Čajna ceremonija, kakva se praktijuje u Japanu, prema pisanju japanologa Lafkadija Herna (1850-1904) "zahtijeva višegodišnje učenje i praksu", jer se taj čin "mora izvesti na najsavršeniji, najuljudniji, najgraciozniji i najšarmantniji mogući način.

Svaki pokret ruke je unapred propisan, kao i sam pribor. Dok domaćica u kimonu pravi čaj pred malom grupom gostiju, oni sede na tatamiju odeveni propisno, ispijajući ga shodno naučenim pravilima, u savršenom zen-budističkom abijentu. Cela ceremonija traje oko dva sata.

Čaj je u Japan iz Kine doneo budistički sveštenik u devetom veku, dok se on tamo, kako kaže legenda, ispijao više hiljada godina. Danas je ceremonija čaja u Japanu popularan hobi, a mnogi Japanci, zainteresovani za sopstvenu kulturu, zajedno sa strancima idu na časove spravljanja čaja kod obučenih učitelja.

"Nemam vremena, a ni odgovarajuću kulturu … Više me zanima da naučim kako da prijateljima skuvam kafu", izjavila je Rojtersu studentkinja Beka Liju (25), kojoj je "problem da sačeka 10 minuta" dok na prokuva voda za čaj.

U medjuvremenu, odlučni da "vrate status" čaju, kako "čarobni zlatni napitak" ne bi bio zaboravljen, prodavci i ljubitelji čaja u Aziji nastoje da ga pakuju u što atraktivnije kutije koje privlače kupce mladje generacije.

Njima je cilj da privuku baš one koji su skloniji da u sekundi "sruče" u sebe konzervu veštački namirisanog konzervisanog pića, nego da srču u malim gutljajima zdrav tradicionalni napitak.

Tajvanski ekspert za čaj Jang Hai-čuan prodaje mešani ulong i zeleni čaj u listovima i tako postiže aromu za 21. vek, različitu od one za koju se znalo vekovima.

Na ceni je sada i južnokorejska smeša "17 vrsta čaja" koja leči gotovo sve boljke…

"Potrošnja tradicionalnog čaja opada", kaže Jang zbog nedostaka reklame i pritisaka proizvodjača kafe.

U Japanu se, na primer, medju mladima, sve više konzumira tzv. zdrav čaj koji smanjuje holesterol, napisala je ovih dana autoru ovog teksta njena prijateljica iz Tokija, Ikue, koja se, kad je oktobra pretprošle godine gostovala u Beogradu, oduševila srpskim čajem od šumskog voća.

Kineska legenda kaže da je čaj otkrio pre 5.000 godina legendarni kineski car Šenong, koji je ispijao šolju tople vode ispod čajnog drveta kada se nadigao vetar i ubacio u tu vodu listić čaja. Od tada je u Aziji čaj postao deo kulture, dok je taj običaj prenet u Evropu u 17. veku.

Pravi ljubitelji čaja u Aziji gnušaju se kesica kakve se koriste gotovo svuda na Zapadu i spravljaju napitak tako što vrelom vodom iz zemljanog čajnika prekrivaju skupe listiće.

Mladi se opredeljuju za čaj u prahu, onaj s dodatkom cimeta, za instant kafu i za druge slatke napitke, a tradicionalni čaj za koji je potrebna tačno odredjena temperatura da bi razvio pravu aromu, obično nazivaju "napitkom starih", što podseća na onu našu uzrečicu koja se može čuti u čačansko-užičkom kraju, a koja glasi: "Nisam boles'an da bih pio čaj!"

"Naša deca neće da prenose tradiciju našim unucima i sve ovo će ubuduće biti zaboravljeno", žale se stručnjaci za čaj u mnogim azijskim metropolama.

Minoru Takanu, direktor Japanskog udruženja za proizvodnju čaja, ističe da je čaj s dodatkom cimeta i drugih aroma pomogao da se u Japanu održi potražnja za tradicionalnim napitkom.

"Pokušavamo da uverimo ljude da se čaj spravlja u čajniku i da je to jedini način da se tradicija i kultura čaja održe", dodaje on.

I zaista, Japanci su u tome posebni. Kad duže borave u Evropi, oni obavezno ponesu u svom prtljagu i svoj omiljeni čaj.

Rojters/Tanjug