povijest anonimnosti u javnoj sferi duga i prilično učestala, pa bi se prije moglo reći da pripada samoj infrastrukturi demokracije negoli povijesti prijevara i kukavičluka. Čak i kad zanemarimo totalitarne i diktatorske režime koji još od rimskih vremena anonimnu kritiku generiraju kao jedinu moguću kritiku vlasti.
Vjerovali ili ne, i samo rodno mjesto slobode govora u modernoj demokraciji, Ustav SAD-a, nastao je kroz „anonimnu" javnu raspravu (deliberaciju, konsenzualnu proceduru) koju su 1787. i 1788. vodili tzv. „očevi nacije" s protivnicima federalizma. U njujorškim dnevnicima The Independent Journal i The New York Packet Alexandar Hamilton, James Medison i John Jay, pod zajedničkim pseudonimom
Publius objavili su 85 filozofsko-političkih eseja, kao odgovore također anonimnim osporavateljima novog Ustava. Kasnije su njihovi tekstovi sakupljeni u Zapise Federalista (Federalist Papers), a autori uglavnom identificirani, iako su neki od tekstova ostali bez atribucije do dana današnjega. Procjena je povjesničara da bi rasprava o ratifikaciji Ustava SAD-a trajala mnogo dulje da se suprotstavljanja nisu odvijala „anonimno".
On-line enciklopedija Wikipedia, i sama kolaborativno djelo uglavnom anonimnih autora koji se identificiraju pseudonimom ili IP adresom, navodi da je duga povijest anonimnosti u političkim suprotstavljanjima ostavila neizbrisive tragove u povijesti čovječanstva. Anonimno su objavljeni prvi zlosretni Malthusovi tekstovi o populaciji, autor Kandida Voltaire, u stvari je pseudonim stanovitog François-Marie Aroueta, za kojeg vjerojatno nije čuo ni najuspješniji pogađač na kvizovima. Rosa Luxemburg kao članica grupe Spartakus, ime koje su članovi grupe upotrebljavali i kao kolektivni pseudonim (nešto kao današnji kolaborativni blog) svoje je antiratne eseje objavljivala pod pseudonimom Junije, kojeg je, pak prije nje, u 18. stoljeću koristio i anonimni Englez u seriji pisama objavljenih u listu Public Advertiser kojima je sugrađane podsjećao na njihova povijesna i ustavna prava i raskrinkavao vladu koja ta prava krši.
I da se vratimo u sadašnjost: ugledni britanski The Economist sve svoje tekstove objavljuje bez potpisa i statusa pisca (byline), a gotovo sve britanske novine ne potpisuju uredničke uvodnike i komentare. Sve novine svijeta, uključujući The New York Times, potiču i objavljuju komentare čitatelja koji sami biraju hoće li ostati anonimni, koristiti pseudonim, ili se potpisati punim imenom i prezimenom (dok je potpis pod pisma čitatelja obavezan). Gotovo sve novine svijeta objavljuju i svoje stalne blogere, no baš oni vrlo često pišu pod pseudonimom.
Anonimnost je, počevši od univerzalnog tajnog prava glasa, do prava na privatnost esencijalni sastojak demokracije, kao što je to i pravo na dostojanstvo i poštovanje svakog sudionika u javnoj komunikaciji, kako onog ili one čiji se identitet razabire iz potpisa pod novinski članak, tako i onih „anonimnih". Činjenica je da anonimnost ili pseudonimnost može smanjiti razinu odgovornosti, ali je širenje granica dostupnosti i slobode govora puno veći dobitak. Situaciju bi, u najboljem slučaju, trebalo procjenjivati od slučaja do slučaja. Internet kao medij i njegove tehnološke podloge puno su veća opasnost za tajnost i privatnost, negoli za trivijalizaciju javne sfere, pa zbog toga trebalo težiti dobroj regulativi.
Svjetska blogerska zajednica snažno zagovara anonimnost uređivanja i sudjelovanja na blogovima. Uz besplatan software, to se smatra preduvjetom prakse otvorene, participativne i deliberativne politike kakva se na internetu nastoji voditi. Nasuprot tome, kažu Wikipedijini članci o internetu i blogovima, stoji elitistička nedostupnost mnogih područja, kult ličnosti, glamour, karizma i lažni autoritet medijski proizvedenih heroja i heroina.
Kad tome još dodamo famoznu personalizaciju politike, novac, moć i koješta drugo što, umjesto političkih aspekata i programa, stoji iza novih političkih poduzetnika postaje jasno što je stvarno srozalo ugled i politike i medija u funkciji javnosti i predstavlja puno veću prijetnju demokratskoj participativnoj politici od nekoliko uvreda, eventualnih kleveta, pa čak i nepouzdanosti interneta kao izvora informacije.
У овом изузетном тексту се могу наћи и одговори на многа питања која су разни коментатори упорно постављали на страницама ове електронске новине.
“Sudionici i sugovornici („subjekti”) na forumima, blogovima i sličnim platformama nisu niti anonimni, ni bezimeni. Oni upotrebljavaju nadimke (nickove) koji funkcioniraju kao pseudonimi pod kojima se konstituiraju kao subjekti. Njihovi su identiteti na forumima uglavnom trajni, iako postoji i mogućnost promjene, ili višestrukosti tih identiteta. U svakom slučaju nisu ne-osobe, kako ih pejorativno naziva Puhovski na svom blogu. Prikriven ostaje jedino njihov pravni identitet, kojeg je, ali samo unutar zakonski određenih uvjeta (putem sudskog naloga) moguće identificirati, no koji je za raspravi, ako se vod ad rem, a ne ad hominem, u biti nevažan. A pravo je stanje stvari da se ozbiljne, strpljive i argumentirane rasprave i o politici i o kulturi i umjetnosti, danas u Hrvatskoj jedino i vode na nekim internetskim forumima i blogovima, kakav je, primjerice, Pollitika.com. I ponekad na radiju. Ne valjda u televizijskim emisijama, dnevnom ili tjednom tisku.”
Sve ovo dovoljno govori o demokratiji na balkanu gdje na svim forumima samo 1 % ljudi potpisuje svoje licne podatke.Kada bude bar 60 %ljudi moglo da iznese svoje misljenje preko ovakvih medija i da se potpise tek onda mozemo govoriti o nekom napretku na ovom dijelu evrope.U CG postoji strahovit pritisak na populaciju tako da se1948 samo ponavlja sve je u rukama DB tako da se sve kontrolise 100%
.Na zapadu su kontrole u okvirima oko 90% sto se tice kontrole medija, i informacija ali se ipak moze ponekad procitati tekst protiv vlasti dok toga kod nas U Pobjedi TVCG nema evo 20 godina.U CG imamo u poslednjih 160 godina samo 4 vladara NIKOLA ,unuk Aleksandar TITO i unuk Milo.i to moze donekle govoriti o demokratiji kod nas,Pa tako gospodine Puhovski kada napravite normelne drzave i blogeri ce se normalno ponasati .
