Američka armija odvojila je četiri miliona dolara za projekat tehnologije koja bi prenosila tihe moždane talase u cilju bezbedne komunikacije među vojnicima

Slika vojnika koji vičući jedni na druge izdaju naređenja pripada 20. veku. Upravo zbog toga je Američka armija odvojila četiri miliona dolara za projekat "misaonih šlemova" koji bi prenosili tihe moždane talase u cilju bezbedne komunikacije među vojnicima. U krajnjoj liniji, armija se nada da će ovaj projekat "dovesti do direktne mentalne kontrole vojnih sistema isključivo pomoću misli".

Ovo je moglo da vam zvuči ludo do pre samo nekoliko godina. Danas, međutim, napredak u oblasti kompjuterske tehnologije i boljeg razumevanja načina na koji funkcioniše mozak zaokuplja pažnju naučnika koji su u stalnoj potrazi za jasnim nervnim karakteristikama koje sinu u mozgu kada neka osoba razgovara sama sa sobom.

Prvobitna ideja vojske bila je da te moždane talase uhvati neverovatno sofisticiranim softverom koji ih zatim prevodi u zvučne radio-poruke ostalim vojnicima na terenu.

"Bilo bi to isto što i radio, ali bez mikrofona", kaže dr Elmar Šmajser, naučnik armije koji se bavi proučavanjem nervnog sistema i nadgleda ovaj program. "S obzirom na to da su vojnici obučeni da komuniciraju čistim, jasnim jezikom u vidu formula."

Ljubitelji filmova B-produkcije sećaju se da je Klint Istvud koristio sličnu tehnologiju "kompjuterskog interfejsa povezanog sa mozgom" u filmu "Fajerfoks" iz 1982. namenjenog za sovjetski borbeni avion čije su naoružanje kontrolisale misli pilota. (Klint jer, naravno, bio poslat da ukrade avion.)

Ovo nije daleko od stvarnosti, kao što bi mnogi od vas mislili: video-igrice željno očekuju komercijalizaciju sirove verzije tehnologije moždanih talasa, koju po ceni od 299 dolara kompanija "Emotiv sistems" iz San Franciska treba da izbaci na tržište u leto 2009.

Ipak, armija nije u stanju da napravi takav napredak kao što je to slučaj sa igricama. Vojni daleko savršeniji sistem možda je deceniju ili čak i dve daleko od realnosti, a da ne govorimo o primeni. Petogodišnji ugovor koji je prošlog meseca potpisan sa udruženjem naučnika sa Univerziteta Kalifornija u Irvinu, Karnegi Melon univerzitetom i Univerzitetom Merilend, ima za cilj da "dekodira aktivnost moždanih mreža" tako da vojnik radio-komande može da prenese jednom ili brojnim kolegama samo na osnovu razmišljanja o nekoj poruci koju želi da prenese.

U početku, primaoci će najverovatnije čuti transmisiju koju prenosi glas robota preko slušalica. Međutim, naučnici se nadaju da će na kraju uspeti da obezbede verziju u kojoj se naređenja prenose glasom govornika, ukazuje na rastojanje govornika i pravac iz koga poruka dolazi do primaoca.

"Kada bude ostvarena mogućnost komunikacije sa vojnikom koji ne pokazuje nikakvu otvorenu reakciju niti pokret biće to od neprocenjivog značaja kako za samo ratište tako i za smanjivanje broja žrtava u toku same borbe", saopšteno je iz armije u prošlogodišnjem zahtevu za potpisivanje ugovora. "Na ovaj način bila bi primenjena revolucionarna tehnologija za tihu komunikaciju i orijentaciju koja je inherentno imuna na spoljne zvuke i svetlo."

Osnovni izazov predstavljaće razvijanje softvera koji bi mogao da odabere moždane talase povezane sa govorom koje prikuplja 128 senzora koji će biti postavljeni unutar kacige. Ovi senzori otkrivaju električno punjenje iz minuta u minut koje generišu putanje nerava u mozgu kada počne razmišljanje. Senzori će generisati elektroencefalogram (EEG) – zbunjujući zapis na kompjuterskom monitoru – koji će naučnici proučavati da bi pronašli one od vitalnog značaja za komunikaciju.

 "Mislimo da ćemo moći da ‘obučimo’ kompjuter da razume zapise do mere koja će omogućavati da pročita komande koje vaš mozak izdaje ustima i usnama", kaže Šmajser. Nažalost, nije reč o pronalaženju jednog pravog zapisa krivulje. "Ne postoji zlatni neuron koji govori", kaže on.

Doktor Majk Dzmura sa kalifornijskog Univerziteta Irvin, vodeći naučnik na ovom projektu, kaže da je njegov zadatak sličan pronalaženju pravih niti na tanjiru prepunom paste. "Treba da odaberete relevantne delove špageta", objašnjava on, "a nekada ih treba pokidati i ponovo spojiti sa nekim drugim". Ali sa mogućnostima kompjutera koje se konstantno povećavaju sve ovo može da se obavi u realnom vremenu, tvrdi dr Dzmura. Korisnici će takođe biti obučeni da razmišljaju naglas.

"Kako nekoga da naučimo da razmišlja u sebi na način koji daje veoma jak signal u EEG-u koji omogućava i očitavanje bez obzira na buku u pozadini?", pita se Dzmura. Na kraju krajeva, s obzirom na to da svaka osoba ima drugačiji EEG, oni ljudi koji budu koristili "misaone kacige" moraće da budu obučeni tako da kompjuteri koji presreću njihove neizrečene komande prepoznaju jedinstvene mentalne šablone svakog korisnika. 

Oba naučnika preventivno negiraju očekivane optužbe na račun toga što se bave umovima vojnika. "Mnogi žice koje vire iz glava tumače kao neku vrstu čitanja misli", kaže dr Dzmura. "Međutim, nema načina da se tamo dopre", tvrdi Šmajser. "Ne samo da treba da imate volju, već s obzirom na to da je vaš mozak jedinstven, treba da obučite sistem da čita vaše misli. Zato je nemoguće da učinite ma šta protiv nečije volje i bez aktivne i stalne saradnje."

I, naravno, nemojte da previdite potencijalne civilne pogodnosti. "Koliko često su vam zasmetali ljudi koji urlaju u svoje mobilne telefone?", pita Šmajser. "Šta bi bilo kada biste umesto toga komunicirali putem misli i oko sebe širili blaženu tišinu?" Sve ovo zvuči kao da bi jedan od ovih retkih delova budžeta američke vojske mogli da podrže čak i pacifisti.

Politika