Nesporan novinarski podvig Pola Giblina, u seriji tekstova o mahinacijama lokalnog šefa policije u Arizoni, nije značio i stalni posao za dobitnika prestižne nagrade u novinarstvu

Piše: Zorana Šuvaković

U drugim vremenima sudbina ovogodišnjeg pulicerovca Pola Giblina nazvala bi se senzacionalnom. Vest od prošlog ponedeljka, da je dobitnik najviše američke počasti za seriju istraživačkih tekstova u lokalnom listu u Arizoni („Ist Veli tribjun"), stigla je tri meseca pošto je otpušten iz novina kojima je doneo Pulicerovu medalju i slavu.

Svejedno, ovaj dnevnik, koji se u tiražu od stotinak hiljada primeraka besplatno deli u predgrađima Feniksa, počeće od maja da izlazi samo četiri puta nedeljno i, u skladu s merama štednje, još u januaru je otpustio sto četrdeset ljudi iz redakcije, među kojima se našao i potonji pulicerovac. Giblinov novinarski podvig pri tom nije sporan.

On je raskrinkao lokalnog šerifa koji se toliko usredsredio na proterivanje ilegalaca da je zaboravio da zaštiti stanovnike okruga od razbojnika, pljačkaša i siledžija. Šerif je na sebe navukao bes žitelja svog okruga, njegova karijera je gotova, policija se ponovo vratila svom poslu, javnost je odreagovala na seriju „Ist Veli tribjuna". A Pol Giblin popio je otkaz koji s njegovim osvedočenim novinarskim umećem nema nikakve veze.

Onlajn provod

U sličnoj tugaljivoj atmosferi dočekana je vest i o ostalim ovogodišnjim slavodobitnicima. Štampani mediji, kako je već više puta konstatovano, izumiru i, ako im se ubrzo ne ubrizga neka energetska doza, neće pomoći ni Puliceri. Novinari „Njujork tajmsa" dobili su pet Pulicera, ali su akcije ovog najuglednijeg dnevnika s rekordnim brojem najviših novinarskih priznanja (101 Pulicer) pale na četiri dolara. Manje vredi jedna akcija nego što košta primerak nedeljnog „Njujork tajmsa".

Pulicer za najbolju fotografiju: predizborna kampanja Baraka ObameZbog kresanje budžeta mnoga uredništva odlučila su da smanje novinarska putovanja i ukinu skupe istraživačke projekte u novinarstvu, ali "Njujork tajms" tvrdi da u takav rizik ne sme da uđe.

"Odlučili smo da ne štedimo na novinarstvu, štednja ne sme da se odrazi na kvalitet novinarskih tekstova", rekao je Bil Keler, glavni urednik „Njujork tajmsa" na svečanom proglašenju novih dobitnika.

Jedan od podviga je otkriće tajnog života Eliota Špicera, nekadašnjeg guvernera Njujorka. Ispalo je da je dotični funkcioner, koji je dobar deo svoje karijere utrošio na „beskompromisnu" borbu protiv kriminala i prostitucije, plaćao desetine hiljada dolara da bi u vašingtonskom luksuznom hotelu provodio noći s jednom od najskupljih prodavačica seksualnih usluga. Skandal koji je otkrio "Njujork tajms" danima je odjekivao, dodavani su šokantni detalji ove vanbračne seksualne trgovine: devojka je putovala iz Njujorka za Di Si vozom – jer je sa sobom nosila neke "igračkice" specijalno za Špicera koje nikako ne bi mogle da prođu kroz aerodromsku kontrolu.