Prava tema.
U sveopštoj kontroli svega i savačega, sve do naših spavaćih soba, internet je ostala neka oaza slobode koju moćnici(ne samo domaći) u potpunosti ne mogu kontrolistai. Čini mi se da će i ta oaza presušiti, da će se nači na načina da joj „dohakaju“. IP adresa su jedna od vrsta “ kontrole“, tj. makar mogućeg psihološkog uticaja na autocenzuru autora. Do nalaženja načina kontrole interneta od onih kojima on smeta, internet treba maximalno koristiti u razobličavanju ne samo domaćih već svjetskih moćnika i devijacija.
Zanimljiv je fenomen pseudonima. Meni se čini da je to veoma dobar pokazatelj sloboda u nekoj zemlji. Što je sloboda veća, to je broj onih koji se predstavljaju punim imenom i prezimenom veća. I obrnuto. Stim, što i u „slobodnim“ i „neslobodnim“ društvima jedan broj konzumenata interneta, iz drugih razloga ne žele da se oglašava imenom, već nikom ili pseudonimom.
Primjetio sam i, da na primjer u neslobodnim društvima, kakvim smatram da je naše, većina podržavaoca vlasti ne samo na internetu, već na radio i TV emisijama, pri živom uključenju, „vole“ da se predstave. Zanimljivo!
Što je vlast autorititavnija, nedemokratskija, to im internet više smeta. Sobzirom na standard u Crnoj Gori pa stoga i relativno mali broj racunara u domaćinstvima, lošu informatičku pismenost, zasad našoj vlasti internet ne predstavlja veliku prijetnju. Ali će veoma brzo predstavljati. Ne samo ovoj, već i budućim. Stoga preporučujem vlasnicima PCNEN-a da ga održavaju i unapredjuju. To su im najbolje „akcije“ na berzi. Pa kada neslućeno skoče, prodajte ga, zajedno sa nama
Zanimljiv mi je stav i jednog od naših najboljih novinara, gospodina Darka Šukovića. Čudi me da on, kao veoma kritičan i nezavistan, dobro obaviješten novinar, obrazovan, relativno mlad i sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu, ima veoma negativno mišljenje o internetu, blogovima i blogerima. On je jedan od onih, koji kao i negatori u inicijalnom tekstu, imaju samo ružne i kritične riječi za blog, blogere, one koji iznose svoje mišljenje, pogotovu pod pseudonimom, na internetu. U jednom javnom nastupu o njima je upotrijebio riječi iz plejade „isfrustrirani, nedokazani, sumnjivi, kvazi…“. Čudno!
Na kraju (a jesam odužio, po običaju), svakako sam protiv raspirivanja mržnje i rata, diskriminacije,kriminalizacije, obmana i prevara putem interneta. Ali, sve dobro, izgleda ima dva kraja.
“Zanimljiv je fenomen pseudonima. Meni se čini da je to veoma dobar pokazatelj sloboda u nekoj zemlji. Što je sloboda veća, to je broj onih koji se predstavljaju punim imenom i prezimenom veća. I obrnuto. Stim, što i u „slobodnim“ i „neslobodnim“ društvima jedan broj konzumenata interneta, iz drugih razloga ne žele da se oglašava imenom, već nikom ili pseudonimom.
Primjetio sam i, da na primjer u neslobodnim društvima, kakvim smatram da je naše, većina podržavaoca vlasti ne samo na internetu, već na radio i TV emisijama, pri živom uključenju, „vole“ da se predstave. Zanimljivo!” – Zipp
У потпуности се слажем с Вашим констатацијама, како с овим које сам навео, тако и с осталим дијелом коментара. У више наврата сам примјећивао (и на овом медију) да већина подржавалаца власти не само да “воле” да се представе, већ су и најсклонији да расправу ad rem скрену на ad hominem. Било је и одређених примјера да управо таква лица прибјегавају вријеђању не само на личној већ и на националниј основи (што на први поглед изгледа необично). Осим доказивања сопствене “храбрости”, такви појединци ваљда желе и да зараде који поен код политичких миљеника (властодржаца), да оставе трага, у нади да таква њихова “јуначка” активност не остане од Господара непримијећена.
This poll will close on 30-03-09 at 19:30
Partija Apstinent 11 ……………….8.87%
Jos ne znam 5……………….. 4.03%
Koalicija DPS-SDP-HGI-BS 24…. 19.35%
Koalicija LP-DC 45 …………………36.29%
Koalicija NS-DSS 4 …………………..3.23%
Koalicija “Bošnjaci i Muslimani, zajedno, jedno” 0 ………………………………….0%
Albanska koalicija DS-AA 0 …………0%
Albanska koalicija “Perspektiva 0….. 0%
Nova srpska demokratija 2 ……..1.61%
Pokret za promjene 17 ………….13.71%
Socijalistička narodna partija 2 …1.61%
Srpska nacionalna lista 1 …………0.81%
Demokratska unija Albanaca 1 ….0.81%
Crnogorski komunisti 3 ……………2.42%
Stranka penzionera i invalida Crne Gore 7 7………………………………………………5.65%
Forca – Nazif Cungu 2 ………………1.61%
Partija demokratskog prosperiteta 0… 0%
Otadžbinska srpska stranka 0 ……….0%
Evo rezultati glasanja sa CdM pdforuma,
shto znachi internet na politichkom opismenjavanju gradjana CGe, da je SOKRAT imao internet, umjesto PLATONA da tumachi i zapisuje njegove misli, dhje bi bio nama kraj, da ljudi slushaju na Keishnamurtu umjesto RTCGe, dali bi ljudi klali i ubijali jedni druge hiljadama godina, ili bi ove GOSPODARE I GLAVARE MRSHIKNULI i poslali u chetiri lijepe materine, pa ako oce da KRADU & PLJACHKAJU, neka poshalju svoje sinove i shceri za topovsko meso.
Ali podjele vjerske, naZionalne, ideoloshke, klasne i rasne, dolijevaju ulje na vatru, i obezbedjuju dobrovoljce za prolijevanje krvi do koljena, za “slobodu zlatnu”, do sledeceg Murte, poslije KURTE.
Ovo je sirotinjsko ORUZJE,
protiv Dr-ova, Mr-ova, Sh-ova, Kakademika nauka, Proserfora , Gospodara dushe i tijela, POPOVA & LOPOVA, ovo je sigurnosni ventil, da verbalno izdushimo na nepravde, svih samozvanih autoriteta i tumacha svega i svachega, ovo je razbijach MONOPOLA SVEZNALICA I ULIZICA, PODREPNICA I GUZICHNIH MUVA, ovo je sirotinjska SABLJA, koja cera LOPOVE U ROVOVE,
lazove u TOROVE, ovo je SVIJETSKA VLADA, dje narod raste a REZIM STRADA, odje se brije POPU BRADA, odje se PEDOFILIMA STISKAJU JAJCA, odje svi lazovi liche na MAGARCA.
