Roditelji malo znaju o opasnostima koje djecu vrebaju u sajber-svijetu, ponekad i sa tragičnim ishodima

Sajt za (ponekad opasno) druženje: MySpace.com Megan Mejer, 13-godišnjakinja iz američke provincije, potražila je, kao i mnoge njene vršnjakinje širom sveta, društvo na Internetu. Učlanila se u „Majspejs", najpopularniji „sajt za druženje", tamo ostavila podatke o sebi, fotografiju i kakve prijatelje želi da stekne.

Među mnogima, javio joj se i Džoš Evans, zgodni 16-godišnji „momak iz kraja". Dopisivali su se oko mesec dana, a onda je Džoš počeo da je vređa, saopštivši joj, u poslednjoj poruci, da bi svet „bio bolji bez nje".

To je kod Megan izazvalo emotivni šok iz koga nije uspela da izađe: obesila se u plakaru svoje sobe. Majka ju je zatekla još živu, ali pomoći joj nije bilo: preminula je sutradan u bolnici varoši Derdan Preri, država Misuri.

Ovo se dogodilo u oktobru 2006, a slučaj je upravo ušao u sudsku proceduru na drugom kraju Amerike, u Los Anđelesu, podizanjem optužnice protiv jedne od učesnica u ovom internet-druženju, uz velike zavrzlame koje se tiču prava, pedagogije i savremene masovne kulture.

Optužnica je podignuta protiv Lori Dru (49), majke jedne od drugarica nesrećne devojčice, koja je sa svojom ćerkom i njene dve prijateljice izmislila Džoša Evansa, da bi, kako kažu, otkrile kakve tračeve o njima Megan širi preko Interneta. „Džoš" je bio mamac da steknu njeno poverenje, da bi onda vezu brutalno prekinule. Nisu, sigurno, očekivale tragičan ishod, ali su mu svakako kumovale.

Kada je otkriveno pod kojim okolnostima je Megan izvršila samoubistvo, tužilaštvo u državi Misuri nije našlo zakonski osnov da goni njene lažne „majspejs" družbenice. Ali slučaj nije odložen ad akta: neko se setio da iskoristi okolnost da je sedište Majspejs kompanije u Los Anđelesu, i da je, lažnim predstavljanjem, Lori Dru prekršila pravila ovog sajta, zbog čega će joj biti suđeno. Optužnica uključuje i „emotivno mučenje" 13-godišnjakinje, ali na suđenju njeno samoubistvo neće biti glavna stvar: u glavnom fokusu biće zloupotreba Interneta, dok je Meg Mejer u svemu samo kolateralna šteta.

Falsifikovanje identiteta i lažno predstavljanje je veoma često u internet-komunikacijama – to je, između ostalog, i način da se na videlo iznesu i mnoge zloupotrebe i pokrenu mnoge afere – pa se strahuje da bi osuda Lori Dru mogla da bude presedan za kriminalizaciju govora onlajn. Ovaj slučaj je ponovo skrenuo pažnju i na to da je razvoj modernih komunikacija mnogo brži od prava koje ga „pokriva" – ali glavna tema je ipak tamna strana tehnološkog napretka, odnosno opasnosti koje u lavirintima Interneta vrebaju pre svega maloletnike.

Oni tamo traže razne stvari, najčešće druženje sa onima sličnih sklonosti i interesovanja. To je i objašnjenje za fenomenalnu popularnost „Fejsbuka", a pogotovo „Majspejsa", koji danas ima više od sto miliona članova (vlasnik je jedna od kompanija globalnog medijskog magnata Ruperta Mardoka). I dok većina svoje članstvo koristi da zaista stekne virtuelne prijatelje, mnogima je ovo i platforma za svakojaka iživljavanja. Administratori „Majspejsa" su tako u julu 2007. uspeli da identifikuju i izbrišu profile čak 29.000 članova koji su osuđivani za seksualne delikte, a sajt je dobio i pohvale za napore da onemogući korišćenje ovog servisa od strane pedofila.

To što je virtuelni sajber-svet u sve većem broju „nastanjen" tinejdžerima za posledicu ima njihovo sve veće distanciranje od realnog. „Mladi beže iz stvarnog sveta pre nego što nauče da funkcionišu u njemu", konstatuje Kiaran Gilpin, britanski psiholog koji proučava uticaj Interneta na mlade ljude.

Roditelji po pravilu ne znaju – niti mogu da znaju – na šta njihov podmladak sve nailazi provodeći sate i sate ispred tastature i monitora. Pored bezazlenih virtuelnih druženja, tu je i pornografija, uz opasnu literaturu svake vrste, od slatkorečivih poziva sekti, do veličanja nasilja, pa i podsticanja samoubistva.

Trenutno je aktivno čak oko 9.000 sajtova sa detaljnim uputstvima kako da se izvrši samoubistvo, što je, posle otkrića da je čak 29 mladih ljudi u Britaniji sebi oduzelo život, podstaknuti preko Interneta, tamo nedavno bilo povod za velike debate.

Najzad, skorašnji primeri maloletnog nasilja u našim školama koje je snimano mobilnim telefonima da bi preko Interneta postalo dostupno svima, pokazuju da modeli destruktivnog ponašanja brzo putuju – i još brže se prihvataju.

Milan Mišić