Tito je više poklona primio nego što je dao, ali je dragim prijateljima iz Afrike rado nosio jabuke i suve šljive.

Nije Tito bio baš široke ruke. Kad se sabere sve šta je on dobijao od drugih i šta su njemu davali, preteže tas na kome su njemu namenjeni pokloni.

O tome šta je on nosio državnicima, političarima i ostaloj svetskoj eliti kad im je išao u goste moglo je da zauvek ostane samo u sećanju njegovih saradnika i memoarima, jer su bombe 1999. godine pale baš na zdanje gde se dobar deo te dokumentacije nalazio.

Moglo je, ali nije.

Na veliko zadovoljstvo kustosa, 2002. godine pronađena je uredna kartoteka o poklonima Josipa Broza stranim državnicima u periodu od 1953. godine, od osnivanja Kabineta predsednika Republike pa do Titove smrti 1980. Sve je vođeno po zemljama i ličnostima, na 4.397 kartona, spakovano u bordo kutije – raznorazni podaci o darovima za osobe iz 106 zemalja, sa ubeleženim datumom posete i opisom datih poklona.

Podaci o poklonima iz ranijeg razdoblja, od 1943. do 1953. godine, kada je funkcionisala Kancelarija maršala Jugoslavije, ne postoje zato što evidencija nije ni vođena. Iako Josip Broz od 1948. do 1952. nije napuštao zemlju, pokloni iz tog perioda, primljeni i dati, svakako bi bili interesantni za proučavanje i opisivanje.

Evo i dokaza. O Staljinovoj sablji napisan je i roman, ni nalik na istinu i činjenice, što piscu, kako sam priznaje, uostalom i nije bio cilj. Mada je ovo odlikovanje Titu bilo uručeno mnogo ranije, odmah po oslobođenju, kada su Josif i Josip bili drugovi i istomišljenici.

Momo Cvijović, kustos u Muzeju „25. maj", arheolog po specijalnosti, to uostalom najbolje zna.

"O toj sablji se ispredaju bajke. Dakle, ono što je u romanu napisano potpuna je fikcija. Kao što nisu bile tačne ni glasine da je čim se Milošević uselio u svoju rezidenciju Marko uzeo ovu dragocenost i prodao je. Mesecima smo znatiželjnim novinarima odgovarali da je ona smeštena u trezoru Spomen zbirke, ali kada je to ludilo prošlo, praveći postavku ‘Beograd je slobodan’, 2004. godine povodom godišnjice oslobođenja glavnog grada, odlučio sam da je iznesem pred posetioce. I šta se dogodilo? Niko je nije ni primetio", seća se Cvijović.

U galeriji na Trgu Nikole Pašića na trista kvadrata izložen je dokumentacioni materijal, fotografije oslobodilaca, podsećanje na njihove akcije. U velikoj prostoriji našla se i vitrina i u njoj jedini eksponat – Staljinova sablja. Nikoga nije zainteresovala.

Interesantno je bilo i kada su tri američka astronauta donela Titu kamenčiće s meseca, tri-četiri, kao klikerčići. Bili su u misiji „Apolo-11" u junu 1969. godine i već u oktobru su bili gosti „najvećeg sina naših naroda" u Beogradu.

Tito je njima uzvratio tabakerama, Armstrongu koji je kročio na Mesečevu površinu dao je onu tešku 146 grama, Kolinsu nešto lakšu i trećem, Koldrinu, neznatno manju od one druge. Supruge astronauta dobile su broševe sa koralima, opet sve jedan manji od drugog, kao i njihovim muževima.

Elizabeti Tejlor je svojevremeno naš predsednik poklonio lutku u narodnoj nošnji Šumadije, Širli Templ je dobila fotografiju druga Tita sa posvetom. A nekom konobaru Sensu iz „Bler hausa" dao je svoju sliku u srebrnom ramu. Koji Sens, koji „Bler haus", kojom prilikom je kelner na Tita ostavio utisak i popravio mu raspoloženje – ne zna se. Dokumentacija o poklonu je ostala – navodi za "Politiku" Momo Cvijović.

Beleženi su i darovi koje su dobijali i drugi obični ljudi poput mašinovođa, sobarica, frizera, koje je Broz sretao.

Ipak, nije Tito primao samo slike, skulpture, stare mozaike, kamenčiće, dečje umetničke pokušaje, štafete i ko zna šta još, kao što nije ni nosio takve stvarčice drugima na poklon.

Anvar el Sadat je od Tita, po ovoj dokumentaciji, dobio na dar 150 kila jabuka, sorte zlatni delišes, 50 kilograma suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle.

"Primetio sam da je drug Tito kad god je putovao u Afriku obavezno nosio suve šljive i nije mi bilo jasno što je to radio. Posle mnogo, mnogo godina upoznao sam počasnog konzula u Namibiji, reč po reč, i setim se da ga pitam za suve šljive. On se začudi kako ja ne znam da su šljive važile za odličan afrodizijak, na tamošnjim pijacama kilogram se plaćao 50 dolara. Tako sam konačno otkrio u čemu je štos", smeje se Momo Cvijović.

Mondo