Odje mogu svi autoriteti , da ga pushe,
dok se ne pogushe.
Ovo je SOKRATOV trg,
dhje se radjaju nove misli i novi mislioci,
dje svako ima ista PRAVA, i nema drugih osim lichnih obaveza u skladu sa svojim vaspitanjem.
http://www.youtube.com/results?search_type=&search_query=Jiddu+krishnamurti+the+essence+of+love&aq=f
Evo link,
za one koji zele da chuju istinu o sebi i okruzenju, shto nam rade vjerske, naZijonalistichke , ideoloshke vodje i kako nas uprezu u njihove ratove i krvoprolica,
malo je pogrijeshio u vezi interneta i kompjutera, ali 1982 nije znao, kakvo ce to oruzje za SJECHU KNEZOVA i afirmaciju njegovih razmishljanja da postane.
Nama se radjaju KURTE & MURTE,
mozda nauchimo neshto od Gandijevog kolege Krishnamurte.
Veoma dobar tekst i odnosi se na citavo podrucje Balkana. Pa i sire.
Nema sumnje da je Internet “probio” cvrst oklop vlasti oko informacija. Svjedoci smo koliko su (kontrolisani) mediji u USA na celu sa slavnim NY Times-om pomogli Busovoj Administarciji da zapocne rat u Iraku, sadasnjoj globalnoj krizi, itd.
Naravno, da slobodni protok informacija nije u interesu ni vlastima, ni kapitalu, jer otezava manipulacije sa gradjanima. Zato je Internet zaista revolicionarni izum i moze, znatno, doprijeniti razvoju demokratije ako..
Ako ga Vlasti ne “ukrote” sa tuzbama protiv ucesnika na blogovima.
Da li ce “anonimni” bolje proci od onih koji se potpisuju svojim imenom, nijesam siguran. Jer, na kraju, policiji nije tesko da sazna ko se krije iza “pseudonima”.
A insinuacija “(im)perfectnog stranger”-a da oni koji se potpisiju su “pristalice vlasti” je zaista smijesna. Mislim da ste time uvrijedili npr. mog postovanog blogerskog suparnika V.Grubaca, kao i mnoge druge. Ako se vi bolje osjecate po pseudonimom ja to mogu da razumijem. Medjutim, necete biti nista vise zasticeni od nas koji se potpisujemo sa imenima i prezimenima – ako vas “uzmu na zub”.
Nije vazno ime – vec ono sto se i kako se pise. Nema dobrih ili losih imena, ali ima dobrih – i mnogo vise – losih tekstova.
ГоÑподине Стојановићу,
опет Ñте погријешили, ваши закључци у вези моје “инÑинуације” нијеÑу иÑправни. И у овој прилици иÑкључујем могућноÑÑ‚ да Ñе иза вашег погрешног раÑуђивања крије зла намјера, па Ñе не љутим. Ðадам Ñе да ми не замјерате што вам у овој Ñитуацији нећу, као и обично, откривати у чему Ñе ÑаÑтоје ваше грешке. УмјеÑто тога, покушаћу неким клаÑичним примјерима да Ð²Ð°Ñ Ñтимулишем на размишљање, како биÑте Ñами открили да ли Ñу ваше грешке у закључивању индуктивне или дедуктивне природе.
Први примјер:
ПретпоÑтавка 1: Ðко је Њујорк главни град СÐД, налази Ñе у СÐД.
ПретпоÑтавка 2: Њујорк Ñе налази у СÐД.
Закључак: Њујорк је главни град СÐД.
Други примјер:
ПретпоÑтавка 1: Чим Ñам Ñтигао у Охајо, угледао Ñам бијелу вјеверицу.
Закључак: Све вјеверице у Охају Ñу бијеле.
С поштовањем,
Ovi sto nemaju ni imena ni prezimena, a zele da mudruju i da se qurce, pa jos hoce da komentarisu o ozbiljnim temama, treba ih prvo poslati u ‘popravne domove’ da se vaspitaju kako da se ponasaju, i kako da steknu hrabrost pa da saopste krscena i nekrscena imena.
Trebamo da im saopstimo i onu istinu: “Ako se budu stalno plasili necega, kad cete zivjeti bezimeni?” Vrijeme prolazi. I na kraju pitao bih vas: Imamo li prava da ne budemo uvrijedjeni u modernom slobodnom demokratskom drustvu od nekih nik-ogovica?
Quod erat demonstrandum.
Aude, Vide, Tace. (Hear, See, and Be Silent.)
Non pudor est nil scire, pudor nil discere velle.
“У више наврата сам примјећивао (и на овом медију) да већина подржавалаца власти не само да “воле” да се представе, већ су и најсклонији да расправу ad rem скрену на ad hominem. Било је и одређених примјера да управо таква лица прибјегавају вријеђању не само на личној већ и на националниј основи (што на први поглед изгледа необично). Осим доказивања сопствене “храбрости”, такви појединци ваљда желе и да зараде који поен код политичких миљеника (властодржаца), да оставе трага, у нади да таква њихова “јуначка” активност не остане од Господара непримијећена.” Perfect Stranger
Ponovo sam procitao (pazljivo) vasu poruku i cini mi se da ste ipak rekli to sto ste rekli tj. …da (vecina) takvih pojedinaca (koji vole da se predstave) valjda zele i da zarade koji poen kod politickih miljenika (vlastodrzaca)….
Dokazali ste (logicki) da posjedujete “Rijecnik Latinskih Citata” ali mi ostalo nije bas jasno.
No, nije bitno, i nema bas veze sa temom koja jeste ozbiljna.
Ako uzmemo da je internet (posebno blog) neka vrsta moderne “agore” (atinskog trga na kojemu su vodjene i filosofske rasprave) onda bi nekako bilo normalno da svi ucesnici u razgovorima kazu svoja imena. Ne zaboravite da je Atinska demokratija (majka svih demokratija) bila javna.
Ja shvatam da postoje ozbiljni razlozi za anonimnost u neslobodnim drustvima kao sto je to, nazalost, i ovo nase, ali ne shvatam zasto insinuirati da su oni koji se ipak potpisuju punim imenom i prezimenom ljudi koji “zele da zarade neki poen kod vlasti” (mada, vjerovatno, ima i toga).
Smatram da je velika prednost bloga nad medijima (a to dokazuje nagli propast medija u USA) to sto je (jos uvijek) slobodno mjesto za razmjenu misljenja. I kao sto rekoh – vaznije je sto se pise – nego ko pise. Na kraju ko moze poznavati milione pisaca blogova?
