Turistički infospjev (specijalno guslanje)

Piše: Edo Međedović*

Podigli se od Bosne turisti,

podiže se trideset turista,

i pred njim Turist harambaša,

s njim turišče dijete Nukica.

A kad biše nas konaku prvom,

svaki pasoš u torbi kontrol'še.

A kad sjutra osvanuo danak,

govorio Turist harambaša:

„O, družino, družinice moja,

Kuda ćemo, na koju li stranu?

Ako bismo u Srbiju pošli,

Srbiju smo skoro pohodili,

Srbija je plaho kamenita.

Ako bismo u Hrvatsku išli,

u Hrvatskoj džombasti su puti.

Već idemo u zemlju šengensku,

u šengensku zemlju Sloveniju.

Ima l’ turist u družini mojoj,

koji bi mi hrabar otišao,

uhoditi zemlju Sloveniju,

je li doma graničaru Vite,

i njegovih šest stotin’ katane?"

Onda veli turišče Nukica:

„Evo ja bi turist otišao,

ali nejmam pasoš rad poznaje,

poznaće me po krivu pasošu."

Veli njemu Konjiću Alija:

„O Nukice, do nevolje druže,

u mene je sitni pasoš dobar,

moj ti pasoš putovati more,

od nedilje opet do nedilje.

A kad čuo dijete Nukica,

učini se jevropska katana,

pak otide pred zemlju šengensku.

Po granici đul-djevojka šeće,

to je sestra Vite graničara,

skute nosi da se ne izrose,

na rukave da se ne otrune,

droban biser i drago kamenje.

Božju pomoć Nukica joj nazva:

„Bog t’ pomog'o sestro graničara.

Kuda ćemo, na koju li stranu?

daj ti meni ja vode ja vina,

teška mi je žeđa dodijala."

Onda veli sestra graničara:

„Zdravo da si jevropska katano,

od kud meni vodice studene?

Mi pijemo vinca za vodicu."

Pak mu dade jedan kondir vina.

Napio se turišče Nukica,

pa govori sestri graničara:

„Davori sele graničara Vite,

da lijepu ti vizu bratac ima,

da je hoće meni pokloniti."

Odgovara graničara sele:

„Davori ljuto jevropsko katanče,

nisam ovi vizu nagojila,

za takovo jevropsko katanče,

već sam ovu vizu nagojila,

za turišče dijete Nukicu."

A kad čuo turišče Nukica,

djevojci je lijepo govorio:

„Ostaj zbogom sestro graničara."

Pak otide u dvoru družini,

pak oblači bosanske haljine,

pak otide pred zemlju šengensku.

Al’ mu ide sestra graničara,

k njemu leti, raskrilila ruke,

i dade mu čage b'jele vize.

Uze vizu turišče Nukica,

te je meće za se na pasošu,

trikrat muhur na nju udario,

a četvrti od sablje balčakom.

Pak pobiže priko polja ravna.

Dok katane konje osedlaše,

dotle Nuko nasr'jed gore bio.

Dok katane došli do gorici,

dotle Nuko do družine došo.

A kad Nuko družini došao,

svima pasoš na redaljku daje,

u njemu se viza ohladila.

Progovara turišče Nukica:

„O Konjiće, do nevolje druže,

u moj pasoš metnuo sam vizu,

u tvoj pasoš ne dopade ništa."

Progovara Konjiću Alija:

„O Nukica, do nevolje druže,

mislio sam da si dobar turist,

ali ti se vrlo pripadnuo.

Kako u svoj pasoš vizu metnu,

a za moga ne dopade ništa,

još se eto i potjeri nadam."

Onda veli turišče Nukica:

„Kurva njemu i otac i majka

koji bi se turist pripadnuo."

Pak ustavi dobra autostopa,

meće za se tanjenu vizicu.

U to doba graničaru Vite,

i njegovih šest stotin’ katane,

isjekoše trideset turista.

Sam uteče turišče Nukica,

i odnese pozlaćenu vizu.

Njega tjera graničaru Vite,

a kada ga blizu sustigao,

onda veli graničaru Vite:

„Davori, vizo, milo dobro moje,

ja ću tebe bolan povratiti,

i smaknuti turističku glavu."

A kad Nuko do gorice dođe,

baci pasoš na zemlju crnicu,

pak pošteno Vitu dočekao,

s golom sabljom i rukom desnicom.

Graničaru glavu odsjekao,

tanjenu je vizu pograbio,

pak otide do bijela Saraj'va,

pak povika po bijelu Saraj'vu:

„O turisti, sarajski sokoli,

izgiboše svi moji družnici."

Istom turist u riječi biše,

trgoše se zeleni barjaci,

pokazuju kako merki vuci.

Otidoše na nove razboje,

isjekoše šest stotin’ katana

nikom vize više trebat neće,

kuda ćemo na koju li stranu?

*Edo Međedović
(okolina Sarajeva, početak 21. vijeka)
Prikupila i pribilježila redakcija (sic!)-a.

Sic.ba