Piše: Mihal Ramač

Srbija već sedam godina posluje bez završnog računa. Ko god bio na vlasti, ne oseća potrebu da obavesti javnost o prihodima i trošenju državnog novca. Javnost, doduše, i nije odviše ljubopitljiva. Odavno je pomirena s tim da joj svaka vlast može uskratiti bilo šta. Ni u boljim vremenima nije verovala u brojke kojima joj je prikazivan njen sve bolji život. Nije navikla da bude istinito obaveštavana o državnim poslovima.

Još manje je navikla da brine javne brige, odnosno da mari za opšte stvari. Svoja kućica, svoja slobodica. Svoja državica je dobra ako se od nje može ušićariti. U protivnom – daleko joj lepa kuća. Države se čovek seti kad mu je nešto potrebno. Njenih potreba što se tiče, nek se sama dovija. Najzanimljivije je da mnogi birači i njihovi politički izabranici Srbiju smatraju značajnom na Balkanu i šire, a istovremeno prilježno rade na njenom slabljenju iznutra.

Utaja poreza nije srpski izum. Verovatno su posvuda u manjini oni koji s radošću plaćaju bilo koju dažbinu. Znajući šta ih sve može snaći ako išta prikriju od poreznika, ljudi radije plate. Za uzvrat, njegovo veličanstvo poreski obveznik neumoljivo koristi pravo da zna na šta se troši ono što je dao. I ne oprašta rasipništvo. U Srbiji se tokom ratova i u godinama demokratske obnove i izgradnje uobičajilo da državu vara ko god može, a da ona pritiska samo kad je u nevolji. Ponekad nasumice, češće na političkoj osnovi. Da je bila drugačija vlast, BK televizija bi i danas bila jedna od tri najgledanije. Televizije i novine bile bi ponoćnim prepadom oduzete nekima od onih koji ih i dalje nesmetano poseduju, javno ili iz senke. Znajući to, poreski obveznik gleda da se provuče gde može. Za uzvrat, ne meša se u to kako će država raspolagati onim što je namakla. Znajući kakva im je država, mnogi izbegavaju i ostala plaćanja. Što bi plaćao struju kad se pola naselja prikačilo na divljaka? Ko je lud da izmiruje komunalne pristojbe? (Lepih li reči: izmiriš obavezu pa si miran; pristojno je platiti pristojbu!) Dok drugi ne prijavljuju podstanare, neće ni on. I tako redom. A kad stignu opomene ili tužbe, svaki neplatiša računa da će se država – kao i uvek dosad – smilovati vernim biračima. Dokle god nema snage da primeni sopstvene zakone, ona izigrava milosrđe. Time vara i one koji plaćaju i one koji misle da doveka neće morati. Kad većina prestane da plaća, a manjina ne bude u stanju da svima obezbedi sve što bi voleli da imaju, nadležni će moći da proglase ukidanje države. S Kosovom ili bez njega.

Predlog da se obustave suđenja preduzećima koja su ostala dužna radnicima vodi upravo tome: ukidanju države. Doduše, možda je ona već ukinuta, čim njeni sudovi po deset i više godina ne mogu da raščiste ko šta kome dođe. Želja da se sudovima nalaže kako imaju suditi potiče iz samodržačkih vremena. Samodršcima nisu potrebni zakoni. Sude kako im sine. U ovom slučaju Ministarstvo finansija pokušava da jednu nepravdu ispravi drugom. Nepravda je prvo naneta kupcima, kojima je neka od bivših vlasti uvalila robu sa greškom – fabriku s dugovima. Naneta je i radnicima kojima je ta fabrika dugovala nešto plata. Sad bi trebalo da se prevali na sve koji bi želeli da veruju da nezavisni sudovi istim aršinom kroje pravdu i ministrima i gradonačelnicima i besposličarima. Srbija nije imala nezavisne sudove ni pod Obrenovićima ni pod Karađorđevićima. Nije ih imala ni u komunizmu. Kad ju je snašla demokratija, uplašila se: zar da borci za novi poredak budu izjednačeni sa ostalima? Da budu, jašta! Samo u tome će biti suština novog poretka, kad ga jednom bude. Dok diploma kupljena za hiljadu evra važi kao i ona koja je stečena za pet godina učenja, džaba Srbiji nezavisnost. Dok se loša vlast ruši samo radi toga da bi neko drugi prigrabio neograničenu vlast, pre ili kasnije dogodiće se novo razvlašćivanje razvlašćivača. Džipovi s četvorocifrenim tablicama i restorani gde se okupljaju njihovi vlasnici pripašće pobednicima. Po nepisanom zakonu da jači tlači.

Ministar za Kosovo, ako je dobro preneo sopstvene reči, ne plaća struju. Kad bi tu izjavu preveo na engleski ili francuski, prevodilac bi smesta bio otpušten. Zato što je nezamislivo da ministar može uzeti i ne platiti bilo šta. Ukoliko u međuvremenu ne podnese ostavku, nema druge nego da prvog radnog dana bude smenjen. S takvim ministrom ne može se sačuvati ni administrativna granica, kamoli bilo šta iza nje.

Država udara novi porez na sve koji zarađuju više od dvanaest hiljadarki. Pošto je ovo zemlja veštih poslovnih ljudi, naglo će se povećati broj onih koji sami sebi izdaju potvrde da zarađuju manje! Siroti vlasnici kamiona već traže olakšice. Da su čitali Bibliju, na vreme bi se setili faraonovog sna o sedam mršavih i sedam debelih krava. Kad mu ide, dobar domaćin odlaže za crne dane. Alav troši i ono što misli da će zaraditi. Dokazi se mogu videti na Salonu automobila.

Dživdžan, Cvrle ili Srba? Kako god bio kršten vrabac, mora da je nadmetanje čiji je on maskota, Srbiji usred krize smestila neka svetska zavera.

Danas