Otpor vlasti, javnih medija, i ljudi kojima smeta ta “anonimna” sloboda samo ukazuje na to da je blog “pogodio u sridu” tj. da razbija price koje se pazljivo stvaraju za javnost. Drugim rijecima, onaj ko zeli nesto da kontrolise – naravno, da ne voli ono sto ne moze da kontrolise. Niti iko voli konkurenciju (a propos Zippove primjedbe o D. Sukovicu)
Nazalost kvalitet blogova nije ujednacen – a kvantitet je ogroman – tako da se zaista morate nekako orijentisati. Poslije odredjenog vremena svi se mi opredjeljujemo da citamo pisce blogova koji nam se dopadaju i koji su nam bliski po razmisljanju – ili razliciti (redje). Vjerujte vrlo rijetko sam naisao na pisca koji mi se svidja a koji je anoniman. Svi veliki blogeri u USA pisu pod punim imenom i prezimenom. I tu ima logike jer su to cesto ljudi koji pisu knjige tako da je njihovo ime “brand name”. Siguran sam da ne biste ni vi objavili knjigu po pseudonimom “perfect stranger”.
Medjutim, ja postujem vasu i Zipp-ovu odluku – bez obzira na razloge. Najzad, i “Voltaire” je bio pseudonim.
Претпоставка: Чим сам стигао у Охајо, угледао сам бијелу вјеверицу.
Закључак: Све вјеверице у Охају су бијеле.
Господине Стојановићу, видим да ни након ишчитавања нијесте били у стању да уочите Вашу логичку грешку, па сам приморан да интервенишем. Ви, заправо полемишете с оригиналним ставом Zipp-a, с којим сам се ја само сложио. Zipp износи сљедеће: “Primjetio sam i, da na primjer u neslobodnim društvima, kakvim smatram da je naše, većina podržavaoca vlasti ne samo na internetu, već na radio i TV emisijama, pri živom uključenju, „vole“ da se predstave. Zanimljivo!”. Ја сам се с таквим виђењем сложио и изнио једно моје додатно запажање (које, међутим, није предмет Ваше интервенције): “У више наврата сам примјећивао (и на овом медију) да већина подржавалаца власти не само да “воле” да се представе, већ су и најсклонији да расправу ad rem скрену на ad hominem”.
На основу првобитног примјећивања госп. Zipp-a, које Ви износите као моје, јуче сте изјавили сљедеће: “A insinuacija “(im)perfectnog stranger”-a da oni koji se potpisiju su “pristalice vlasti” je zaista smijesna. Mislim da ste time uvrijedili npr. mog postovanog blogerskog suparnika V.Grubaca, kao i mnoge druge”. Нико није тврдио да су сви који се потписују присталице власти госп. Стојановићу, већ да “присталице власти често воле да се представе”. То су двије потпуно различите ствари. Да смо ја или Zipp тврдили оно што нам Ви у уста стављате, заиста бисмо испали смијешни, а и многи би се с правом наљутили.
Данас сте, након поновног и пажљивог ишчитавања, додатно закомпликовали ствар, износећи нешто што се не слаже с оним што сте јуче тврдили, а што опет нема везе с оригиналним ставом госп. Zipp-a с којим полемишете: “(vecina) takvih pojedinaca (koji vole da se predstave) valjda zele i da zarade koji poen kod politickih miljenika (vlastodrzaca)….”.
Ствар је једноставна госп. Стојановићу. Првобитна претпоставка подразумијева да се полази од присталица власти, а не од људи који се потписују именом и презименом. Уочава се да се присталице власти, на разним медијима, често “воле” да се представе именом и презименом. То никако не значи да се заступало да су сви који се потписују присталице власти. Надам се да ћете сада бити у стању да уочите Ваше логичке грешке у расуђивању. Да не умарамо више остале коментаторе, јер ово постаде мало досадно.
Што се осталог дијела Вашег коментара тиче, одговоре на Ваша запажања и примједбе Вам нуди овај изванредан чланак. У било каквој размјени мишљења на овим просторима, расправа треба да се бави изнијетим аргументима и погледима, а не личностима дискутаната (не треба да буде ad hominem). Ја сам у одређеним приликама износио неке разлоге због којих користим псеудоним, од којих чињеница да живимо у неслободном друштву није пресудан. Али то су моји, персонални разлози. Не искључујем могућност ни да ћу се ускоро представљати под пуним именом, али таква евентуалност никако неће значити моје напуштање гледишта које и овај текст заступа.
“Sudionici i sugovornici („subjekti”) na forumima, blogovima i sličnim platformama nisu niti anonimni, ni bezimeni. Oni upotrebljavaju nadimke (nickove) koji funkcioniraju kao pseudonimi pod kojima se konstituiraju kao subjekti. Njihovi su identiteti na forumima uglavnom trajni, iako postoji i mogućnost promjene, ili višestrukosti tih identiteta. U svakom slučaju nisu ne-osobe, kako ih pejorativno naziva Puhovski na svom blogu. Prikriven ostaje jedino njihov pravni identitet, kojeg je, ali samo unutar zakonski određenih uvjeta (putem sudskog naloga) moguće identificirati, no koji je za raspravi, ako se vod ad rem, a ne ad hominem, u biti nevažan. A pravo je stanje stvari da se ozbiljne, strpljive i argumentirane rasprave i o politici i o kulturi i umjetnosti, danas u Hrvatskoj jedino i vode na nekim internetskim forumima i blogovima, kakav je, primjerice, Pollitika.com. I ponekad na radiju. Ne valjda u televizijskim emisijama, dnevnom ili tjednom tisku.”
А што се тиче могућности за слободно изношење мишљења на Интернету, госп. Стојановићу, то је тек засебна прича. Рекао бих, бар што се домаће ситуације тиче, да је власт само један од сегмената којима би таква слобода могла да засмета. Дозволите ми да Вам пренесем једно моје свјеже искуство. Прекјуче сам посјетио блог С. Перовића, који важи за једну од ријетких “оаза” слободе и демократије на овим просторима. Увјерио сам се у присуство одважних, интересантних и оригиналних ставова о црногорском друштву и режиму, како код аутора блога, тако и код појединих коментатора. У одређеном тренутку сам, међутим, уочио и сљедећи коментар (преносим посљедњи дио):
“Kad bi Bog hodao zemljom u ljudskom tijelu, On bi radio i govorio ono što ti godinama radiš i govoriš! Narod nema sluha za tvoje riječi! Slavko ti si Bog!!!”
Реаговао сам једним кратким коментаром, уз примјећивање да би такве неодмјерене и неукусне ријечи могле направити непријатности и нанијети штету и самом аутору блога. Послије одређеног времена сам примијетио да је моје кратко реаговање уклоњено, иако у њему није било ничег непримјереног или вулгарног (за разлику од одређеног броја коментара који се не уклањају, а који представљају вид обрачунавања с бившим члановима ЛСЦГ).
