Milošević preko Milutinovića Holbruku predložio Crnu Goru za prebivalište lidera bosanskih Srba. Procena američke ambasade: Stanišić pouzdan sagovornik

Piše: Zorana Šuvaković

Američki Stejt department izdao je juče saopštenje u kojem odbacuje tvrdnje haškog optuženika Radovana Karadžića da je od američkog ambasadora Ričarda Holbruka dobio obećanje da će biti pošteđen suđenja pred Haškim tribunalom. Radovan Karadžić je 25. maja uputio Međunarodnom tribunalu podnesak naslovljen „Sporazum sa Holbrukom" u kome traži da se optužnica odbaci, pošto mu je Ričard Holbruk „obećao imunitet od krivičnog gonjenja ukoliko se bude povukao iz javnog života". „Ni ambasador Holbruk niti bilo koji drugi zvaničnik Sjedinjenih Država nije bio u situaciji da Karadžiću ponudi takav imunitet i stoga do takve ponude nije došlo", kategoričan je Stejt department.Dr Karadžić je, kako se navodi u saopštenju, potpisao izjavu, o čijem tekstu su u Beogradu 18. jula 1996. pregovarali Holbruk i tim visokih američkih zvaničnika sa visokim srpskim zvaničnicima. Karadžić nije prisustvovao tom sastanku već je sročeni tekst potpisao na Palama, a u Beograd ga je potpisanog doneo natrag u toku noći Jovica Stanišić, o čemu je, na osnovu obelodanjenih dokumenata Stejt departmenta, već juče pisala Politika.

SAD su posvećene saradnji sa tribunalom, ističe se u saopštenju, pa su odazivajući se zahtevima Karadžićevog pravnog savetnika predale brojna dokumenta njemu i njegovoj odbrani – kao „deo standardne prakse". Po mišljenju Stejt departmenta, Karadžić je „iskrivljeno predstavio informacije koje je dobio". Vašington je u „interesu tačnosti i transparentnosti" juče popodne ponudio uvid u dokumenta koja se tiču sporazuma o pružanju imuniteta. Ona, kako se ističe u saopštenju, „posebno pokazuju da je tvrdnja dr Karadžića neosnovana".

Iz ovih dokumenata, koji nisu u potpunosti oslobođeni pečata tajnosti, pa su na nekim mestima izostavljeni određeni pasusi dok su ponegde samo izbrisana imena ili termini, vidi se da je sastanak u Beogradu između Slobodana Miloševića i Ričarda Holbruka, uz prisustvo Momčila Krajišnika i Alekse Buhe, trajao tog osamnaestog jula 1996. do duboko u noć, da je sročeni tekst potom faksom poslat na Pale, a da je Jovica Stanišić prisustvovao potpisivanju. Radovan Karadžić se obavezao da pred izbore napusti sve funkcije i odrekne se svakog pojavljivanja u javnosti, a Biljani Plavšić je pripalo da preuzme Karadžićeve dužnosti do izbora u RS. Kasnije se, u toku noći, Stanišić sa Karadžićevim potpisom vratio u Beograd gde je Holbruku i njegovim saradnicima prepričao događaje sa Pala, o čemu je „Politika" juče pisala.

U poslednjem od ovih sedam dokumenata, koji je, kako se vidi,američka ambasada u Beogradu poslala Stejt departmentu u Vašington u julu 1996, prenosi se deo izveštaja srpske službe bezbednosti o događajima 18. i 19. jula. Tačka jedan je i dalje zapečaćena, a tačka dva glasi:„Posle razgovora sa liderima RS (Krajišnik i Buha) i Miloševićem, osamnaestog jula, ambasador Holbruk, u društvu Robertsa Ovena(Holbrukovog savetnika) i (Lorensa) Batlera (tadašnji šef misije američke ambasade u Beogradu), vratio se u Miloševićevu vilu radi dodatne diskusije sa ministrom spoljnih poslova Milutinovićem. U ranim satima 19. jula, baš kada je ova sesija dobijala na živosti, stigao je srpski šef službe bezbednosti Stanišić sa Pala gde je lično osigurao Karadžićev i Plavšićkin potpis na sporazum od tri tačke…" Slede Stanišićeve procene o Karadžićevoj nevoljnosti da napusti BiH i komentari američkog analitičara koji konstatuje da se u tom smislu razlikuje mišljenje Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića, o čemu smo pisali u jučerašnjem broju.