"Njujork tajms" je skandal oko guvernera okačio kao udarnu vest na svoj sajt u dva po podne desetog marta 2008, kada je do štampanja sutrašnjeg izdanja falilo još desetak sati. Redakcija je imala ekskluzivu, ali nije smela da čeka na štampariju. „Tajmsov" sajt se usijao pa je nekoliko puta u toku tog popodneva čak i krahirao. Pre nego što je pao mrak, punom parom su čišćeni serveri zbog zastoja nastalih zbog prevelikog saobraćaja. Istovremeno, afera je stalno na sajtu podizana. Milioni zainteresovanih čitalaca pratili su razvoj iz minuta u minut. Može se zato reći da je „Tajmsova" rubrika o Špicerovom provodu rođena na onlajnu i tek kad je stasala prebačena je u papirnatu verziju.

Pulicer za sliku vest: posle uragana „Ajk" na HaitijuSvejedno, guverner Špicer morao je da podnese ostavku. Bilo je to usred ljute bitke za nominaciju predsedničkog kandidata Demokratske stranke, a Špicer je već bio podržao senatorku iz Njujorka Hilari Klinton.

U međuvremenu, novinarski tim gradske rubrike "Tajmsa" (Metro) desetkovan je, a Metro je pripojen drugim unutrašnjopolitičkim stranicama.

"Ne znam kako bi ova zemlja izgledala bez pisanih medija", rekao je jedan od funkcionera iz žirija za dodelu Pulicera, na svečanosti na Univerzitetu Kolumbija.

"Nezavisni eksperti" televizije

Zanimljivo je da je sličan skandal doneo Pulicera za lokalno izveštavanje detroitskom "Fri presu" čiji su reporteri Džim Šafer i M. L. Elrik, prvi ušavši u sadržaj telefonskih tekstualnih poruka, otkrili aferu gradonačelnika Detroita Kvame Kilpatrika. Ispostavilo se da je lagao pod zakletvom na suđenju otpuštenom radniku kada je tvrdio da nije u sentimentalnoj vezi sa svojom pomoćnicom. I ovo pulicerovsko čedo začeto je onlajn.

Skandal je protresao Detroit 23. januara 2008. Da bi napisali prvenca, dvojica novinara iščitala su četrnaest hiljada telefonskih poruka koje je gradonačelnik razmenjivao sa svojom ljubavnicom preko službenog telefona. Kasnije se ovoj storiji s neverovatnim obrtima priključila celokupna novinarska ekipa.

Tokom 2008. "Fri pres" je objavio 700 članaka , uvodnika, kolumni i komentara na ovu temu i tri stotine pisama uredništvu. Na sajtu „Fri presa" našlo se 130 video-snimaka, nekoliko stotina stranica dokumenata i više od sto hiljada čitalačkih komentara. Tek je pod tom navalom lokalne sedme sile, kojoj su se naknadno pridružili i nacionalni mediji, lažljivi gradonačelnik, koji je zloupotrebio svoj položaj, dao ostavku, a morao je i da odleži i koju nedelju u zatvoru.

Pulicer se inače, po propozicijama ustanovljenim od samog početka, daje samo pisanim medijima, a nagrada je za američke prilike skromna: ček od deset hiljada dolara.

Televizijski mediji izvestili su o ovogodišnjoj dodeli Pulicera, izostavivši samo jedno ime. Laureat Dejvid Barsto iz „Njujork tajmsa" istrajno je bušio po vezama koje su pojedini penzionisani generali, postavši televizijski vojni eksperti i analitičari, održavali s Pentagonom. Foks, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es, En-Bi-Si i Si-En-En predstavljali su svoje goste kao nezavisne analitičare. Ispostavilo se, zahvaljujući Dejvidu Barstou, da su ovi eksperti govorili ono što je Pentagon servirao. Barstou je dobio Pulicera, ali tu vest nisu mogli da čuju TV gledaoci, ma koji kanal da su izabrali.

Zaista bi ovaj svet još mnogo lošije i nepravednije izgledao da nije pisanih medija, rekli su gosti na pulicerovskoj svečanosti. A za to vreme, vesti o otpuštanju mnogih oštrih pera, skraćivanju stranica i proređivanju novina stižu sa svih strana: iz Los Anđelesa, Majamija, Čikaga, Detroita…

Politika