Стога сам, на сљедећи коментар истог лица које је потврђивало своја религиозна виђења и поновно додјељивала улогу Створитеља бившем предсједнику ЛСЦГ, реаговао на сљедећи начин:
“Nema potrebe da se opterećujete gosp. Mick, jer je u međuvremenu izbrisan komentar koji sam ostavio, a u kome sam kritikovao poistovjećivanje jednog političara sa Svevišnjim (izmedu ostalog sam isticao da takva konstatacija može autoru bloga samo da donese neprijatnosti i štetu). Osim moga, izbrisan je i prethodni komentar “Babaroge” u kome se takođe uočavao nedostatak odmjerenosti u frazi “Slavko ti si Bog!”.
Jedino objašnjenje za ovakvu vrstu intervencije (s obzirom da u mom komentaru nije bilo nikakvih nekorektnosti ili vulgarnosti, koje su inače prisutne u nekim ovdašnjim komentarima) mogu da nađem u eventualnosti da se autoru bloga Vaša konstatacija dopala, ili da se slaže s njom (ukoliko se zaista autor bloga bavi brisanjem
komentara). Pa me jednom munjevitom intervencijom, uživljavajući se u ulogu koju ste mu namijenili, zbrisa s prostora njegovog personalnog Univerzuma, kao da me nikada tu nije ni bilo! Zbrisa me ni kriva ni dužna, pored sve priče o Suncu koje nas još nije ogrijalo i pored sve melodije o Slobodi koja neprekidno odzvanja ovim prostorima.
Nema sumnje i da ce ova moja intervencija da bude ekspresno izbrisana, ali se nadam da ćete bar Vi, gosp. Mick, uspjeti da je pročitate, kako biste se uvjerili u natprirodne moći Vašeg personalnog božanstva. O
tempora, o mores! Naša posla…”.
Нема потребе да истичем да је и овај коментар био кратког вијека и да ми је укинута могућност даљег коментарисања. Поента је: ако су ови слободни – какви ли су тек неки други “неслободни”! Преношењем ове необичне епизоде желио сам укратко да Вам илуструјем, госп. Стојановићу, колико је далеко свјетло на крају тунела у коме се налази ово тужно друштво. С поштовањем,
Dobar dan/dobro veče!
Vidim da ođen stalno istupaju isti opozicionari-vlasti i države,sa istim predizbornim reklamama i prije i poslije izbora.Ne patišu,godinama-decenijama,isto pojanje-pardon-lelekanje.Dojadi s nekim raspravljat i o stalnim pobjedama a kamo li neće ponovo isto raspravljat sa istim gubitnicima o njihovim porazima.Zato me i nema ođen,ka nekad.Dojadilo jedno te isto.
Pošto je ova priča,o ličnom i anonimnom potpisu za mene nešto novo,ne mogah se uzdržat da ne rečem kako ja to gledam.Da uprostim.Kad neko prdne čuje se i zna se ko je.Može mu se oprostit ako mu je uteklo ili opomenut da to nije pristojno ako naročito to čini.A oni što se obazde(nečujno isfušinja) niti mu možeš oprostit ako mu je uteklo niti ga opomenut na pristojnost,možeš se samo za nos držati.Eto za mene kakva je razlika između matičnog i nik imena-prda i bazda.
PS:Tebe-‘perfekt strenger’ bazdi i tvoja demokratija i tvoja uštivnost.Staviš feređžu a tražiš od nekog da na tvoju bazdu odgovori.Jedini odgovor za bazdu može bit prda.
Valjda si do sad uviđeo da nikom ođen ne smeta tvoja ćirilica.Ni mene ne smeta-kakav nauk takvo i čitanje.Smeta mi tvoja podlost.Pošto na kompjuter možeš pisat ćirilicom imaš istu mogućnost da pišeš i latinicom a da joj slova ne osakaćuješ.Pošto se razumiješ u svemu sa % ka onaj ‘iz Moskve’ (da mu ne spominjem prdu/bazdu-pravo ime i maskirano ime) sa koliko % vidite jedan drugoga u samim sebe?
Evo si ispa ka ona torokuš-kad počne pričat nema toga ko je može zaustavit.Probudi se nesrećniče.
“Нико није тврдио да су сви који се потписују присталице власти госп. Стојановићу, већ да “присталице власти често воле да се представе”. То су двије потпуно различите ствари. Да смо ја или Zipp тврдили оно што нам Ви у уста стављате, заиста бисмо испали смијешни, а и многи би се с правом наљутили.” Perfect Stranger
Postovani P.S. – Mozda sam ja pogresno procitao vas tekst – ali izgleda da se to desilo i vama – sa mojim tekstom. Naime, nijesam nigdje rekao nista o vasoj ili Zipp-ovoj “tvdrnji” (tvdrnja moze da bude logicki tacna ili netacna – tu se slazemo) vec sam pominjao “insinuaciju”. I dalje mislim, da kada kazete: “Da pristalice vlasti (ko su oni?, i kako znate ko je na ovom blogu “pristalica vlasti”?) cesto vole da se predstave (punim imenom)…” vi (i Zipp) implicirate (insinuirate) da su – bar neki od onih koji se potpisuju punim imenom – “potencijalne pristalice vlasti”. Slozio sam se da vjerovatno toga ima. Ali ko o tome moze mjerodavno da sudi? Dakle, bez obzira da li ste u pravu ili ne, vasa sumnja pada (potencijalno) na sve potpisnike s punim imenom.
I opet, ime ili pseudonim nijesu toliko vazni – koliko ono o cemu se – i kako se – pise.
No ova rasprava zaista pocinje da bude smijesna. Ako sam vas necim povrijedio – izvinite.
Mislim, da pretjerano reagujete.
Sto se tice vaseg primjera u vezi bloga S. Perovica – nije u redu da se brisu bilo ciji komentari koji su u granicama pristojnosti.
Pa zasto pisac bloga pise nego da zapocne diskusiju, da isproba svoju tezu, da ubijedi druge da je on u pravu, itd. Sve to podrazumijeva spremnost na suprotna i, cesto, “licno neprijatna” suocavanja.
Mislim da je veliki problem modernih korisnika medija – pa i ucesnika blogova – sto mi uglavnom citamo medije (npr. Dan ili Vijesti itd.), pa i blogove, ljudi koji nam se “dopadaju”, koji slicno misle, pripadaju “nasoj” strani, itd.
Zasto je ovo lose – zapravo opasno?
Zato sto se time vjestacki stvaraju duboke podijele i strastveni “navijaci” (cesto fanatici). Zato sto ne zelimo ni da saslusamo druge – misleci da smo mi (“nasi”) iskljucivo u pravu. Time zaista dobijamo utisak da smo “bogovi” jer nas samo slusaju, citaju i odobravaju (cesto i “obozavaju”) – nasi istomisljenici.
Kad ovo pisem svjestan sam da i ja dosta cesto padam u istu gresku. Nekako instiktivno citam prvo one blogove/clanke ljudi koji mi se intelektualno – ali i politicki – dopadaju.