Zanimljivo je da je posle trinaeste tačke ovog dokumenta – u kojoj se govori kako se „Stanišić prvi put u toku cele sesije nasmejao kada je upitan o kretanjima Ratka Mladića, sugerišući da je on u dubokom skrovištu u svom sedištu" -opet sledi praznina sa oznakom „tajna".

Na kraju ovog poslednjeg dokumenta navodi se Batlerova procena na osnovu „ranijeg iskustva", da je „Stanišić vrlo ozbiljan sagovornik i da je pouzdan u procenama, što je naročito došlo do izražaja u svim susretima sa američkom stranom, posle Dejtona". Američka ambasada procenjuje da će Beograd osigurati punu primenu ovog sporazuma.

Kako je bosanski lider Alija Izetbegović reagovao na plan da se Karadžić povuče sa svih funkcija, govori prvi dokument koji je sročen na osnovu izveštaja iz američke ambasade u Sarajevu.

Američka strana „uverila je Izetbegovića da je dugo rađeno na povlačenju Karadžića sa svih političkih i javnih funkcija", ali da se američka vlada neće time zadovoljiti.„Mi još uvek hoćemo da Karadžića vidimo u Haškom tribunalu, ali sporazum je značajan korak da se sprovedu izbori i da se omogući Srpskoj demokratskoj stranci da na njima učestvuje, a da Karadžić pritome ne vuče u ovoj stranci sve konce."

Izetbegović se složio da je ovo bio dobar potez, ali on je više voleo „da Karadžić nije potpisao dokument", on je bio radije pristalica da se pronađu „drugi načini" da se Karadžić skloni sa vlasti. Ipak, rešio je da podrži i ovaj potez.

U drugom obelodanjenom dokumentu iznose se, u vidu zajedničkog saopštenja, tačke ovog sporazuma, dogovorenog u Beogradu, koji su potpisali samo funkcioneri RS Karadžić, Krajišnik, Buha i Biljana Plavšić.

Potpisani se obavezuju da će primenjivati odredbe Dejtonskog ugovora, da od 19. jula 1996. Biljana Plavšić preuzima mesto vršioca dužnosti predsednika RS do završetka izbornog procesa (14. septembra 1996) kada će biti izabran novi predsednik. Takođe, Radovan Karadžić izjavljuje da se od 19. jula trajno povlači sa svih političkih funkcija, da se „neće pojavljivati u medijima, u javnosti, na radiju ili televiziji, i da neće ni na koji način učestvovati u izborima…

Kasnije, pred novinarima,Holbruk je objasnio da je o ovom tekstu pregovarano sa Miloševićem i Milutinovićem prethodne večeri u Beogradu čitavih deset sati, „uključujući i pauzu potrebnu da bi razgovarao sa Vašingtonom".

Iz pisma koje je Holbruk uputio Miloševiću posle desetočasovnog sastanka vidi se da su se njih dvojica tada nalazili „na istom poslu", čiji je cilj bio eliminacija Karadžića. Holbruk se u tom pismu poverava Miloševiću da je bio javno kritikovan što „nije uspeo da dobije saglasnost od Karadžića i generala Mladića da se pojave u Hagu".

„Shvatam, naravno, da ovo nije bilo realno za tako kratko vreme, iako to ostaje cilj moje vlade. Sledeći korak je trajni odlazak Karadžića sa Pala i nije me briga gde će on na početku da ode- u manastir ili negde drugde. Ali mi smatramo da je od suštinskog značaja da on napusti grad kojim je dominirao."

Holbruk napominje da u „ovom pismu ne želi da dalje razrađuje naše privatne razgovore o ovom pitanju". On, međutim, izveštava Miloševića da je američki državni sekretar Voren Kristofer bio vrlo zainteresovan za detalje ovog razgovora kao i za Miloševićev predlog koji je Holbruku preneo Milutinović – da se Karadžić izmesti u Crnu Goru. Kada Karadžić ode sa Pala „vi ćete imati veliku suštinsku korist od toga".

Politika