Time se drustvo dijeli u sve vise zatvorene i nepristupacne (za tudja misljenja) klanove i stranke. Zato imamo ovakve predizborne kampanje kakve imamo. I zato imamo “nepromjenjivu vlast” koju imamo.
Zato imamo ljude (i partije) koji misle da su samo oni u pravu. Druga misljenja ih i ne zanimaju. Tragicno je sto se nase razlike u misljenjima najcesce zavrsavaju fizickim obracunima (a ponekad i ratovima). jer u nedostatku argumenata – sila je ta koja odlucuje ko je u pravu (might is right).
Zato su ove nase “nevine” rasprave” zapravo moguci buduci ratovi. To jest potencijalni “leptirov efekat” (butterfly effect) – za one neupucene radi se o teoriji da zamah krila leptira u Indoneziji moze da stvori tzunami u Japanu ili uragan u USA. Poenta je da smo svi mi (citav svijet) povezani i da sve sto mislimo, pisemo i cinimo – moze da ima stravicne efekte. (Pa i kod nas su ratovi poceli preko medija)
Tu dolazimo do licne odgovornosti i za rijeci i za djela – i javnosti – kao jedne od osnova te odgovornosti.
No, da se vratim na osnovnu temu – Internet je najdemokratskija i najslobodnija institucija modernog drustva. Jer jedino na internetu mozete “cuti i drugu stranu”(pitanje je ko i koliko ljudi slusa te “druge strane”?). No kao i svi izumi – internet je “neutralan” tj. zavisi od toga – ko i kako ga koristi. Zato njegova moc, koliko god moze da bude pozitivna, moze biti, u istoj mjeri, – negativna.
Sve zavisi od korisnika. I njegovih (dobrih ili losih) namjera.
Gospodine Stojanoviću,
U srži Vašeg komentara stoje moje simpatije prema PCNEN-u.
Da Vas parafraziram:
“Svi, manje-više čitamo ono što nam odgovara, posjećujemo one stranice gdje svoje stavove izlažu naši istomišljenici”
U tome je problem, svih medija, posebno štampanih, audio-video medija kod nas. Tamo ima mjesta samo u okviru jednog stava. Povremeno se “pusti” neki disonantan ton, nešto što odudara od tog stava, kao “reklama” demokratičnosti medija. Ali u suštini, sve je uniformisano.
Na PCNEN-u možemo pročitati misljenje i stav, jedne, druge i treće strane. To ga čini različitim i meni najprihvatljivijim. Ali msilim da je čitanost i uticaj PCNEN-a mali, i da kao takav ne predstavlja “prijetnju”. Onog časa kada, i ako bude taj uticaj značajan, počeće pritisci na njega.
Gospodine Stojanoviću,
bez obzira da li ste uzimali u obzir moje tvrdnje ili insinuacije (a insinuacija nije isto što i implikacija), zaista nijeste u pravu. Odnosno – nijesam insinuirao to što vi “vidite”. Ne ljutim se, jer sam od početka isključivao zlu namjeru, i ne bih se dodatno vraćao ovom problemu, jer jeste pomalo dosadno, ali mi je stalo da se uvjerite u Vašu grešku. Pokušaću da Vam objasnim jednim kratkim primjerom. Ponavljam – polazna pretpostavka je postojanje pristalica vlasti. Vi pitate: kako se može odrediti ko je pristalica vlasti na raznim forumima ili blogovima? Ja sopstveno mišljenje u vezi toga gradim na osnovu onoga što pročitam, odnosno na osnovu javno iznijetih stavova pojedinaca. Ukoliko određeni pojedinac javno ustvrdi da je ova vlast učinila dosta dobroga za narod, i da je uvijek glasao za ovu vlast, i da će na narednim izborima glasati za vlast – ja bih mogao sa dosta sigurnosti da izvedem zaključak da se radi o pristalici vlasti. Ukoliko neki drugi pojedinac izjavi da bi ovoj vlasti oprostio i kad bi mu sve najmilije pobila – ja i iza ovakve bizarne izjave mogu da zaključim da se radi o (istina, posve originalnom) pristalici vlasti. (Naravno, postoji vjerovatnoća, istina mala, da ja griješim u zaključivanju i da bi takva 2 pojedinca na narednim izborima mogli da glasaju Srpski Otadžbinski Pokret). Ako se na na ovakav način na ovom, a i mnogim drugim blogovima i forumima, radio i tv nastupima, uoči određen broj pojedinaca koji su najvjerovatnije pristalice vlasti, pa se uz to primijeti da dobar dio njih “voli” da se predstavi – eto zaključka! S takvim zaključkom se Vi ne morate složiti, ali nijeste u pravu kada mislite da insinuiram nešto što mi ni na kraju pameti nije bilo. Uostalom, jednostavnim čitanjem teksta je lako odrediti i za neka lica koja se potpisuju vlastitim imenom da nijesu pristalice vlasti, ali to nije bio predmet mog primjećivanja.
Što se tiče bloga S. Perovića, ponovio bih da se na njemu može pročitati mnogo čega originalnog, interesantnog i “osvježavajućeg”, kako u izvornim tekstovima, tako i u nekim komentarima. Ja zaista ne znam da li je autor bloga ujedno i moderator ili se neko drugi bavi brisanjem komentara, u svakom slučaju taj dio posla nije dobro obavljen. Da budem precizniji: taj dio posla je katastrofalno obavljen. Ukoliko je neko drugi moderator, mislim da autoru bloga pravi medvjeđu uslugu. Stvar je u tome što se ne briše mnoštvo komentara koji nijesu u granicama pristojnosti, dok se uklanja sve ono za šta se procijeni da nije u skladu sa “zvaničnom linijom”. To je jednoumlje. To je kontraproduktivno ponašanje. To nanosi nenadoknadivu štetu jednom interesantnom projektu. To su “naša posla”.
Zapažanja izložena u drugom dijelu Vašeg komentara su interesantna i sa većim dijelom se slažem, kao i sa naknadnom intervencijom g. Zipp-a.
Znachaj interneta i njegova uloga u brisanju MONOPOLA, POLITICHARA, VJERSKIH VODJA I NAzIjONALISTICHKIH LIDERA je OGROMNA.
Ova MRZNJA malih razlika,
ko je javan a ko tajan u iznoshenju svojih stavova, je nastavak cepidlaka, o borbi po cijeni zivota za neslogu, neljuskost i udaljavanje od holistichko-globalistichkom pogledu na planetu zemlju, da svi pijemo istu vodu i udishemo isti kiseonik koji nam pomaze da mozak proradi i sagori malo kalorija za ZDRDAVI RAZUM.
Mutikashe koji su pojashali na grbache svojeg STADA, politichkog, vjerskog, naZijonalistichkog su u panici, vide da gube jer oni nijesu budale, vide kako padaju berlinski zidovi, kako se ptvaraju “ljese” i ograde oko obora, kako crni ovnovi mrkaju bijele ovce, kako se krst, luna, buda i mooda , ukrshtaju i dopunjavaju, kako MONOPOLI kopne, i kako se poslije topljenja snijega, prvo pojave baljege u hovna.
Internet je razoruzao do zubi naoruzane, DOGMAMA, IDEJAMA I NAzIjONALIZMOM zatrovane DUSHE I TIJELA,
dao mogucnost i chobanima iz BRSKUTA, da kljucaju po tastaturi, da tupe SABLJU svim fanaticima, svih KLASA&RASA, da se bore samo za ono LJUDSKO shto je posijano u svakom pojedincu, da SVIJEST I SAVJEST svakog pojedinca je u njemu samome, ne kod VOJVODE & SERDARA.
Postoje sam ljudska i neljudska prava na cipancijeloj kugli zemaljskoj, ovih prijehodnih hiljade godina, se podjele i mrznja harale kuglom zemaljskom i krv do koljena ljudska, za ideje , vjeru i naciju, sa ovom SABLJOM OD INTERNETA, mozemo rasporit NELJUDSKO , od uchkura do grla bijela, kao Milosh Kobilic CARA MURATA.
“Kako se moze odrediti pristalica vlasti?”, pitaju se, i cude se neki komentatori! Drugi bezimeni ekspert koji je istrazivao ovaj “fenomen” kaze, da on sa sigurnoscu moze da izvede zakljucak, (na osnovu prikupljenih podataka), da je jedan pojedinac koji se pojavljuje na PCNEN-pristalica vlasti. Zamislite postovani komentatori, ON-taj pojedinac kaze, da je ova vlast ucinila dosta dobroga za narod, pa nam taj pojedinac kaze da je uvijek glaso za ovu vlast, pa jos tvrdi da ce na sledecim izborima 29 marta da jopet glasa za ovu vlast! Jeli to moguce, pita bezimeni svoje istomisljenike?
Ja zelim da pomognem tom bezimenom da otkrijemo toga “idijota” koji je nasao hrabrosti da kaze da podrzava ovu vlast, i da ovim ‘inteligentnim kriticarima vlasti’ pomrsi racune uoci ovih izbora. Njegovo ime i prezime je: Veljko B. Ilic. Dostavicu vam, ako je potrebno, i broj licne karte, i broj Crnnogorskog pasosa koji je izdat 2008 godine.
I na kraju, nijesam znao da oni koji podrzavaju bilo koju vlast, u ovom demokratskom svijetu, proglasavaju se “zlocincima”. Vala Bogu, koliko ima u USA, Holandiju, UK, ili bilo koju evropsku zemlju, koji mogu slobodno reci da podrzavaju vlast? Koga vi gospodo podrzavate? Kazite nam da se obradujemo, i da vidimo koji to bolji? Ne patim gospodo od kopleksa vise ili nize vrijednosti. Koje su vase patnje i muke, bezimeni? Uhvatila vas neka panika, a svi su izgledi, da vam nedostaje i “municije”, pa stalno ponavljate isto.
Ispravka: Napisah koji to bolji, a ispravnije je, koji su to bolji? Takodje pogrijesih kad napisah kopleks umjesto kompleks. “Poludjese me neki, pa mi sve izgleda normalno”, sto kaze Savo koji pise aforizme.
A sada, posto i ja imam pravo da koristim Internet, navescu vam sledecu izjavu nase evropljanke Gordane Djurovic: “Prijatno sam i ja iznenadjena rezultatima ispitivanja javnog mnenja, i visokim stecenom povjerenju u crnogorske istitucije, posebno u izvrsnu vlast.” Prema Galupovoj anketi koju su sproveli evropljani, Vladi vjeruje 63 odsto anketiranih. Ispitivanje je sprovedeno septembra i oktobra mjeseca. Moram vam napomenuti, da ja kao pojedinac koji je izgleda miljenik ove Vlade, nijesam ucestvovao u Galupovoj anketi. Svi su izgledi, da ima puno pojedinaca koji su pristalice ove danasnje vlasti. Cudo jedno, koliko ima tih istomislecih (ako mogu tako da ih nazovem?). Da vas priupitam, kada nastupa ona sutnja-cutanje pred izbore? Da li to znaci i za nas koji kristimo ovaj “Bauk interneta u Crnoj nasoj?”
Gospodine Iliću,
Ne vidim razloga za Vašu toliko ljutnju. Baš mi se čini tolerantna rasprava na ovu temu. I niko Vam ne brani da glasate za vlast. Da je podržavate, hvalite, uzdižite. To je Vaše pravo.
Da Vam još kažem da sam ja ubijedjen da će vlast ponovo imati apsolutnu većinu. Znači, opet će pobjediti oni i Vi, zajedno sa njima. Vi ih samtrate idelnom ili skoro idealnom vlašću. Ja je smatram elementarnom nepogodom. Vi smatrate da je u redu da vladaju četvrt vijeka. Ja smatram, sve da je idealna, ne bi smijela vladati preko 8 godina. To je moj princip za bilo koju vlast. Čisto da se ne iskvari. Jer ljudi, a pogotovo vlast su kvarljiva roba, kao što znate.
Vi mašete pasošom, brojem lične karte, iako Vam to niko ovdje nije tražio, koliko vidim. Niti ima pravo da Vam traži.
Pozivate se i na Galupovo istraživanje javnog mijenja koje može biti diskutabilno, ali uzmimo da je tačno. I da je podrška vlasti tolika, čak mnogo veća. Podjsetit ću vas da je Adolf Hitler u jednom momentu imao 90% podrške njemačkog naroda, svakako obrazovanijeg i svjesnijeg od našeg. Da je slična stvar bila i sa Beogradskim nepomenom. Ovim samo želim reći, da većinska i apsolutna podrška nekom i nečem ne znači da je taj neko i nešto u pravu. Moja malenkost je od 90-te uvijek bila u apsolutnoj manjini, da bi se kasnije moji stavovi pokazali isprarvnim, dobijali većinu, plašim se, često, neiskrenu većinu.
Što se tiče mojih „favorita“, iako smatram da to nije baš upitno nekog pitati, moj favorit bi bio poziv na bojkot izbora od relevantnih političkih faktora. Kako toga neće biti, glasat ću za stranku penzionera ili PZP, koji će biti, svjestan sam, apsolutna manjina.
Što se tiče poštovanja izborne šutnje na ovom site-u i internetu upošte, ja ću je poštovati-nejavljanjem u te dane, jer to smatram ispravnim, iako ni sam neznam da li postoji to pravilo za internet oglašavanje.
Na kraju bih Vam gispodine Iliću čestitao još jednu izbornu pobjedu. Čekaju nas teška godina i veoma „vruća“ jesen, vjerujte mi. Totalan ekonomski kolaps, gašenje KAP-a, podržavljenje „Prve banke“, loša turistička sezona, veliki deficit u budžetu… Plašim se da na jesen ne dodje do nekontrolisanog bijesa mase, euforije rulje, koja nam neće ništa dobrog donijeti. Kao što nam već jednom nije donijela. Jer tada na površinu obično isplivava ološ i šljam a mudri i pametni zaćute.
Anonimnost je svaciji licni izbor, i tu ne bi trebalo da bude vece polemike. Ja licno smatram da je za napredak u drustvu (sem pod diktaturom, gdje takvo nesto moze imati ozbiljne posljedice) potrebno izjasnjavanje pod punim imenom i prezimenom, kako bi ljudi preuzeli odgovornost za svoje izjave, i kako bi napredovala sama gradjanska svijest koja je spremna na zrtvu zarad slobode izrazavanja.
@ perfect stranger
Dosta toga sto vi zakljucujete iz licnog primjera sam ja pokusao da kritikujem u jednom od svojih posljednjih tekstova, u dijelu koji se tice liberala. Uglavnom sam se na to odlucio jer se slazem s vama da se takvim nacinom cini medvedja usluga autoru/ideji/pokretu.
Medjutim, nisam dosad primijetio cenzuru, i zaista se nadam da je na blogu Perovica nema. Znam za pravilo da svaki komentar, koji dolazi sa IP adrese prvi put koristene za pristup blogu, ceka na approve od strane administratora. Tako da je moguce da je doslo do zabune. Ako ste sigurni u to sto govorite, obratite se Aleksicu, on ce znati u cemu je stvar. Uzgred, vas prvi komentar je objavljen, ja sam ga danas procitao.
@ Vladimir Nedovic
Taj komentar koji ste uocili, a koji glasi: “Zasto ne brisete ovakve komentare?”, je zapravo moj prvi komentar (i kao sto kazete, bila je navedena poruka da se ceka “approve”, nakon cega je objavljen). Dan kasnije, jedan komentator je pod nickom “Babaroga”, uocio da u frazi “Slavko ti si Bog!!!” nedostaje odmjerenosti, nakon cega sam i ja napisao jedan komentar, primjecujuci da ne samo da nedostaje mjere, vec i ukusa, i dodao da bi takva konstatacija mogla i da zasmeta necijim religioznim osjecanjima. Ova 2 komentara, moj i Babarogin, su bili prisutni na blogu bar 3-4 sata, nakon cega su izbrisani. Dokaz da su ta dva komentara uklonjena predstavlja i odgovor komentatora “Mick” (cija je izvorna fraza “Slavko ti si Bog!!!”), na moja i Babarogina primjecivanja, koji i sada mozete naci na blogu. Dakle, Mick je procitao nase komentare i odgovorio, prije njihovog brisanja. Nakon toga sam napisao i treci komentar, koji sam memorisao (jer sam pretpostavio da ce biti izbrisan) i njega sam ovdje prenio, dan kasnije. Dakle, nema sumnje da je doslo do cenzure, a da li je takva praksa uobicajena na blogu S. Perovica, to vec ne znam. Znam da sam “banovan” s tih prostora, jer vise nemam mogucnosti za ostavljanje komentara (koristeci nick “perfect stranger” i adresu koju sam ostavio prilikom postavljanja prvog komentara, koji je i dalje prisutan). Necu se nikom dodatno obracati, jer ova neobicna epizoda nije od izuzetne vaznosti za mene. Ali mislim da ova epizoda mnogo cega govori, kao sto sam primijetio u prethodnim komentarima na ovom blogu.
@Zipp
Gospodine Ilicu, ne vidim razloga za vasu ljutnju… Vi ih (ondasnju, danasnju i buducu) smatrate idealnom vlascu. Ja je smatram elementarnom nepogodom…Cestitamo vam na pobjedi na ovim izborima.”
—————————————————————
Ne ljutim se ja Zipp na vas, ni na ostale-Boze sacuvaj! Istina, moj komentar se vise odnosio na onog pojedinca, cije nick- ime ne zelim da navedem, jer vidim da se odomacio na PCNEN, pa zeli “da drijesa i veze”, i da vrijedja postene komentatore koji misle druugcije.
Sto se tice da ovu Vladu (vlast) nazivate elementarnom nepogodom, i na to imate pravo. Poznato je da elementarne nepogode nijesu dugog vijeka, pa ce i to brzo proci. Bojim se da Crnu nasu ne zakace neke klimatske nepogode koje ce trajati duze. Bilo je i prije ledenih i medju- ledenih doba. Nece valjda taj ciklus da se ponovi?
Nije fino cestitati unaprijed. Nikada se ne zna sta ce biti sjutra? Sacekacemo dok se zavrsi to prebrojavanje jer moze biti nekih nesporazuma, pa da to brojanje potraje duze. I na kraju, pozdravljam vas Zipp sa nekolika Aforizma od Sava Martinovica:
“Kad cujem obecanje, izgubim nadu.”
“Otadzbino spreman sam za tebe da poginem! Ali, ako ti mene volis, ucini nesto da umrem prirodnom smrcu.”
“Pije tursku kafu i skotski viski. Jede becku sniclu i rusku salatu. Spava u francuskom krevetu, a nosi englesku bluzu-(to je) Nas covjek!”
“Ne ljutim se ja Zipp na vas, ni na ostale-Boze sacuvaj! Istina, moj komentar se vise odnosio na onog pojedinca, cije nick- ime ne zelim da navedem, jer vidim da se odomacio na PCNEN, pa zeli “da drijesa i veze”, i da vrijedja postene komentatore koji misle drugcije.” – Veljko B. Ilić
Gospodine Iliću,
možete li ipak da nas obavijestite o kome se radi, jer ako taj komentator koga pominjete zaista neprestano vrijeđa Vas i ostale poštene komentatore (iz jedinog razloga što drugačije misle od njega), mislim da mu ovdje nije mjesto. Možda nijesam dovoljno pažljivo pratio sve intervencije na ovom blogu, pa su mi promakla sva ta vrijeđanja o kojima govorite. Istina, jedan komentar nijesam pročitao, jer već izvjesno vrijeme iz određenih razloga ne čitam komentare jednog lica, tako da zaista ne znam da li je bilo vulgarnosti u tom komentaru i da li je to lice nekoga uvrijedilo. U svakom slučaju, ako je došlo do kakvih vrijeđanja ili vulgarnosti, zamolio bih Vas da mi ih predočite kako bih intervenisao (jer ste Vi, ili bilo ko drugi, uvijek imali moju principijelnu podršku u takvim situacijama). A mislim da bi u situacijama koje opisujete i uredništvo ove elektronske novine moralo da interveniše.
Nadam se da se slažete s mojim intervencijama na ovom blogu, prije svega s mišljenjem da nikakve cenzure na slobodnim medijima ne smije da bude (primjer – blog S. Perovića). S poštovanjem,